Reakcije na ljude i tehnološke stvarčice oko nas. Radijsko izdanje subotom od 13 do 16 ha na Beogradu 202: FM 104 MHz, AM 1503 KHz, Net live feed preko
www.beograd202.co.yu

Imam reakciju!


ZAKON AKCIJE I REAKCIJE  015  Edited:  8. novembar 2000.


Back to Zairi 2000

 

O-ho-hoo ZAIR!

Novembar donosi ZAIR u XXL veličini. Ako smatrate da je ovo prevršilo meru, kliknite na STOP i odsurfujte dalje. U suprotnom, zavirićete u studio radio-izdanja "ZAIR"-a, pomiriti se sa činjenicom da stvari koje ne postoje zaista ne postoje, upoznati Voju Antonića, oca Jovana i evolucionu reakciju Srdjana Paunovića, dobiti par virtuelnih poklona pristiglih od naših e-mail saradnika, kao i mogućnost da pokupite isto toliko RealAudio priloga - ukoliko ih pre toga već niste čuli na talasima "dvestadvojke". I nije toliko loše, za jesen s tako mnogo napona i tako malo struje...

 

On the air:

 

Pošto radio-emisija "ZAIR" i prezentacija ZAIR vode, ne toliko odvojene koliko paralelne živote, nije bilo potrebe da vas uvodim u naš radijski studio. Ovog puta to ću učiniti. Uveo sam vas. Emisioni studio "dvestadvojke" je naše carstvo svake subote od jedan do četiri popodne.

 


Baš mi je milo što se tu zatekla proslavljena Internet spisateljica Violeta Ivković, koja u FM izdanju ZAIR-a objavljuje FS/SF avanture (putopise sa virtuelnih putovanja Flight Simulatorom) i uvrnuta predavanja za polaznike njene Web školice! Ovo je bila samo poza za objektiv idiot-kamere, pored moje miksete...

 

 


...a ovo je misaona poza u spikerskom studiju, izmedju dve ubojite Web-seanse razdvojene Moby-jevom muzikom. Šta je u Violetinoj glavi? Malo ovozemaljskih atrakcija (inspirisanih oktobarskim dogadjajima), malo planova za buduću, drugu, knjigu i malo maštarija o letenju motornim zmajem. Pošto je Violeta počasni gost Asteroidnog sajta, sve ostalo nalazi se na njenoj Internet prezentaciji, Violetin ljubičasti svet.

 


Ako je Violetin svet ljubičast i plav, Brajanov svet je šaren. Brian Gorodetsky obožava klovnove. Čak je, tamo u rodnoj u Kanadi, uspešno završio obuku za klovna, iako je diplomirani mikrobiolog. Kao takav, došao je u oktobarsku posetu Ani, a sa njom i u posetu "Zairu". Pre toga su, maskirani, zabavljali prolaznike po beogradskim ulicama, a posle toga su uleteli u oktobarsku gužvu (ničim od njih dvoje izazvanu!) pred Saveznom skupštinom. Maske im nisu pomogle, pošto klovnovi ne nose gas-maske.

 


Deo "Zairske" ekipe, za dugo sećanje i kratko stajanje. Moj najbolji oslonac je miks-pult, a Boban Obradović, Brajan i Jovanka Kalezić oslanjaju se jedno o drugo. Ptičica!

...E, nema ptičice! Sve ptičice iz gore spustile su se na more.

Jesen je davno stigla.

 

 

Stvari postoje, ali - bez Voje

Voja Antonić, u istorijskim krugovima poznat kao izumitelj prvog domaćeg kućnog računara "Galaksija" (vidi hronike o "Ventilatoru 202" i "Modulacijama"), autor je druge, a prve objavljene, knjige pod naslovom "Da li postoje stvari koje ne postoje?" Knjiga govori o paranormalnim pojavama, ali iz suprotnog ugla. Tema je ograničena na pojave iz domena paranormalnog, okultnog i natprirodnog. Knjiga se ne bavi političkim zabludama i zloupotrebama (mada je i ta tema na svoj način zanimljiva). Voja nije imao nameru da razvija diskusiju o religiji, jer to smatra temom koja spada u domen intimnih pitanja svakog pojedinca.

