Povratak na Tribute to B727 page

SVET IZ KOKPITA

A Perfect Cockpit View

TRENUCI SA B727

 

TUNIS 1992.

 

Iz ratnih bunara zemlje koja se nekada zvala SFRJ uveliko su se širili otrovni zemni gasovi. Shodno tome, i operativnost JAT-a na medjunarodnim linijama svela se na (negativnu) nulu. Jedan od tračaka svetla u mračnom tunelu, čiju dužinu niko nije mogao da proceni, dopirao je iz Tunisa. Nacionalni prevoznik "Tunis Air" odlučio je da svoju flotu privremeno popuni i sa parom naših Boinga, kako 727, tako i 737. To je razlog da se i mi, u sred žarkog jula, nadjemo u Tunisu.
A mi, to smo kapetan Bane Velimirović, ja kao kopilot i flajt inženjer Slaviša Stepanović. Ptica za koju smo bili odgovorni tu je, pored nas. Spervajzeri Tunis Air-a upravo je "hrane" putnicima koji su se namerili negde ka Francuskoj.
Imali smo dve baze, pa smo, naizmenično, boravili čas u Tunisu (glavnom gradu Tunisa), čas u Monastiru, stotinak milja južnije, na odlično osmišljenoj turističkoj rivijeri. Pretpostavljam da uspešno nagadjate gde je načinjen ovaj snimak sa koleginicom i kolegom iz druge (takodje 727) posade - kao i to da sam ja sledeći po redu za vožnju paraglajdom prikačenim za gliser!
Tunižani su izuzetno privrženi Boingu 727, koji je dugo bio osnovni znak raspoznavanja i domaćeg "Tunis Air"-a. Vole ga zato što je pouzdan (tri motora), zato što je lep za oko (vidi prve dve slike), zato što je brz i zato što je ekonomičan (naravno, kad je pun, a tamo uvek jeste). Posebno ih veseli što je jedan od sve redjih Mohikanaca sa trećim članom posade, flajterom (vidi ovu i naredne dve slike!).
"Tunis Air" je, mereno našim standardima, dobro organizovana kompanija. Kada dodjete na let, čekaju vas svi relevantni papiri, odobrenja i proračuni, što vam pomaže da ne tugujete preterano za JAT-om i kolegama iz Operativnog centra. Razlog više za još jednu sliku iz kokpita, za uspomenu sa istog leta.
Očigledno je da nismo preterano maštoviti u poziranju, pa smo u kadar uvukli i četvrtog člana posade, našu koleginicu-persera. Njen zadatak je da nadgleda rad tuniskih stjuardesa u putničkoj kabini, ali i da komunikaciju sa putnicima (zbog lokalnog jezika, razume se) prepusti njima.
Odredišta ka kojima letimo mahom su stacionirana na francuskoj rivijeri. Otud smo, gotovo redovno, posle preleta Sredozemnog mora, pravili sledeći manevar nad marseljskim VOR-om. Evo fotografije hiljadu puta opevanog Marselja, sa visine od deset hiljada metara. U levom donjem uglu savršeno se vidi marseljski aerodrom Provence (LFML), na koji nikada nismo sletali. Mirni Tunižani i Francuzi na privremenom radu u Tunisu više vole bezopasna letovališta ka severoistoku.
Put nas ponekad vodi i ka srednjoj i severnoj Evropi. To, opet ponekad, podrazumeva i let iznad Jugoslavije. Dobra prilika da se VFH stanicom javimo našima, pitamo šta ima novo, u očekivanju odgovora koji već znamo, a ni malo nije veseo. Srce i okidač na fotoaparatu zaigraju kad vide Boku kotorsku, na čijem ulazu su se isprečili Prevlaka i sitna ostrvska tačkica Mamula.
Putovanje iznad Boke završava se lovćenskim vrhovima, a let tamo negde, daleko na severu. Do kraja dana ponovo ćemo biti u Tunisu, a sve ove slike biće izbrisane sutradan, sa novim poletanjem, u nekom drugom kompasnom kursu.

Bio je to Tunis 1992.

 

...Ovo je ponovo Tunis, ali dosta godina kasnije. Ratni ex-jugo požari zvanično su ugašeni. Naši putuju tamo gde su dobrodošli i gde ih ne merkaju aršinom viza stečenim na ponižavajuće načine. I, eto nas opet na putu za Tunis. Ali, ovo sada je privatno putovanje. Porodično, takoreći. Josip (na sedištu koje želi, ali mu ne pripada), njegova Iva (u senci kiseoničke maske na opserverskom sedištu), ja (sada bez pilotske uniforme, koja je na godišnjem odmoru, kao i njen vlasnik) - i posada kapetana Dušana Zelenike. Drugi deo porodice je u putničkoj kabini.

No, bitno je da su u kokpitu ključni ljudi: flajt inženjer Čeda Banjac (desno), kopilot Dragan Živadinović (proviruje čelom) i kapetan Zelenika, koji džentlmenski sedi na, nimalo udobnom, pijedestalu sa radio-opremom i trimerima! Let za Tunis, ali naš. Na trupu Boinga 727 ponovo piše "Jugoslovenski aerotransport". Što je i red.