Povratak na Tribute to B727

SVET IZ KOKPITA

A Perfect Cockpit View

TRENUCI SA B727


Poslednji let na simulatoru u Londonu

 

Simulator je neraskidivi deo karijere saobraćajnog pilota. Služi za uvežbavanje svih onih akcija u kokpitu čiji je cilj da izvuku avion iz sr... pardon, problema u koje može da upadne zbog otkaza vitalnih tehničkih sistema i komandi leta. Bezbednosni standardi nalažu da se seanse na simulatoru organizuju najmanje jednom godišnje. Jatov standard je da se to radi svakih šest meseci. E, pa, proteklih godina stalna destinacija nas, pilota sa B727, bio je London i simulator stacioniran na krajnjem jugu londonskog okruga, u mestašcu zvanom Burdges Hill.

A onda su vlasnici simulatora odlučili da ga pošalju u staro gvoždje. Boing 727 davno više nije avion na kojem se počinje karijera - postoje savremeniji, prestižniji i ekološkiji (mada ne i lepši!) tipovi aviona, pa je nevesela odluka o rashodovanju londonskog simulatora B727 stoga vrlo razumna. Za D-day odredjen je 31. maj 2004, a to je značilo da ćemo mi biti poslednji Mohikanci koji će do tog datuma odraditi ono što su radili svih proteklih godina. Sada - i nikad više. Bar kad je London u pitanju.

Ovo je storija o poslednjem letu B727 simulatora u Burdges Hillu. Malo u slikama, malo kroz tekt. Mislim da je naša poslednja službena poseta Londonu zaslužila i filmsku logistiku. Zato, ako nemate druga posla, onda obradujte svog Internet provajdera dodatnim minutima, potrošenim na download 20-ak megabajta video-zapisa pod naslovom "Poslednja vežba na simulatoru B727". Video je u Windows Media formatu (.wmv) i verujem da će se vaš Media player sa njim sasvim lepo snaći.

Baš kao i mi u Burdges Hillu.

 