Knjiga je ugledala svetlo noći u petak, trinaestog (oktobra) u tri šestice (6.66 časova, to jest u 7 časova i 6 minuta)! Nadam se da će mi do trenutka kada ovu prezentaciju budem slao na Beotelov server stići i po koja fotografija sa promocije, a u medjuvremenu mogu da vam ponudim par zvučnih ilustracija iz emisije "Zair": sa lica mesta čućete glasove dr Vladimira Ajdačića, nuklearnog fizičara i neprevazidjenog popularizatora nauke (domaća varijanta Karla Segana) i Rašu Popova, slavnog "kindergartena" naših medijskih prostora. Prilozi su u RealAudio formatu i nalaze se jedan sprat niže!

Dok spuštate pogled ka zvučnim prilozima, pročitajte mail koji mi je Voja par dana kasnije poslao - i to neposredno nakon još jednog "natprirodnog" dogadjaja:

E sad, slike koje već imam snimio je moj drugar Buca. Sledeći dan posle promocije, dolazim kod njega u radnju da uzmem slike, a on me dočekuje sa oštrom primedbom: "Lepo sam ti rekao da ne održavaš promociju u petak trinaestog, to je baksuzan dan" (ne rekoh ti da je Buca veoma sujeveran, njemu sam u posveti napisao "mom najboljem pacijentu"). Šta se dogodilo? Odneo mu pauk auto tokom promocije! "A gde si se parkirao", pitam ja njega. "Na trotoaru ispred Mc Donald's-a!"

Eto, njemu je kriv petak 13-ti... ne mogu da zamislim kog bi to drugog dana auto parkiran ispred McDonald's-a ostao duže od 15 minuta (naravno, ako nije džip sa zatamnjenim staklima i 4-cifrenom registracijom)!

A stigle su i fotografije...

 

RealAudio snimak Rase PopovaNenadmašni Raša Popov osvrće se na priče i učenja o besmrtnosti - ali na svoj način... (467 kb)

 


Rasa Popov

 

RealAudio snimak dr Vlade AjdacicaDr Vladimir Ajdačić govori o vlastitom "paranormalnom" iskustvu, koje zamalo da mu promeni život! (422 kb)

 

dr Vladimir Ajdacic i ekipa

 

 

Posetite Vojin sajtPrezentaciju knjige, sa citatima, možete pogledati na sajtu Voje Antonića, Paralaksa. Taj sajt je početak borbe protiv savremenog sujeverja: raznih proroka, belih magova, vračara, astrologa... da ih ne nabrajamo. Konačno su i oni dobili opoziciju, koju za sada čini samo Vojina malenkost. "Ćeraćemo se još", obećava Voja, "i po medijima, a ako treba - i po mračnim budžacima!"

 

 

FAQ o sajtu "Paralaksa":

Autor Voja AntonicKoja je svrha ovog sajta?
www.paralax.co.yu nastao je sa željom da se kod nas stvori protivteža verovanju u paranormalne i natprirodne pojave i da se pokrene front protiv zloupotrebe ovih verovanja. Ovaj sajt takođe promoviše knjigu "Da li postoje stvari koje ne postoje", stvorenu sa istim ciljem.

 

Rasa Popov, Voja Antonic, Zoran Modli, dr Vlada Ajdacic i dr Dragan PopadicKoja pitanja su obuhvaćena?
Paranormalne i natprirodne pojave i sposobnosti, okultizam, magija, kao i granična područja nauke, koja uglavnom proučava parapsihologija. Takođe, obuhvaćeni su i predmeti izučavanja UFOlogije, kao i pitanja iz domena alternativne medicine i pseudonauke.

Koja pitanja nisu obuhvaćena?
Metafizička pitanja koja se dotiču religije, a čije odgovore nije moguće proveriti niti dokazati, kao što je, recimo, Da li postoji Bog.

