Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 908. emisije...

Kako je jedan student pomogao Stivenu Hokingu da progovori

...Doduše, ova storija biće tek u sledećem ZAIRU, ali zbog još uvek svežeg gubitka do pre neki dan najslavnijeg živog naučnika na našoj planeti, evo je nedelju dana pre radio premijere.

 

 

 

Pavel Vozniak, svršeni student univerziteta Hadersfild, inače poreklom Poljak, punu godinu dana je sarađivao sa Intelovom podružnicom u Svindonu, a njegove raznovrsne obaveze uključivale su i zadatak da, uz stalne posete profesoru Hokingu u Kembridžu, reši problem komunikacionih uređaja poznatog fizičara.

.

Ovi uređaji sadrže tzv. "senzor blinka", koji je profesor koristio za odabir reči pomoću infracrvenog prekidača postavljenog na njegovim očima, kao i sintetizator koji nakon toga proizvede njegov glas. Istorija ove tehnologije datira još iz 1980-ih, ali je pred kraj 1990-ih Intel postao odgovoran za održavanje Hokingove opreme. Kompanija je takođe napisala program ACAT, koji je od tada bio glavni softverski interfejs čuvenog profesora.

.

.

"Pridružio sam se jednom od Intelovih inženjera koji su profesoru pružali tehničku podršku usavršavajući senzora blinka", kaže Pavel. "Bio je dovoljno ljubazan da mi dozvoli da mu se pridružim, a kako se naša saradnja dobro razvijala, zajednički rad pretvorio se u stalnu saradnju."

Pavel je krenuo u analizu i rešavanje problema koji su uticali na rad senzora blinka, a uspeo je da obezbedi i rezervni sistem. Neke probleme rešavao je na licu mesta, ali je često pojedine komponente nosio u Svindon radi laboratorijskih testiranja i poboljšanja.

"Sastanci sa Stivenom Hokingom su neka od najvećih iskustava mog života. Veoma se interesujem za nauku uopšte, uključujući matematiku, fiziku i kosmologiju, a njegov rad me je uvek inspirisao", kaže je Pavel. "Uživam u projektima koji pomažu ljudima da poboljšaju svoj život. Divno je saznanje da je savremena tehnologija omogućila profesoru da nastavi sa svojim otkrivanjima sveta, čak i nakon što je ostao gotovo potpuno nepokretan."

 

Maja Stanković

O jeziku našem svakodnevno-fejsbukovnom

 

Ako sumljaš da neznaš jel si ti čuveni dr. i ništa ti nehvali jel si naj bolji i naj pametniji- odmah ću ti reći- stvarno, gospodine druže brate, ne znaš!

* * *

Skoro sam, na tajmlajnu najdražeg mi fejs prijatelja, pomenula nešto vezano za funkcionalnu nepismenost, a na temu manipulacije vlasti neukim narodom. Ako pogledate zvaničnu statistiku, koja kaže da smo prvi u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, a da su mnogi sa dobijanjem fakultetske diplome odavno otišli 'preko', dok se mladi koji završavaju fakultete uveliko spremaju za bekstvo iz sopstvene zemlje, biće vam jasnije kakvo nam je većinsko biračko telo i na koji način, ili, jedan od bitnijih, vlast vešto, putem medija manipuliše tom većinom, a tu leži i odgovor na pitanje zašto se tako malo ulaže u kulturu, nauku i obrazovanje. Kojoj totalitarnoj drzavi, kojoj diktaturi treba narod koji ume da misli svojom glavom i ne uzima zdravo za gotovo ono što mu se prezentuje na tv-u ili novinama?

No, već rekoh sebi da na temu vlasti do daljeg neću pisati, pa ovaj uvodni pasus shvatite kao moj tren slabosti.

Elem, poslednjih godina veliki deo dana provodim uz PC zbog posla, a u trenucima pauze svratim na fejs- jedinu društvenu mrežu koju posećujem. Vremenom sam stekla, tj. prihvatila zahteve za prijateljstvo brojnih ljudi- a mnogi od njih su i javne ličnosti, novinari, pisci, glumci, profesori itd. Ljudi ostvareni i poštovani u svojoj struci.

Međutim, ono što me je iznenadilo i do dana današnjeg fascinira čitajući ih, jeste izostanak funkcionalne pismenosti. Da pojasnim, ako kojim slučajem neko ne zna. Pismenost NIJE samo puko prepoznavanje slova i mogućnost pisanja i čitanja, već i poznavanje elementarnih pravopisnih i gramatičkih pravila maternjeg nam jezika. Međutim, gledajući česte pravopisne greške koje ljudi svakodnevno čine na internetu, porazilo me je saznanje da su čak i formalno obrazovani ljudi, sa završenim fakultetima, vrlo često funkcionalno nepismeni.

Ono što me još više iznenadi jeste izostanak poznavanja pravopisa kod onih ljudi čija je profesija i glavno oruđe u poslu- usmena i pisana reč. Verujte, da nije fejsa, ostala bih u blaženom neznanju, a većina tih ljudi bi i dalje bili moji uzori. Da ne grešim dušu, naletim ja na to i na tv-u, najčesće prilikom čitanja prevoda filma, ili u sve većem broju dnevnih novina. I posle narod neuk. A on se grešan ubi gledajuci tv, surfujuci po netu, čitajuci dnevne novine i vas- uzore, društvenu elitu. Da sam kojim nesrećnim slučajem sklona teorijama zavere, pomislila bih da to namerno radite, gospodo intelektualci.

