Edited:  30. april 2000.

ZAKON AKCIJE I REAKCIJE 006

ONAKO, UZGRED: 

ZAIR špica (MP3)
ZAIR jingle 1 (MP3)
ZAIR jingle 2 (MP3)

Jingle MP3: ŽENA NA KANARINCU
Jingle MP3: GLOBUS
Jingle MP3: DJEPETO

Reakcije na ljude i tehnološke stvarčice oko nas. Radijsko izdanje subotom od 13 do 16 ha na Beogradu 202: FM 104 MHz, AM 1503 KHz, Net live feed preko www.beograd202.co.yu.

Imam reakciju!

 

 

Izvor nadahnuća: MUUUUZA!

 

From: Dejo vrdejan@EUnet.yu
----- Original Message -----
From: Dragan Miocinovic
Sent: Monday, March 13, 2000 6:15 PM
Subject: uputstvo za upotrebu kreditnih kartica


Posto se ocekuje sve masovnija primena automata za podizanje gotovine kreditnim karticama, narocito onih koji ce biti postavljeni duz puta - namenjenih vozacima, evo nekoliko saveta za njihovo koriscenje :

 

Procedura za muskarce:

1.Dovezite kola do automata
2.Orvorite prozor
3.Ubacite karticu u automat i otkucajte sifru
4.Otkucajte zeljenu sumu za podizanje
5.Uzmite karticu, gotovinu i potvrdu
6.Podignite prozor
7.Odvezite se dalje

Procedura za zene:

1.Dovezite kola do automata
2.Vozite malo unazad da vas prozor bude u ravni sa automatom
3.Ponovo upalite motor koji se ugasio
4.Spustite prozor
5.Pronadjite tasnu,istresite ceo njen sadrzaj na suvozacko sediste da pronadjete karticu
6.Pronadjite kutiju sa sminkom i proverite svoj izgled na retrovizoru
7.Pokusajte da ubacite karticu u automat
8.Otvorite vrata kola da biste mogli da domasite automat
9.Ubacite karticu
10.Ponovo ubacite karticu, ovog puta sa pravom stranom odozgo
11.Ponovo pretrazite tasnu da pronadjete notes sa svojom sifrom, upisanom na poslednjoj stranici
12.Otkucajte sifru
13.Pritisnite "cancel" i ukucajte ispravan broj
14.Otkucajte zeljenu sumu za podizanje
15.Uzmite gotovinu i potvrdu
16.Ispraznite tasnu da pronadjete novcanik
17.Vozite napred 2 metra
18.Vozite nazad 2 metra da uzmete i karticu iz automata
19.Proverite sminku
20.Ponovo upalite motor koji se ugasio
21.Vozite 5 - 10 kilometara
22.Spustite rucnu kocnicu

 

HOĆEMO PRAVI VAZDUHOPLOVNI SAJT!

 

From: Velimir Isakovic velimiri@EUnet.yu
To: Zoran Modli modli@beotel.yu
Subject: Sta to sve imamo?
Date: 20. februar 2000 8:51

 

Opet si me iznenadio brzinom odgovora.

Prvo, moje Internet iskustvo je relativno malo, svega godinu dana, a i za to vreme nisam imao bas vremena da se "muvam" previse zbog obaveza koje sam imao prema "maticnoj mi firmi",  buduci da sam uglavnom angazovan na zadacima pisanja dokumenata koji primenjuju Zakon o vazdusnoj plovidbi i slicnim, tako da o NTSB sajtu nisam mnogo cuo. Sto se tice "podloge" koju imamo, odnosno podrske koju mozemo da dobijemo na prikupljanju podataka, mogao bih da se potrudim da "zagrejem" nase u: Kanadi, Americi, Nigeriji, Juznoafrickoj repuclici, Indoneziji, Arapskim Emiratima, putem slanja upita za saradnju. Ne znam, Zorane, koliko kontaktiras sada sa ljudima iz Vazduhoplovnog inspektorata i Ministarstva uopste, posto se u strukturi tih odelenja promenilo mnogo, a na celo sluzbi su dosli ljudi koji su spremni na sve tipove saradnje.