 

Prof dr Dragan Popadic govori o psihologiji verovanja u paranormalnoAko već postoje naučne institucije koje izučavaju paranormalne pojave, zar to nije dovoljan dokaz da te pojave postoje?
Nije. Mada parapsihologija kao nauka postoji već duže od sto godina, ona još uvek nije odmakla dalje od početka: nije pouzdano utvrdila čak ni da li pojave koje treba da ispita uopšte postoje ili su one samo spisak želja. Ako ne govorimo o spekulacijama nego o dokazima (a u nauci se bez dokaza ništa ne prihvata), onda treba reći da do sada nije ispostavljen ni jedan dokaz da postoji i jedna od pojava koje ispituje parapsihologija. Naprotiv, parapsiholozi imaju za sobom dosta dokazanih zabluda uzrokovanih nepravilno kreiranim i loše vođenim eksperimentima, pa i dokazanih prevara.

 

Atmosfera na promociji Vojine knjigeKako objasniti to što je Lav Geršman pogodio datume početka i kraja bombardovanja?
On to nije pogodio. Još u oktobru 1998. godine objavljeno je da komandant vojnih NATO snaga ima ovlašćenje da naredi vazdušne napade, a u decembru (tri meseca pre agresije) Lav Geršman je najavio da će početkom proleća bombe padati po Beogradu. Nešto kasnije, kad se na vidiku pojavila varljiva mogućnost političkog rešenja ove krize, pokušao je da ublaži i izmeni izjavu. Bilo je to u februaru 1999. godine, samo mesec dana pred početak bombardovanja: "Rekao sam početak marta - kraj maja... I stoji krv. Da li su u pitanju bombe ili policija puca na demonstrante, ne znam."

Šteta je što je korigovao prvu tvrdnju, čime se udaljio od prilično uspešne najave koja glasi “početkom proleća”, jer je bombardovanje počelo 24. marta, pa bi greška iznosila samo tri dana! Kad su prve bombe počele da padaju, štampa je zaboravila na poslednje proročanstvo, a prethodno je malo doterala, pa je svaku sledeću storiju o Lavu Geršmanu započinjala podatkom da je on pogodio ovaj datum “u dan”. Posle nekog vremena, kad je najčešće postavljano pitanje bilo kada će rat prestati, veliki broj domaćih vidovnjaka požurio je da se posluži drugim delom Geršmanovog “proročanstva” (koje se odnosilo na kraj bombardovanja) i da ga proglasi za svoje. Tako je poplava raznih najava o kraju rata ličila na konsenzus: bombardovanje će prestati tačno 21. maja! Greška je iznosila cele tri nedelje.

Svejedno, po završetku vazdušnih napada (poslednje bombe pale su 11. juna) prvi članak u novinama o Lavu Geršmanu započeo je rečima: "Ovako Lav Geršman, čuveni ruski beli mag, koji je pogodio datume početka i kraja rata..."

Ovaj efekat, u kome mediji svojim senzacionalističkim (i uglavnom netačnim) tvrdnjama pridobijaju poverenje publike i utiču na formiranje javnog mnjenja, zove se "Efekat Dikson".

 

 

Zvono uz božju pomoć

From: cbradic cbradic@EUnet.yu
To: Zoran Modli modli@beotel.yu
Subject: FS novosti

"Evo vanrednih vesti, u sklopu inicijative za 2. avgust na Kosmaju. Kao što znaš, Starešinstvo manastira Svetog arhangela Tresije na Maloj Svetoj Gori Kosmajskoj odlično saradjuje sa vazduhoplovcima, pa im se izuzetno dopao moj predlog da se (ukoliko se vazduhoplovna udruženja s tim slože) vazduhoplovna slava Sveti Ilija, koja pada svakog 2. avgusta, od sada obeležava na prostoru ovog manastira! Ne treba da ti pričam o lepoti predela. Što je još lepše, u neposrednoj blizini je izvanredan teren za poletanja i sletanja motornih zmajeva, pa ni odgovarajući aeromiting ne bi izostao... Pa još kad sa vrha Kosmaja zazvoni veliko zvono! Baš tim povodom, evo i apela manastirskog starešinstva, na čelu sa svetim ocem Jovanom."

 

Manastir Tresije  

Vau, kakav pogled na lepi manastir! Ako se tu budu od iduće godine okupljali i naši vazduhoplovci, lepi zvonik zaslužio je i lepo zvono. Pa nek' se zvonar oseća kao kontrolor letenja, kad zazvoni u čast letača pod zaštitom Svetog Ilije...

