Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 904. emisije...

Zoran Modli:

Masa puta ubrzanje – ko je ovde bot?

 

Moram da se izvinim svima kojima je zasmetalo ono što i meni: pretvaranje teme posvećene skaradno-usiljeno-vickastom talk showu na jednoj stranačkoj televiziji u poziciono-opoziciono prepucavanje koje se čak ni asimptotski nije približilo kraju. Podneo bih i to da nisu krenula krupna vređanja i sitne vulgarnosti, pa sam pribegao poslednjem sredstvu očuvanja zida od sprejovanja prljavim grafitima - anfrendovanju, pa i blokadi pojedinih pošiljaca komentara. Ogrešio sam se o nebesku pravdu, pa više brisao komentare "njihovih" nego "naših" i češće blokirao "njih" od "naših"! Moj status je privatna pozornica, nije "servis svih građana", pa imam pravo da biram sagovornike koji mi se dopadaju. Ne moraju da misle kao ja, ali mi je drago kad se ponašaju pristojno, mada ni "moji" to nisu uvek! :-)

Nisam samo ja taj koji "anfrenduje" druge. I drugi anfrenduju mene. Vidim to po fejsbukovskoj graničnoj cifri snova od 5000 prijatelja koja kod mene, malo-malo, pa malo opadne. Pretpostavljam da to ne znači da je neko od mojih dojučerašnjih prijatelja, daleko bilo, umro - puj, puj, puj! - već samo da mi je iz nekog razloga okrenuo leđa. Dosadim i ja ljudima, ne želi baš svako da čita moje zamorne postove, a i vide da nisam "njihov" nego "svoj", pa pomisle da mrzim "njihove", pa time i njih. A ja, uz mnoge stvari koje praktikujem u životu, imam jednu koju neću nikada: mržnju. Otrovnija je od poskoka, a uz to, poput svih zmija, raste celog života. Zato je i držim van domašaja. Svako od nas ima pravo da radi ono što misli da je ispravno. To pravo jedino ne priznajem gadovima koji beskrupulozno ugrožavaju druge, svejedno kojim sredstvima.

Izbegavam kvalifikacije, ali - ono što me čini "opozicionarem" (sad bih u kadru s dva prsta na obe ruke uradio ono "kli-kli!") jeste urođena gadljivost na: svako oduzimanje prava na ljudsko i građansko dostojanstvo, crtanje meta na čelu neposlušnih, ponižavanje pametnijih od sebe, licemerje u priči o manjinskim grupama, idolopoklonstvo i povlađivanje masi. Pogotovo što je neko pre mene (a volim da ga citiram) zaključio da je IQ mase jednak IQ-u njenog najglupljeg pripadnika. A posle svega, naježim se kad posle objave u kojoj govorim o ogrešenju o neka moralna načela krene stranačko botovanje s imenima poslaničkih kandidata!

Odmah da kažem: posle ovolike tirade odblokiraću sve one čiju sam pojavu na ovom zidu zapečatio jednim BLOCKED, makar sad oni bili ti koji će mene blokirati, e da mi Add friend Goran Popivoda ne bi zamerio da sam blokirao sve koji drugačije misle. :-) "Anfrendovane" ne mogu vratiti među "žive" zato što sam zaboravio koga sam onomad precrtao, ali nema veze - njima to ionako ne znači mnogo, a ja sam oslobodio par mesta za prijatelje koji su frienedship reqest poslali ko zna još kada.

Što se tiče indirektno prozvanih zbog botovanja, ne vredi da se izvinjavam: ukoliko se neko zaista osetio prozvanim da je bot, onda je verovatno na dobrom putu da to i postane.

 

Kad već Radio Beograd 2 slavi rođendan

Posle šezdeset godina 

 

Dvojica sa slike i dalje imaju radijsku sadašnjost, treći može samo da se seća radijske prošlosti. Redom, s leva nadesno: ja i "Zakon akcije i reakcije" (usput, novi je na www.modli.rs, potražite ga!), Žikica Simić i "Neonska duga" i jedini televizijski čovek, Velja Pavlović, uz to jedini koji mora liftom na posao, pošto je njegov "Nivo 23"! :-) Očigledno je da smo se s razlogom združili u jedinom radećem kafiću Euro-centra, na pola puta do naših autobuskih stanica. Putanje naših mesta stanovanja zrakasto se šire na tri strane ovog grada, pokrivajući (možda buduće) trase beogradskog metroa koji se, kao što nam predsednik centralne mesne zajednice stavlja do znanja, svuda u svetu ne gradi tamo gde ima nekoga, nego tamo gde nema nikoga. Nas trojica, doduše, živimo tamo gde ima nekoga, ali smo se dogovorili da se preselimo tamo gde nema nikoga, gde kuče nema koga da ujede i gde nastambi i kuća nikad nije ni bilo, tek da proverimo hoće li se ikada otvoriti početna stanica metroa iz snova i pružiti nam bar zaštitu od kiše, ako već ne i prevoz do centra.