A sada da vidimo sta imamo po oblastima koje sam ti nabrojao u predhodnom pismu:

- Udesi vazduhoplova, sa strucnom analizom udesa i uslova koji su im neposredno ili posredno predhodili. Svoje misljenje bi mogli i da daju i nadlezni Savezni organi koji su, koliko znam, spremni na tu vrstu saradnje; ova oblast se moze pratiti prosto kroz izvestaje Odeljenja za udese vazduhoplova Saveznog ministarstva za saobraćaj, a strucno misljenje dobiti bismo od komisije za udese vazduhoplova, kao i od Saveznog vazduhoplovnog inspektorata. Dokumenta koja objavljuju su u obliku cirkularnog pisma informativnog karaktera, pa ne vidim razlog zašto medijum objavljivanja ne bi bio Internet.
-Radna mesta, konkursi i uslovi za posao sirom sveta (kako bi piloti i mehanicari kod nas mogli da shvate kako bi otprilike mogli da budu rangirani
u svetu); ova bi oblast zaista mogla da bude teska zbog same prirode nas pilota koji se trudimo da pojedinacno "grizemo" za posao, pa podatke cuvamo
za sebe, ali i to se jednom mora promeniti kada ljudi shvate da zaista jedni drugima nismo konkurencija i da posla za sve ima. Ja sam, na primer, interesujuci se za safari (radoznalosti radi), nasao podatak o profilu pilota koji odradjuju poslove aero-safarija u centralnoj Africi. Na isti nacin po
dobijenoj adresi, mogla bi se kontaktirati takva firma kako bi se uputila na saradnju sa nasim "trzistem" pilota i mehanicara. Sa mehanicarima je lakse,
jer oni su nekako povezaniji.

 

-Najbolje ponude za prodaju aviona i vazduhoplovne opreme (kao mala berza); ja bih za ovo nasao podrsku u www.aso.com, koji imaju zaista veliki izbor letelica na prodaju, a i brzi su na odgovoru (već sam im postavljao upit za jednu letilicu), a i nemaju nacionalnih predrasuda ili nemaju pojma gde se Jugoslavija nalazi - posto im je upit bio postavljan još za vreme bombardovanja. Mozda bi tu trebalo da se nadju i cene aviona ovih nasih privatnika, cisto radi komparacije.
-Informativna strana rada aero klubova i poredjenje njihovog rada u odnosu na inostrane aero klubove i u odnosu na prethodni period. Ova stvar
je po meni najlaksa, jer svi su zainteresovani za reklamiranje i za "busanje u grudi", tako da bi tu bilo svega, a onda ide selekcija umesnih i
lako svarljivih tekstova. Ako ti nemas kontakte sa njima, pa ja ih imam - i to dobre.

Spreman sam da "za opstu dobrobit" ponudim moj rad u skromnim uslovima (obican Pentijum sa Office-om 2000 i alatima koje sam pokupio sa
Interneta). Ima i tu jos, ali za pocetak je (mislim) dovoljno.
E posto sam nabrojao ono sto imamo, evo sada sta nemamo:
1. Adresu na kojoj bi moglo da stane sve ovo;
2. Dizajn samog sajta, mada ga vec imam u glavi;
3. Pomoc prilikom prevodjenja sa neengleskog govornog podrucija dokumenata koji su interesantni;
4. Materijalnu podrsku, koja je, uzgred budi receno, najvaznija.