 

 

Arhimandrit Jovan sa službenicima i družbenicima. Sve su to prijatelji kosmajskog lepotana, manastira Tresije. Čedu Bradića, inicijatora ideje da se vazduhoplovci svakog avgusta sele na vrh Kosmaja, videćete iza dame u crvenom džemperu.

 

Otac Jovan i darodavci
 

 

Evolucija telefonije u Srba

From: HAL9000 hal9000@ptt.yu
To: Zoran Modli modli@beotel.yu
Subject: Obecao sam...

Srdjan PaunovicOvo će vam koristiti, da odmah prejudiciram na početku! Dok drugi pišu kratke istorije sveta, sjajni poznavalac mobilnih (i ostalih) komunikacija Srdjan Paunović, inače urednik i novinar nekadašnjih "Računara", a sada član tima časopisa "Mobkom", odlučio se za kratku istoriju telefoniranja. Sa akcentom na mobilne mezimce, naravno! Uživajte.

 


(Vodič za početnike u mobilnim komunikacijama)

 

ao prvo čudo tehnologije koje je u većini domova zamenilo dovikivanje sa brda na brdo, ili, u slučaju daljih relacija, pisanje pisama (čije je odredište često bilo neizvesno, kao i datum kada će stići), u našim krajevima se pojavilo Njegovo Veličanstvo Telefon. Verovatno se dobro sećate glomaznih aparata, od čije zvonjave su se u početku plašila deca, starci i neupućeni, dok su ostali svoj prestravljeni skok objašnjavali željom da se što pre "jave na telefon". I samo "javljanje" se razvilo u više stilova, tako da danas kao odgovor na telefonski poziv u najviše slučajeva možete očekivati internacionalni telefonski pozdrav, naravno, prilagođen našim prostorima, koji kratko i jasno glasi: "Halo". Takođe su zastupljeni i veoma popularni : "da", "molim", "izvolite" itd, kao i njihove kombinacije. Sve u svemu, ako se izuzmu pojedinačni primeri primene raznih rima za zbijanje neukusnih šala, na našim prostorima se razvila poprilična kultura korišćenja telefona, tako da su pojedninci čak daleko prijatniji u razgovoru "preko žice" nego u prirodi.

Iako veoma odomaćeni (većini nas je teško zamisliti život bez njih), telefoni su vremenom postali nedovoljno praktični i, u najmanju ruku, problematični. Problem je uglavnom predstavljao kabl, koga je trebalo vući iz sobe u sobu, a činilo se da telefon nikada nije u blizini baš kada je najpotrebniji. Kako zbog onih koji su u toku razgovora često sputavani da se ujedno bave rekreacijom ili menjanjem sijalice, tako i zbog daljinskih upravljača za TV koji su pokrenuli trend "ceo svet u krevetu i na dohvat ruke", tehnologija je ponovo uzela stvar u svoje ruke i ubrzo izrodila novo čedo svog napretka: bežični telefon. Iako su u početku bili poprilično lošeg kvaliteta, ovi telefoni su ubrzo preplavili naše domove. Dobavljači su uglavnom bili rodjaci ili prijatelji koji često putuju u inostranstvo - a sami su već imali takav telefon. Obično je to bio naizgled "lažnjak", sa imenom koje podseća na neke od renomiranih firmi (Abasonic, Saenao, Caessio itd..). Medjutim, njihova fabrička greška bila je samo - greška u ispisu! Neki siroti slovoslagač je zbog toga verovatno dobio otkaz, a cela serija se zamislite (ponovo), prodaje po izuzetno pristupačnoj ceni.


Kako zbog lošeg kvaliteta, tako i zbog nedovoljno usavršene tehnologije izrade, ovi telefoni su često uz glas prenosili i efekat mećave, koji se donekle ublažavao okretanjem slušalice (i cele glave) u stranu. Ovo je korisnike ponekad dovodilo u čudne situacije, kada su, tražeći najpovoljniji položaj, izvodili pokrete na kojima bi im pozavideli i najveći majstori modernog baleta ili gimnastike.