Zoran Modli ("Zakon akcije i reakcije"), Žikica Simić ("Neonska duga") i Velja Pavlović ("Nivo 23")

S druge strane, logično je bilo uz produženi espresso (moj još nije stigao) srediti utiske posle važnog događaja: tek koji minut pre nastanka ove fotografije svečano je obeležen šezdeseti rođendan Radio Beograda 2, upriličen u čuvenoj Kamenoj sali Radija, kojom prilikom se uvek setim reči Ljubodraga Stojadinovića iz "Peščanika" da je "...svaki kamen ove zgrade vredniji od Vučića" (citat), ali i od mnogih drugih (moja opaska). Žikica Simić i Velja Pavlović, including me, predstavljaju prilično kvalifikovane procenitelje značaja Radio Beograda 2 za intelektualno odrastanje jednog dela nacije. Svaki od nas stariji je od Radio Beograda 2 (oglasio se, inače, 9. februara 1958.). Svaki od nas ima svoju priču i svoju mentalnu vezu sa ovim radijom - normalno, zato smo i pozvani na rođendan - s tim što se danas sa njega oglašava samo Žikica sa kultnim "Neonom" nedeljom u šest. Njegov "Tajanstveni voz" zauvek je zaglavio tamo negde "Dole na uglu", pre više godina, u vreme kada su do tada normalne radio stanice prestale da se zovu tim imenom i postale "formati".

Moj staž slušaoca Drugog programa Radija teče od moje desete godine. U ta paleolitska vremena bio je tek zabavniji deo zvučne ponude ozbiljnog Radio Beograda. U osnovačkim danima fascinirala me je uzbudljiva dramska serija "Zvezdani časovi čovečanstva", koju sam slušao onako kako su se pre onog rata slušale radio-sapunice - uhom uz radio-prijemnik i u sobi s roletnom navučenom pred kasni sunset. Srednjoškolski dani uz Drugi program Radio Beograda otišli su u nezaborav zahvaljujući emisiji "Sastanak u 9 i 5" diskretnog radijskog disidenta Nikole Karaklajića, kojem svi mi iz "40 i neke", "50 i neke", a poneki i iz "60 i neke", mi, zavisnici od popa i roka, mi, disk-džokeji, radio-prezenteri, svirači, pevači, kompozitori ili producenti - treba da dignemo spomenik. Nikoli za večnost.

Tu stajem, jer ako nastavim da odmotavam višedecenijsko klupko Radio Beograda 2, zaplešću se k'o pile u kučine u "studija 6 koja pružaju šansu", "prijatelje zvezda", "minimakse" i "tup-tupove", "zelene megaherce" i "nevidljive ljude"... Napraviću haos od teksta koji je trebalo da bude samo potpis za gornju sliku i ništa više.

Ne, uvek sam govorio, meni treba zabraniti prilaz tastaturi.

 

Uz Svetski dan radija, 13. februar

Radio, ne radio...

 

Uprkos pesimističkim prognozama, radio je i dalje ostao, ako ne najpopularniji, a ono svakako najlepršaviji oblik medijskog komuniciranja. Mogu samo da kažem: hvala bogu, te je na ovu planetu poslao Markonija i Teslu. Zahvaljujući njima, iz dvadesetog veka smo izašli sa najžilavijim medijem, medijem koji nisu ubili ni film, ni televizija, ni video, ni internet... A zahvaljujući radiju, rođena su i vrlo prestižna zanimanja: profesija spikera, disk-džokeja, voditelja, radio reportera, producenta, režisera, apsolutno nezaobilaznog ton majstora koji je, u skladu s vremenom, uznapredovao do dizajnera zvuka (isto branje, drugo pakovanje) i ko zna još koliko drugih delatnosti neposredno vezanih za opstanak tako atraktivnog medija kao što je radio.

Naime, danas je, znate, svetski (a naš!) Dan radija, pa sam ugrabio priliku da vam pod nos podnesem jednu kobasicu teksta i slika posvećenih radiju iz davne 2003. godine, a sa mog web sajta koji se na internetu rodio još davnije 1996, zamomčio 2014, a danas, kada su mu već 22 godine, ozbiljno razmišlja o ženidbi i odlasku od kuće. Mislim, taj "odlazak od kuće" podrazumevao bi promenu platforme na kojoj je: tehnologija na kojoj sajt počiva davno je zastarela, i dalje ga editujem u naprednim sredinama davno zaboravljenim Dreamweaverom (često se pitam kako li moje modli.rs mudrolije izgledaju na sitnim ekranima mobilnih uređaja), pa je krajnje vreme da se preseli na neko tehnološki bolje web mesto...

Možda ova priča o radiju iz (takođe zaboravljene) 2003. godine u nekim svojim segmentima pije, a u nekima odavno već ne pije vodu, ali - ako je na današnji dan naprasno postala zanimljiva meni, što ne bi onda bila i vama? Zamoliću vas samo da svakom sumnjivom s, z, c i ponekom d pridodate odgovarajuće dijakritike, zato što su u vihoru prohujalih godina sve te kvačice, kukice i crtice na volšeban način i same prohujale sa vihorom, a da ni meni nije jasno kako!

Evo i linka ka priči na koju vas podsećam: http://www.modli.rs/radio/moj_radio/moj_radio.html

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.