Pored ovoga sto sam naveo, moram da ti kazem da mi se dopao nacin prezentovanja licnog misljenja putem otvorenih pisama koja se objavljuju iz
sata u sat, ali ti o tome verovatno vise znas, a kao primer dobro obavljenog "posla" je http://news.beograd.com/srpski/index.wdb. Po samoj prirodi vazduhoplovstva, sajt mora biti srpsko-engleski, ali zato se mozemo obratiti kolegama koje zele da pomognu kako bi se posao olaksao da svoje clanke i misljenja salju na oba jezika, sto ne vidim da je neki problem, posto sve novo dolazi sa engleskog govornog podrucija.
Moje je misljenje da ovo elektronsko izdanje od ostalih mora da izdvaja i totalno nemilitaristicki izgled, za razliku od dosadnih sajtova "ljubitelja
vazduhoplovstva", jer i ovako je vise dosta militarizama svih vrsta u nasoj zemlji. Najvaznije je po meni prvo postaviti sajt "u izradi" i na taj nacin
privoleti nase da se sa svojim sugestijama obrate nama kako bi nam, boze moj olaksati rad, jer: dvojca su pametnija od jednog, trojca su pametnija od dvojce,.....hiljadu jedan je pametniji od hiljadu! Mozda ne pametniji, ali zato imaju vise pogleda na jednu istu stvar, a to bi nama trebalo, istinski pluralizam.

Hajde da ovo maknemo sa mrtve tacke i pomognemo nasima da se na pravi nacin informisu, kako bi se razbili tabui o velicinama licnosti na nasim prostorima. Hajde da se poredimo sa celim Svetom, a ne sa svetom oko nas, jer sve smo manji i manji i bicemo manji i manji i manji i....

Pozdrav!!!
"Zabrinuti" Velja

 

ŠTA SE DOGADJA KAD PROSPEŠ VODU...

 

 

From: Vladimir Rackovic odiseja@beotel.yu
To: ALEKSANDAR VITOROVIC arar@EUnet.yu
Subject: Iju, poplava!!!!!!!!!!
Date: 10. april 2000 19:15

Jedna od najboljih fora (do sada !!!!.....)

 

 

Slobodno skinite attachment u prilogu (nije virusonosan!):

Šta se dogadja kad prospeš vodu...

 

Iz nedeljnog broja NOVOSADSKIH ELEKTRONSKIH NOVINA

ERiKA, urbana devojčica, na delu

From: ERiKA gbr@EUnet.yu
To: Zoran Modli modli@beotel.yu; Novosadske elektronske Novine novosadske@egroups.com
Subject: Nedelja, 19. 03. 2000.
Date: 19. mart 2000 18:49


Revijalno izdanje Novosadskih elektronskih novina
Nedelja, 19. mart 2000. Broj 3. Godina I

Voz iz Bara, kasnio je jutros 180 minuta. Nedeljno izdanje Novosadskih elektronskih novina kasni 17 sati. Za "barsku" lokomotivu ne znamo, ali kod nas nije bilo struje. Ne brinite, raspitali smo se i saznali da nisu pocele restrikcije. Samo "privremeno iskljucenje lokalnog karaktera zbog havarije na sitstemu". Struja je dosla, a nama ostaje da vam se izvinimo. Nedelja je, ipak, stigla! Zoran Modli, popularni radio voditelj, tvorac reklama, pilot, zaljubljenik u kompjutere govori za NSeN: Internet svakako - rob nikako! "Svi mi pocinjemo bez trunke vlastitih zasluga - neko nas rodi, svi nas pomalo vaspitavaju, a ono što postane od nas podseca na tipican Microsoftov paket: jedan primarijus, mnogo babica i milion bagova, koje posle ispravljamo do kraja zivota."


Zoran Modli:
Internet svakako - rob nikako

"Odmotacemo palacinku od nas do vaseg stana...", "Nema sentimenta bez dobrog instrumenta...", slogani su reklama koje se vrte po novosadskim radio stanicama. Stvorio ih je Zoran Modli, svojevrsni Leonardo Da Vinci modernog doba, koji uspeva istovremeno da bude jedan od najpopularnijih radio voditelja u Beogradu, pilot JAT-ovog Boinga 727, pisac knjiga i tvorac pomenutih reklama. Nemoguce je izmeriti, ali ako bi neko pokusao da ustanovi ko se od Beogradjana najbolje "cuje" u Novom Sadu, onda bi Modli zauzeo visoko mesto, posto njegov glas ne "silazi" sa frekvencija ovdasnjih radio stanica. Vecina Novosadjana, ipak, ne zna da je Zoran Modli pravi pionir sirenja racunarske kulture na ovim prostorima. Reklame, avioni, kompjuteri, sve je to bio razlog da ga zamolimo za intervju, koji nam je poslao putem maila na postavljena pitanja.