(Prim. aut: Moj prijatelj je bežičnim telefonom mogao da razgovara isključivo sa jednog mesta u stanu, čučeći uz radijator, što je, mora se priznati daleko praktičnije od fiksnog telefona sa žicom koji se ne može tako lako pomerati sa jednog mesta na drugo.)

Iako se mislilo da će bežični telefon zbog lake prenosivosti uvek biti pri ruci, već pominjani problem je tek nestankom žica postao prava noćna mora, tako da je slušalica bežičnog telefona fenomen fantomskog nestajanja dovela do savršenstva. Međutim, vremenom je pronađeno rešenje i za ovaj problem, tako da je slušalice svih novijih modela bežičnih telefona moguće naći po "zvuku" koji se aktivira pritiskom velikog dugmeta na bazi telefona. Uzgred, da ovo dugme nije veće od ostalih, došlo bi do situacija u kojima bi tražili dugme uz pomoć koga ćemo naći slušalicu, što, priznaćete, zaista nije praktično...

Vremenom, ukus naših potrošača je postao daleko istančaniji ("hoću P a n a s o n i c, onaj crni sa zlatnim slovima, nećete da me prevarite, sin mi je na ceduljici napisao kako se to tačno pise, tu mi je negde..."), a i sami telefoni su postali kvalitetniji, pa je (na žalost svih ljubitelja zimskih radosti) uglavnom nestala i mećava iz naših razgovora.

Ubrzo je sve ovo postalo nedovoljno, a mnogima je sinula i bravurozna ideja o tome da bi svoj telefon mogli da ponesu i u park ili na posao. Tu ih je, naravno, čekao novi problem, poznat kao mali domet bežičnih telefona, pa je kao sledeći logičan korak sledilo pojavljivanje bežičnih telefona velikog dometa. Prodavci su tvrdili da mogu da pokriju područje prečnika od 50 km, a ponosni vlasnici su se mogli prepoznati po upadljivoj anteni na krovu, slušalici u ruci i pogledom koji govori:" Ljudi, vidite, ovo radi!". Ipak, stvari nisu ni iz daleka bile tako ružičaste: često se dešavalo da se između antene predajnika i antene prijemnika nađe, u boljem slučaju, nekoliko zgrada, a u gorem - naselje ili brdo, što je za nesrećnog vlasnika značilo samo jedno: novu mećavu, čak i kada joj nije vreme. Ovo je, naravno, uslovilo i nova istraživanja i usavršavanja, kao i šoping ture nesrećnih rođaka i prijatelja kojima je na ovom stepenu evolucije već poprilično dojadilo da preko granice prenose samo "lične stvari": računar za "malog", najveći električni roštilj koji se može naći u prodavnici, 18 telefona za rodbinu i prijatelje i još po koju sitnicu za komšiluk.


Kao što se da pretpostaviti, ni ovo nije rešilo probleme bežičnih telefona velikog dometa. I pored boljeg kvaliteta novih uređaja, kao i veze koju je njima moguće uspostaviti, smetnje na većim udaljenostima i dalje su postojale, pa se za njihovo korišćenje i danas odlučuju samo u slučaju nužde, ili, tačnije, samo oni koji ni na koji način ne mogu doći do klasičnog fiksnog telefonskog priključka.


Najzad, neki kasnije često pominjani ljudi iz tehnički naprednijih sredina ( ...ko ga izmisli kad ovako krči, vidi, nema signal...itd), rešili su da stave tačku - i svetu predstave sada već veoma popularnu mobilnu telefoniju. Verovali ili ne, njen razvoj je počeo još kasnih šezdesetih godina, ali su devedesete definitivno obeležile njihovu pravu ekspanziju. Prvi vlasnici mobilnih telefona u nas su ih uglavnom nosili kao ordenje, doduše za pojasom, ali sa podjednakom dozom ushićenosti kao da su bili odlikovani za životno delo. Bilo su to dani kada su ovi pioniri sa nestrpljenjem i oznojenim dlanovima čekali da "mališa" zazvoni. Kada bi se to desilo, trebalo je napregnuti glasne žice, jer u čemu je svrha razgovora "mobilnim" ako vas niko ne čuje, ili nedajbože, ne vidi. Ostali su iz prikrajka posmatrali ove divove telekomunikacija i sa popriličnom dozom zavisti prepričavali: "Koliki je samo račun platio prošlog meseca!"