Konkretno: svaki drugi ili treći post sadrži npr. spajanje negacije i glagola! Hej, pa to je nepoznavanje jednog od elementarnog gramatičkog pravila, na kojem bi jedan učenik petog razreda dobio keca k'o vrata! NEZNAM, NEMOGU,NEVOLIM, NEDAM, NEBI... Da li dosad zaista niste imali kada naučiti da se samo četiri glagola sa negacijom pišu spojeno, a svi ostali odvojeno?! Mislim, zaista niste, ono- baš, baš? Da li je bilo teško upamtiti i da se kod prideva i imenica rečca NE spaja sa drugom reči, pa da umesto NE JAK, NE ZAHVALAN NE PISMEN i sl. ispišete NEPISMEN? Jer, osim što je gramatički ispravno, u vašem slučaju, gospodo draga je i istinito.

DA LI ste vi uopšte razumeli o čemu ja vama pišem? Ili vam je jasno i razumljivo jedino ako glagol 'dati' upotrebim kao pitanje 'Dali'? Dali, jeli, bili, itd. sve u formi pitanja. Pa, tuga! Manje me, doduše, iznenadi izostanak apostrofa pri skraćivanju, npr. "da l', je l' " i sl. JELI teško upamtiti da se 'da li' piše odvojeno? A tek ono poigravanje sa 'JER' i 'JEL' koje su sasvim drugačije vrste reči. JEL ste bili lenji u osnovnoj školi da naučite? Ili je to tek pesnička sloboda koju sebi dajete tokom pisanja?

Toliko toga bih imala nabrajati, ali, daaa! Pa vas mrzi čitati duge tekstove, zahtevaju razmisljanje i koncentraciju. Glupa ja, prevideh da biste radije gledali slikovnice i rijalitije. Ili, bi ste?

Nego da nastavim s nabrajanjem, možda neki mazohista i pročita.

Hvali umesto fali, podpada ili potpada, trenutci ili trenuci, radosan ili radostan, ah, svi ti teski zadatci, zar ne?! A tek bijo, radijo spram moi, tvoi.. Pa čuvene gradacije gde se ne zna ko je vislji, naj bolji, naj ne pismeniji... Pa neizostavno 'samnom', 'celo vreme', 'svo vreme'... Ah, sve te sumlje, te muke sa slovima... Čak štavise! Znakovi interpunkcije, aiii!- pitanja umesto tačaka, usklicnika đe im mesto nije, razmaci pre umesto nakon interpunkcijskog znaka...Ko bi sve to popamtijo, maidi... Čast izuzetcima.

* * *

Razlog ispisanog nije bilo vređanje ma koga, već moja frustracija količinom lenjosti i neznanja u nas i kod nas. Znanje je vaša moć. Edukujte se ljudi, da bi mogli edukovati i sopstvenu decu. Menjajte sebe, možda onda uspete i u menjanju svog okruženja. Možda.

 

Ivan Trajković

Muzika iz 'oblaka' za početnike

 

Kompjuteri su u velikoj meri preuzeli proces kreiranja audio i video sadržaja. Nekada vam je bio potreban veliki studio sa puno audio i video opreme da bi ste stvorili muzičku numeru ili montirali neki video snimak. Danas je sve to moguće na samo jednom laptopu, pa čak i na tabletu ili telefonu. U poslednjih par godina pojavila su se onlajn rešenja za obradu slika i videa, ali i za kreiranje muzike i snimanje zvuka. Svakako najpoznatija platforma za muziku i audio fajlove svih vrsta je SoundCloud. On vam omogućava da postavite svoje numere ili audio snimke, da ih delite sa prijateljima i širite putem društvenih mreža.

.

.

Za samo kreiranje muzike preporučujem vam sajtove AudioTool.com i AudioSauna.com. AudioTool nudi nekoliko sintisajzera i ritam mašina, a možete ih povezivati kako vi želite. AudioSauna nudi čitav onlajn studio u kojem možete kreirati ne samo muziku, već i autentične zvukove pomoću ugrađenog FM i analognog sintisajzera. AudioSauna ima kvalitet zvuka koji je na nivou poznatijih programa za kreiranje muzike, a nudi i desetokanalni mikser, kao i efekte. Audio fajlove možete sačuvati na vašem računaru, a možete koristiti i fajlove sa vašeg računara kreirane u nekom drugom softveru.

Treba pomenuti i veliki broj aplikacija za iOS i Android mobilne uređaje, a to su aplikacije koje rade na principu "MPC semplera": u prazna polja dodajete audio fajlove po želji, a pritiskom na samo polje zvuk počinje da svira.

* * *

Pre dvadesetak godina, ondašnji gitaristi, bubnjari i klavijaturisti verovatno nisu mogli ni da zamisle vreme u kojem će biti moguće kreirati čitave kompozicije na mobilnom uređaju, a nakon toga ih u trenutku poslati na YouTube, Vimeo i društvene mreže. I sve to - sedeći u parku!

Korisni linkovi: www.audiotool.com i www.audiosauna.com
Primer SoundCloud naloga: https://soundcloud.com/user-199155729  (sa dosta radova DJ Ivana)
Odličan primer kako rade DAW aplikacije na telefonu: https://vimeo.com/36888970

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.