Konstatujuci da svi mi po malo podsecamo na Microsoftove programske pakete, Zoran kaze da njegov licni algoritam i nije tako los. Sebe odredjuje kao osobu koja sa drugima deli interesovanje za muziku, medije, humanu tehnologiju i letenje.

Pocelo je sa radijom.
-Radio me je opcinio još kao osnovca. A zagrizao sam ga iz sve snage dolaskom u Studio B, 1971. godine. Moje su bile "Fontane zelja", "Diskomeri", "Od dorucka do rucka" i ko zna koliko jutarnjih i nocnih emisija. "Diskomer", to je bio elitni zvuk ranog Studija B. Sve ono o cemu ste kao disk-dzokej sanjali da radite, slušajuci Virgin šezdesetih i sedamdesetih - a to je pokojni Radio Luksemburg (koji upravo ovih dana ponovo ozivljava!), mogli ste kroz top-of-the-pops varijantu najvaznije radijske top liste tog vremena, "Diskomer" Studija B!
A onda, ubrzo, stigao je avangardni "Ventilator".
-Hm, da li je "Ventilator" osamdesetih bio avangardni projekat? U samom startu sigurno da to nije bio. Nakon napuštanja Studija B (odakle sam otišao nešto zbog povremenog samopoštovanja, a nešto više zbog ideje o sebi kao pilotu) i perioda inkubacije od nekoliko godina, Radio Beogradu je sinulo da bi mogao sa mene da skine anatemu "opasnog" voditelja sa "opasne", a uz to i konkurentske, radio-stanice. Tako sam zaglavio na Beograd 202, paralelni free-radio sa boljom tehnologijom i vecom cujnošcu.

Iz "Ventilatora" su stigle prve ozbiljne price na temu kompjutera.
-U prvih par godina "Ventilatora 202" rec kompjuter nije bila cak ni izgovorena! A i kako bi, kada niko blage veze nije imao sa kompjuterima. Kraftverk su se bazirali iskljucivo na sintetizovanom zvuku, Robert Mug je odavno bio legenda, londonski Radio Capitol galamio je o ulozi kompjutera u stvaranju zvuka tek nacetih osamdesetih... Sve je to bilo u redu i ja sam uredno prepricavao te zgodne medijske teme u emisiji. No, niko nije video dalje od svog nosa, a ponajmanje vezivao kompjutere za svakodnevni zivot.
Za "Ventilator" je vezan prenos prve audio "kompjuterotvorine", zar ne?
-Jova Regasek je bio stalni slušalac "Ventilatora", a kada bih, uz ocajnicke napore, uspevao da ga doguram do mikrofona - i njen ucesnik. Valjda da bi se kurtalisao mog insistiranja da se pojavljuje u svakoj emisiji (što je mrzeo iznad svega!), jednog popodneva je procedio: "Zar ne bi bilo bolje da slušaocima pustimo jedan lep kompjuterski program? Kratak je i nece mnogo da bole uši!" Da bole uši?.. Tu je pocela nova era radija. Prvi program, skinut sa "spektruma" na audio-kasetu, bio je Dejanov "Paginator", rutina za paginaciju i repaginaciju programskih linija pisanih u "spektrumovom" bejziku. Cvrkanje i pištanje preko radija trajalo je nepunih 15 sekundi - i nema slušaoca "Ventilatora" kojeg tog dana nisu zabolele uši!
A onda su nastale "Modulacije", emitivane na mnogim stanicama.
Koliko su one nastavak "Ventilatora"?
-"Modulacije" su bile prirodan nastavak "Ventilatora" kroz devedesete. Ali, imajte u vidu da više ništa nije isto kao pre, ma koliko se ja trudio da slucajne slušaoce svojih emisija ubedim da je zivot prepun obecavajucih pitanja, a ne samo poraznih odgovora... I ono malo uticaja što je radio imao zveknulo je o patos - ili se rasulo na stotine radijskih kastrata. Prilicno haoticna letargija vlada medju ljudima koje poznajem i koje srecem. Neki su totalno pukli, neki pokupili prnje i otišli, neki skupljaju prnje da bi otišli, a mnogih više nema u uobicajenom agregatnom stanju - ponekad, citajuci draga imena sa omotnica "Ventilatorovih" demo-ploca, imam utisak da citam, znate vec... one "vesti iz zemlje" sa zadnjih stranica dnevnih novina. Boze, cak i onda su mnogi od njih bili dvostruko mladji od mene!