Prvi mobilni telefoni su, pored sposobnosti izuzetnog privlačenja pažnje okoline, imali zaista zadivljujuće tehničke mogućnosti: toliko su izobličavali glas, da se mogao steći utisak da razgovor vodite sa robotom iz naučno-fantastičnih filmova B produkcije - i to bez doplate!


Ipak su mobilni telefoni postajali pristupačniji i kvalitetniji, pre-paid je napravio novi proboj znatno pojeftinivši troškove korišćenja mobilne mreže - i odjednom su, po ceni približnoj jeftinijem biciklu, ovi telekomunikacioni alati postali pristupačni gotovo svima. Lično sam više puta zaticao ljude u žučnim raspravama oko raznih "opcija" i "mogućnosti" mobilnih telefona, a na svetlo dana je došao i mobilni bon-ton i mnogi njegovi veliki poznavaoci: na televiziji, u novinama, parkovima, autobusima...
Naravno suvišno je napominjati da se mobilni aparati ne smeju koristiti tokom vožnje automobila, u bolnicima i drugim mestima gde njihov rad zaista može dovesti do neželjenih situacija, ali to se ionako najmanje ističe.


Ono što zaista dolazi do izražaja vezano je za opštu kulturu, osmišljeno je od strane veoma kulturnih i upućenih pojedinaca, pa iz tog izvora mudrosti vredi izdvojiti sledeće:

1. Telefon ne koristite na ulici, na poslu i na mestima gde ima ljudi (uopšte), jer to nije pristojno i možete ispasti smešni, naročito onima koji koji znaju da je njihovo korišćenje veoma primitivno. U skladu sa tim, obavezno isključujte zvonjavu, čak i ako nemate vibracioni alarm ili očekujete zaista važan poziv, jer ne želite da vas vaš mobilni ljubimac "izblamira" pred svima.

2. Ako već morate da se javite na poziv na javnom mestu, sklonite se negde gde vas niko neće čuti i videti, a posle razgovora ponovo vešto sakrijte svoj mobilni telefon.

3. Najbolje je da mobilni telefon lepo ostavite kod kuće, pa ga tamo koristite. Na taj način ćete biti sigurni da nikome ne smetate (naročito ne mudrijašima večito smrknutih lica, koji prekorno posmatraju novu generaciju telekomunikacionih huligana), a koristićete ga kao fiksni telefon - naravno, po mnogo višj ceni, ali sa daleko više dostojanstva.

Ovo je bio set pravila koji objašnjava šta se ne sme raditi sa telefonom, a nastao je kao sinteza saveta koje smo do sada imali prilike da čujemo na raznim mestima i u raznim prilikama, pa se kao autor ograđujem od njih i iznosim ih samo kao slobodnu interpretaciju. Sada sledi set pravila, nastao iz praktičnog iskustva, o tome šta smete... u stvari, sta morate raditi sa svojim mobilnim telefonom:

1. Ako vam neko pošalje kratku tekstualnu poruku, obavezno odmah odgovorite na nju, bez obzira gde se nalazite i koliko će vaše kucanje trajati. Ako je poruka duhovita, možete se i smejati naglas dok pišete odgovor.

2. Ako u toku krstarenja menijima naiđete na neki koji vam nije poznat, obavezno promenite neku od opcija u njemu i sačekajte da vidite šta će se desiti. Na kraju krajeva, platili ste telefon koji se neće kvariti tek tako, a ako se nešto i poremeti - tu je onaj dečko koji vam ga je prodao, zameniće ga on za drugi kao "bela lala".

2. Dok ste na javnom mestu, obavezno još jednom proverite koje sve melodije vaš telefon podržava i odaberite odgovarajuću, bez obzira na namrštena lica ljudi oko vas. Ionako se radi o čistoj zavisti.

