GLASOVI ODOZGO (magazin "DUGA", jul 1981.)

 

VENTILATOR IZ AVIONA

 

Posle ekspanzije koju dozivljava poslednjih godina, beogradskom programu 202 izgleda da je zgrada Radio Begrada postala pretesna, pa je odlucio da se vine u vazduh. Jedna od najpopularnijih emisija ove stanice, "Ventilator", emitovana je nedavno iz aviona. Za ovu ideju od Zorana sam cuo jos u martu mesecu i sa odusevljenjem prihvatio ucesce u tom projektu. Samo: "Da li ce urednici imati sluha za tako nesto?", ne mali broj puta vajkao mi se Zoran.

Te subote, dan pre jubileja, kada je zavonio telefon i javio mi se Zoran svojim raspevanim tenorom, znao sam - "Ventilator" uzlece.

Sve je pocelo slikanjem. Mi oko aviona. Proba uredjaja, proba motora, radio-veze. Proba Ijudi nije bila potrebna. Zeleli smo da letimo.

Na prvo kasljucanje "Pajper-cirokija" (YU-DAZ), kad smo se nasli na zelenoj pisti aerodroma "Lisicji Jarak", ton-majstor Mile Prazic Praza, tek otreznjen da je stvarno u avionu, posto je do tada vredno instalirao minijaturnu tehniku u masinu, pita: "Jel' ti ovo zaista znas da vozis ili...?"

Led je probijen, smejemo se, a pilot i voditelj Zoran Modli "dize" avion i usmerava ga u pravcu Zrenjanina i prvih gostiju "Ventilatora", grupe "Vindigo". Dok tece razgovor o njihovom nedavno odrzanom koncertu, Boris, fotograf i ja gledamo polja oko grada sa visine od 1.000 stopa (300 metara). Zaista izgledaju kao more, istina zuto, prosarano je zelenim talasime sunco-kreta i kukuruza.

Letimo iznad novog mosta na Dunavu i gledam Slankamen, Surduk, Cortanovce, Krcedin, a neumorna "dvestadvojka" emituje "forsaz" (pesmu za danas), instrumentalnu kompoziciju "Oblaci" Dzanga Rajnharta, pesmu koju je za promociju aviona "karave-la", svojevremeno na 10.000 metara izvodio Sasa Distel.

"Servis 202", vrti se "dzingl", a voditelj Zoran obraca se ribolovcima. Praza, Boris i ja sa ove visine ne mozemo da vidimo ni jednu ribu, ali sigurni smo da grizu. Pesmom "Pilot radiotalasa", pevacica Carli Dor ulepsava, kako slusaocima, tako i nama u avionu trenutke leta, a ja koristim priliku i pitam pilota: "Cemu sluzi ovaj eksperiment?"

- I radio i avion treba demistifikovati. Ovo je pokusaj. Da vidlmo gde je guzva u saobracaju, kako teku sportska takmicenja, da pozdravimo brigadire na trasi i vidimo njihov ucinak, ds se iz prve ruke uverimo da li je Beograd zaista "beli grad". Da vidimo rade li plaze, a isto tako da slusaoce ukljucimo u program i da svakome od njih nadletimo dimnjak. Da oni stvarno vide odakle to "ide".

Mile-Pile Miletic, veza na zemlji, upozorava nas da je vreme za "izlog novih ploca". Zoran najavljuje ploce Jovana Kolundzije i Ive Pogorelica, dok ispod nas promice Sava centar sa svojom koncertnom dvoranom. Vreme je da nadletimo i autoput Beograd-Zagreb. Automobili sa ove visine izgledaju kao decje igracke. "Upozoravamo Beogradjane da su kolone na izlazima iz grada velike, ali situacija nije kriticna, sto dokazuje da nam se saobracajna kuItura popravlja" - zavrsava jos jedno svoje javljanje Zoran, i sam vozac, opominjuci nas da se malo cvrsce pridrzimo, zato sto planira da izvede jedan ostriji zaokret.