"Fontana", "Diskomer", "Ventilator" i "Modulacije" na radiju. A onda "Polorotor" na televiziji.
-Verujte da se na "Polarotor" ni do dan-danas nisam valjano navikao. Neobavezno druzenje sa ovom emisijom pocelo je pre više od tri godine, kada me je njen urednik i voditelj Dragan Cosic pozvao na jednokratno gostovanje. Onda me je pozvao i narednog cetvrtka... i opet narednog cetvrtka... I ispade da je to emisija u kojoj i ja kao nešto radim, a šta - bog ce ga sveti znati! Malo radija, malo satelita, malo kompjutera, malo razgovora sa drugim gostima, to je, valjda, to... I dalje sam prolaznik kroz "Polarotor", nekako mi prešlo u naviku - uostalom, kao i vecini drugih saradnika.

Zvuk ili video, sta vam je draze, posto ste oprobali oboje?
-Moj svet uvek je bio svet zvuka. Nikada se nisam izdresirao na video. Zvuk je jedna tehnologija, slika - druga. Da bih prešao na video-izraz morao bih da rekonfigurišem sve alate s kojima radim, ali i samog sebe! Zato ni "moji" TV spotovi nisu moji, to su tudji spotovi sa mojim audio-podlogama. Neka tako i ostane. Zvuk je jeftiniji i jednostavniji za servisiranje i ne trazi ekipu "specista".

A sta su reklame za Modlija, koji je postavio nove standarde u njihovom pravljenju?

-Reklame su jedan od omiljenih terena na kojima se krecem. Neverovatno, ali kolikogod umem da budem opširan kao voditelj radio-emisija, utoliko više volim kratke forme. Reklamni spot, cije emitovanje na radiju ili TV-u uvek mnogo košta, obavezuje me da narucioce ne dovedem do prosjackog štapa! Zato sam morao sebe da izvezbam u "brzoj akciji", a da pritom ne pogubim ni jedan element koji smatram vaznim u marketingu: u prvih par sekundi privuci paznju slušaoca, u sledecih 10-15 reci sve što treba da se kaze, a na kraju - završiti spot tako da opet pozelite da ga cujete! Ponekad sanjam radio-spotove, kad presisam...

Koristite kompjutere u proizvodnji reklama i na radiju. Znaci, pristalica ste?

-Kompjuteri su strašno pojeftinili i pojednostavili proizvodnju dnevnog radio-programa. To je, izmedju ostalog, jedan od razloga što danas nice toliko novih radio-stanica. Ne racunajuci problem oko dobijanja legalne frekvencije i koliki-toliki trošak oko instalacije FM predajnika, radio-stanicu teoretski moze da ima svako. Dovoljna je mala biblioteku CD-ova i gomila MP3 fajlova pobacanih na hard disk. Sve ostalo odradite Daljeviceva "Radiomatika" ili "RadioPro", Risticev "HD Player", Šušnjarev "SoftSound" ili neki skromniji shareware sa Interneta... A ako cete da se igrate radija samo na Internetu, ne treba vam ništa više osim kompjutera. Cak ni mikrofon.

E, eto nas i do Intereneta. Kako vi dozivljavate globalnu mrezu?