3. Ako vam telefon zazvoni na mestu punom ljudi, nikako se ne javljajte na prvo zvono, budite dostojanstveni i pribrani, pustite ga da odzvoni par puta, pa onda ležerno, skoro nezainteresovano, preuzmite vezu. Ovim ćete, uz pogled koji govori "eh, od kada ja imam ovaj telefon i koliko puta on dnevno zvoni!", obezbediti ugled prekaljenog korisnika i divljenje novopečenih vlasnika mobilnih telefona, koji će vas posmatrati sa vidnom dozom strahopoštovanja.

4. Kada već preuzmete vezu ili nekog pozovete sa mobilnog telefona, trudite se da iz razgovora ne ispustite važne i one manje važne detalje, svaki dogovor potvrdite najmanje tri puta i pripremite novac za račun koji je svakog meseca ionako sve veći.

5. Prilikom razgovora trudite se da izgledate poslovno. Poželjno je ubacivati komentare kao što su: a) Direktna varijanta: "80.000, samo?!" b) Malo diskretnija: "Kupi ono, a za ostalo ćemo videti." c) Ili možda tajanstvena, a opet inteligentna: "Deonice Microsofta, pa šta će mi to ?"

Svi koji se budu pridržavali ovih saveta znaće da su uhvatili korak sa poslednjim razdelom telekomunikacione evolucije na našim prostorima i da su spremni za, tako popularni, 21. vek (koji ćemo, po svemu sudeći, dočekati zatvorenih ušiju). U jednom uhu će se nalaziti prst, a u drugom - šta drugo, do mobilni telefon!

Napomena: Autor se ograđuje od svih posledica koje mogu nastati praćenjem gorenavedenih uputstava, jer ona, bez obzira što su plod velikog iskustva i iscrpnih istraživanja, ipak nisu zvanično priznata.

Srdjan Paunović

 


Ko (hik!) nabije...

From: Branislav Pekic b.pekic@itaca.com
Subject: Zanimljivost

Download ALCOHOL.EXE (746 kb)Evo još jedne šanse da postignete kakav-takav pogodak u životu. Branko Pekić, moderator sajta časopisa "Satelit TV video" (link je na stranici radio news Asteroidnog sajta), ne radi samo to. Radi i ovo. A ako on kaže da je priloženi alkoholičarski turnir u preciznom gadjanju zanimljiv, nema... hik! - razloga da mu ne verujemo. I, za mnoge bitna, napomena: file je bez virusa!

 


Brzi Gonzales

From: Milos Vorugic mvorug@cg.yu
To: Extra Drive
Subject: Najbrzi Download kod nas!

Pre svega bolje odustani od svih onih sistema koje sam od tebe dobio: drive-way, freedrive, flipdrive, edrive, fastdrive... Pojavio ti se sada eXtra FREE DRIVE servis http://extrafreedrive.tripod.com koji ne dozvoljava samo odlaganje fajlova, nego i "narucivanje fajlova" za download koje posle mozes dobiti na e-mail. Znaci fajlovi se prvo skinu na tvoj extra drive (imas 100mb po jednoj e-mail adresi i mozes da se prijavis neograniceno mnogo puta!) Znaci ti ustvari samo ostavis link za skidanje, a servis odlozi fajlove
na tvoj drive i ceka na komandu za slanje e-mailom na tvoj mail!

Planiraju ovog meseca da uvedu varijantu da ti stigne i poruka na mobilni kada fajl bude skinut. Posle skidanja na virtualni drive samo das komandu da ti sve to stigne na e-mail. Znaci uopste nema gubljenja vremena za skidanje fajlova! Server im je mega-turbo BRZ jer imaju servere u Americi, Londonu, Holandiji i Nemackoj, no to nije ni toliko bitno.

Javi kako je sve proslo! Pristup je moguc 24h i besplatan je. Ne placa se apsolutno nista sa onim glupim kreditnim karticama. Ne planiraju uvodjenje placanja, a zive od reklama na sajtu.

 


Misli na tacni

Download MIND READER.ZIP (30 kb)From: HAL9000 hal@EUnet.yu
Subject: Prosto...

...da covek ne poveruje!
P.S. da bi ovo proradilo. neophodan je Office (tj. Power Point) 2000...