Svaki dolazak u London počinje sletanjem na aerodrom Hitrou. Za letove ka Londonu odavno je zadužen isključivo boing 737. Već sam i zaboravio kada je naš B727 poslednji put sletao na pistu 27R. Mislim da je to bilo još u prošlom veku.
Gostoprimstvo nam je uvek pružala varošica Crawley, jedna od tipskih naseobina naslonjenih na obod jednog drugog velikog londonskog aerodroma, aerodroma Gatwick.
Mada tipsko naselje skorijeg datuma, Crawley odiše savršeno kloniranim engleskim tradicionalizmom. To je jedan od razloga zbog kojeg i ovog puta uživam u šetnji na relaciji izmedju Holiday Inna i centra varoši.
Iako ne veći od, recimo, Mladenovca, Crawley bez problema može da zadovolji sve vaše potrošačke nagone - bar u onoj meri u kojoj bi vam to dozvolila i blic poseta samoj metropoli, Londonu. U strogom centru varošice je shopping moll od betona i stakla - mesto za kupovinu, odmaranje i korziranje.
Rekreativne dimenzije Crawleya nisam preterano istraživao, budući da mi je za sve potrebe te vrste sasvim dovoljan bio hotelski bazen, sa uvek dobrodošlim dodacima: sobom za saunizaciju (saunom) i sobom za parenje (parnim kupatilom)!
Sam Crawley nadovezuje se na jednu od izlaznih petlji autoputa M25, orbite koja povezuje sve periferne delove ogromnog londonskog okruga. On nam pomaže da se dokopamo još jednog gradića, Burdges Hilla, u kojem se krije predmet našeg dolaska u Englesku - već isluženi simulator boinga 727.
Simulator je u poslednjih petnaest godina promenio tri vlasnika. Prvo je njime gazdovao Dan Air, čarter-prevoznik baziran na aerodromu Gatwick. Nakon Dan Airovog bankrotstva, simulator je preuzela kompanija Quadrant Systems, a pre par godina nasledio Alteon, A Boeing Company.
I Quadrant Systems i Alteon nalaze se u Burdges Hillu. Štaviše, dele i istu zgradu. Nekako je umesno pretpostaviti da su oni prvi zaduženi za Airbusovu tehnologiju, a ovi drugi za Boeingovu. Znači, Alteon je baš naš!
U ogromnom i odlično klimatizovanom hangaru nalaze se četiri vazda živa simulatora - dva Airbusova (340 i 320) i dva Boeingova (747 i 727). U njima se danonoćno smenjuju posade raznih evropskih kompanija, dopunjene tu i tamo klijentima sa drugih kontinenata.
Ruku na srce, simulatoru B727 (na slici u prvom planu) u poslednje vreme baš ne cvetaju ruže. Interesenti su se osuli, održavanje je sve skuplje, a ni Jatove šestomesečne seanse sigurno neće preporoditi Alteonovu kasu.
Zato, evo datuma za pamćenje: 18. maj 2004. godine bio je poslednji radni dan simulatora B727 u Londonu. Čast mi je što sam bio učesnik tog istorijskog trenutka, kao član posade koja je na njemu odradila poslednju vežbu.
Iako mu je to bila labudova pesma, sve na njemu bilo je apsolutno ispravno. Pardon, htedoh reći: apsolutno neispravno! Naime, kompjuterska baza podataka sa oko 500 najdramatičnijih otkaza - od gubitka strujnih generatora pa do požara sva tri motora - nepogrešivo je diktirala tempo naše borbe sa emergency i conditional procedurama. Leteli smo k'o nikad u životu.
Ma koliko vam izgledalo čudno, nekog značajnijeg emotivnog naboja tom prilikom nije bilo. Jer, iako je 18. maj bio dan oproštaja sa londonskim simulatorom, to ni u kom slučaju nije bio oproštaj i sa avionom B727. Što bi rekli - B727 je mrtav, živeo B727!
Svejedno, uspomena je uspomena, pa bih želeo da vam prikažem tim koji je poslednji "jahao" simulator u Burdges Hillu. S leva na desno, kao što je i red: capt-instruktor Stevan Bulatović, zajedno sa pilotima na proveri - capt-instruktorom Miloradom Marojevićem, F/O Zoranom Modlijem i F/E Dobrivojem Milovanovim.
A ovde je i karika koja nedostaje, jer prethodne fotke ne bi bilo da kamera nije bila u njegovim rukama: prvi s desna, flajt-inženjer i instruktor Željko Mamula. Svi u parku, s druge strane hangarskih vrata, na pauzi izmedju dve vežbe.
Boravak u Londonu uvek se sastojao od tri datuma: dan za dolazak, dan za odlazak i onaj, srednji - dan za rad na simulatoru. Ovo je dan odlaska, rano popodne u Jatovom boingu 737, koji grabi prve stotine metara nakon poletanja sa Hitroua.
Kapetan Šević je za novin... ovaj, komandama B737, sad već na 11.000 metara, sa kuplovanim autopilotom i elektronikom koja nas vodi pravo ka Beogradu. Njega mnogo ne pogadja naša "tuga pregolema", jer leti na avionu kome je dozvoljeno sve ono što boingu 727 nije! Mali debalans u kosmičkoj ravnoteži, šta li je...

Ako je za utehu, perser na letu, Dušica Antić, spada u one stjuardese koje obožavaju B727. Prostran, širok i zgodan avion, kako kaže, "za rad sa putnicima". Kako vidim, objavljivaće ona ponekad i preko public adressa našeg B727 - ako ne ovde, a ono tamo, u Africi. Ako poželi da ode. Mi svakako odosmo.

A što se simulatora tiče, smeši nam se onaj u Briselu, u nastavku priče.