-Bogami, Internet me je ozbiljno razbijao do pre dve godine! Sada provodim na njemu valjda petnaestak minuta dnevno... Nemam pojma kada se tacno dogodio ovakav preokret. Mozda nakon saznanja da Internet uopšte nije unapredio bavljenje racunarima, vec samo preopteretio PTT linije! Voja Antonic ima zanimljivu teoriju o tome. Pre neki dan mi je rekao: "Znaš, koliko god sam nekada propagirao racunare, toliko sam sada njihov ogorceni protivnik!" Zamislite - on, jedan od nekolicine ljudi koji su izneli kompjutersku revoluciju na našim prostorima samo deceniju i po ranije!!!

Sto se vas tice, znaci, Internet nije sto je bio?

-Za razliku od ranije, sada vlada "teror" Interneta... Šta to znaci? To znaci da svaki Internet ovisnik sedi ispred svog monitora i bulji, bulji, bulji! U šta? U milione Java apleta, marketinških poruka, firewall-ova koji pokušavaju od vas da izmame broj kreditne kartice i stanje na racunu, sajtova da bezumlja razgranatih po vertikali i horizontali, u username i password ucene. Za uzvrat dobijate radoznale cookies-e, uznemiravajuce "Warning!" poruke, predloge za automatsku instalaciju raznih view-era da bi vam se ucitala neka dosadna stranica sa bezbroj frejmova - i armiju perverznjaka koji se, tamo negde, kikocu u svojoj bednoj usamljenosti, šaljuci vam idiotske viruse, back oriffice i razne špijunske projektile! Totalni haos, u prelaznoj fazi ka još vecem. Internet na današnji nacin dodelio vam je ponizavajucu ulogu u kojoj uglavnom pasivno primate, sa mozgom u leru...

Pa dobro, ako vec nije mozak, onda je ukljucen racunar koji pazi na sve.

-Za Internet vam nije potreban racunar. Potreban vam je samo modem, brzi, skuplji, brzi, skuplji. Šta ce vam racunar? Ionako vec na trzište izbacuju Internet TV, Internet Phone, Internet Celular, Internet Fax, Internet rernu... Ljudi kupuju kompjuter i kazu: "Treba mi za Internet!" E, pa, dragi moj, Internet - to je sumrak personalnih racunara! Kraj. Smrtna presuda. Nikad ne recite da kupujete racunar zbog Interneta! Racunar kupujete zbog sebe, a Internet je vazan za racunar isto toliko koliko i zguzvane gace za hidarulicku presu... Znate, cak i pegla moze više!

Cekajte, da li to znaci da je cuveni progpagator kompjutera i njihove upotrebe Zoran Modli protiv Interneta?

-Nisam ja protivnik Interneta. On je samo faktor rizika u mom zivotu. Dobar je, pod uslovom da niste u ulozi roba! Mislim da je ovo što se sada zove Internet samo prelazna faza u jednoj, mnogo slojevitijoj, globalnoj komunikaciji. Nesumnjivo je da je zarazan, vrlo cesto i zavodljiv. Ali to je samo embrion... paj' sad moju teoriju: to je samo embrion buduce planetarne svesti. Ha! Internet je za sada najrazradjeniji nacin da se tehnicki konstruiše primitivni simulator buduceg mozga planete. Mozga, u kojem ce svako od nas biti ravnopravna celijica sinteticko-biološke mozdane mase - toliko efikasne da ce omoguciti svakom od nas da se u svakom trenutku nadje na bilo kojoj tacki Zemljinog prostora i vremena, a da ne mrdne iz svoje nastambe! A tada - adio, politicari! Adio, diktatori! Zbogom zauvek ambicioznim monstrumima i cobanima ljudskih stada! Ljudima nece biti potreban niko - i bice im potrebni svi! Istovremeno. Gotovo sam siguran da cemo ka takvoj dimenziji medjusobnog komuniciranja dramaticno brzo putovati tokom celog narednog veka... I, nadam se, dostici je - kao u uzbudljivom akcionom filmu - u poslednji cas, samo trenutak pre opšte propasti! E, zato je Internet u suštini jedna pozitivna stvar.

"ERiKA"