 


Ping-pong u web školici

Prvo poluvreme

From: Violeta
To: Zoran
Subject: Re na Re: Za laku noc, lak let

Opet fishingujes for compliments. Dokle vise? Iskreno, ali bash: Asteroidna Index page je neuporedivo bolja od prethodne. Why? Ona Fabijeva setnja kroz galaksiju kao ideja nije bila losa. Ali su boje bile ubitacne! A znas koliko polazem na kolorit. Sada je staticno, ali to podhranjuje mastu, ostavlja vise prostora da posetilac individualno proprati one zvezdice na svom putu, zar ne? Neka svaki od njih ode tamo gde 'oce, demokratski. A po neko ce i da se proseta po linkovima i da se razonodi. Moze i da glasa! Stvarno si se prilagodio vazecim trendovima nase politicke sadasnjosti. Sta su ti godine provedene u medijima - cist automatizam na nivou podsvesti. Takodje, meni licno bi ljupkije bilo kada bi "Zoran Modli's world of flying and radio broadcasting" ub'o u istu zelenkastu nijansu tvog mlecnog puta. Ovo dodajem samo zato sto znam da neces, jer ti sujetu nazivas lenjoscu. Dobro. Za sve je kriva restrikcija.

I evo, Mesijski, tvoja zagrada koja se odnosi na Asteroidni sajt "(sta, nije bas neki, a?)" pokrenu me da MISLIM!!! Beware!!! Pogledaj tudje sajtove. Neverovatno koliko svi oni zrace licnoscu i karakterom autora. I to na nivou podsvesti, samo ako obratis paznju. Juce sam se prosetala po Paralaksi. Sajt je odlicno dizajniran za jedno od mojih raspolozenja. Ceo je u izrazajnoj formi, zaokruzenih celina, jasno omedjenih (nedajboze diskretnom, lako prekidajucom linijom), svaki definisan odredjenom bojom. Nekoliko skrajnutih, praznih polja, jedna vrsta fonta, sanserifni (groteskni - kako ga jos vikaju) ariel, i to 14-tica! Ideomotorni efekat koji Voja spominje, jasno primenjen na web dizajn. Sadrzaj Paralax sajta: tvoj drug Voja, za razliku od vecine nas koji prezrivo, gadljivo, ignorantski, kao od ruzicastog folka ili spanskih serija, okrecemo glavu od teme o kojoj je i knjigu napisao, uhvati i CEO sajt posveti upravo tome! Sistematicno, podkrepljeno naucnim dokazima, mogu misliti koliko je vremena, volje i energije utrosio da do perfekcije opise ono u sta NE VERUJE!

Sta bi bilo da se opredelio da pise i pravi sajt o onome u sta veruje? Ili je to ona prva, neizdata knjiga? Necu arheologiju, odoh na psihologiju. Vec sad znam sta ce mi biti magistarska teza: "Psiholoska analiza licnosti na Internetu". Cuj magistarska, doktorska! Ja, iz moje super-teske paralakse.

P.S. Nije zdravo ustati u sedam ujutru, u pravu si. Budi srecan sto nisam dohvatila tvoj sajt. Tamo imas tri vrste fontova i mene! Brrrrr.


Drugo poluvreme

From: Voja
To: Zoran
Subject: Re: Dok ne stignu fotke...

Wow! Tvoju Internet - gošću Violetu već sam upoznao kroz njen sajt, i čast mi je što se pozabavila mojom paralaktičnom skalamerijom. Prihvatam sve primedbe i komplimente (a neke njene ocene su i jedno i drugo istovremeno). Zapravo sam tek sad shvatio da nigde nisam napisao primedbu da to nije lična prezentacija (osim jednog malog dela) nego je to strogo namenski sajt, jer uskoro nameravam da pokrenem tu temu na TV-u (verovatno) i, možda, da osnujem neko formalno udruženje (manje verovatno)... Vreme je da i zagovornici novokomponovanog sujeverja dobiju svoju opoziciju.

 


Question of balance

Zašto ne možemo da vidimo nemoguće? Zato što ne želimo da vidimo ono u šta ne verujemo, makar i poslušali savet: "Veži konja gde ti gazda kaže!"

 

 

Coca-Cola Kid