Sve je u redu, letimo ka Surcinu. Ipak nije! Zaboravili smo da ponesemo kese, a zaokret je zaokret! Boris nije izdrzao! Skupljam "nikone" i kasetofon, dodajuci mu brzo plasticne korice. Sto se Mitosa Prazica tice, koji nas zadirkuje, pitam Zorana sta to znaci ka se coveku bele prsti dok se drzi za komandnu tablu? Zokijev odgovor je samo osmeh, jer smo vec iznad aerodroma "Surcin", a tu je saobracaj izuzetno ziv.

Pratimo sletanje jednog "Swissair"-a, a odmah za njim uzletanje boinga 727 "Air France"-a. Moje samopouzdanje naglo je splasnulo kad sam video da nismo veci od jednog njihovog krila, ali se javlja poznat i prijatan glas Pavla Komnenovica, kontrolora leta i naseg poznatog automobilskog asa. Cestitamo mu drugo mesto osvojeno na poslednjoj trci "Letnje lige", a on, upucujuci nas prema Grockoj, saopstava da je i Zoran dan ranije postigao zavidan uspeh osvojivsi u Banjaluci 7. mesto u generalnom piasmanu na takmicenju 35 sportskih pilota Jugoslavi-je, i da je bio drugi u izvidjackom letenju. Glasno komentarisemo ovo, radujuci se turi hladnih sokova na Zoranov racun, a moje samopouzdanje je na najbolji nacin vraceno...

Nas "pajper" spusta se do Bajlonove i Cvetkove pijace. Komentar za "Servis 202" glasi: "Domacice se punih zembilja i praznih novcanika vracaju kucama, ali je utesno sto su sa ove visine cene izuzetno - male!" "Eh, jos samo da je svaki dan leteti!" vajka se nas ton-majstor, ciji su prsti sada dobili zdraviju, rumeniju boju.

Boris se takodje povratio. "Nikoni" skljocaju.- Crno-belo, kolor, crno-belo, kolor... "Fly, Modli, fly... Leti, Modli, leti..." cujemo u slusalicama novostvoreni "dzingl" Mileta Pileta, a zatim - Djorda Marjanovica. U prijatnom razgovoru sa doajenom nase muzicke estrade saznajemo sta on misli o ovakvoj vrsti radio-izazova i nesto o njegovim planovima. Rastajemo se uz pesmu "Aerodrom" koju izvodi Djordje, a prvi taktovi sledece kompozicije, "Nemoj sreco, nemoj danas", nagovestavajuci da bi sa druge strane bezicnog telefona mogao da bude Bora Djordjevic.

"Zdravo Zorane, zdravo ekipo!" Dubok, spor i malo mamuran glas. Cini se da smo Boru upravo probudili, pola dvanaest je, ali ne: "Bio sam na pecanju, ustao sam rano jutros, a vas sam video jos iznad pancevackog mosta!" "Kakav je ulov?" "Slab, ali bice letos bolji! Pecacemo na velikoj letnjoj turneji na Jadranu, na koju polazimo za nekoliko dana."

Bori dajemo neki sitnis za taksi, a nos ovog naseg "taksija" usmeravamo Zoranovom rukom ka "Lisicijem jarku". Praza uzbudjeno gleda kazaljku rezervoara koja pokazuje da je gorivo na nuli, a "Ventilator", penjuci se jos nekih 200 metara, oduzima gas i zapocinje sletanje.

Prizemili smo se.

Nama trojici noge su malo ukrucene, ali drzimo se uspravno, ponosni na ovu avanturu, bez obzira na reakcije nasih unutrasnjih organa!

Prvi jugoslovenski radio program koji je tekao iz aviona (dakle, iz etera u eter!) uzbudio je duhove slusalaca Beograda 202. Medjutim, to je samo nagovestaj onoga sto bi radio mogao da ucini iz vazduha, iako nije obavezno da bas svaki radio voditelji nauci da pilotira!

 

Tekst Momcilo BULOVIC
Snimio Boris SAKIC