Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 913. emisije...

O jajetu i kompaniji sahranjenoj na sirotinjskom groblju

 

Kada sam pre pet godina bio zamoljen da, kao bivši Jatov pilot, dopišem neku o JAT-u i njegovim načelima, ma šta to značilo, nisam dopisao, nego se raspisao...

 

 

U vremenima kada reč "brend" nije postojala, ljudi su se služili kovanicom "zaštitni znak". Pa, ako ne računamo već provaljenu šljivovicu, zaštitni znak svega što je bilo simbol kosmopolitizma drčne i u nežnim srcima nikad prežaljene a zauvek sahranjene Jugoslavije, bilo je Jatovo jaje - crvena eliptična površ sa velikim, italikom odštampanim akronimom JAT. Decenijama je to jaje krasilo repne vertikalce apsolutno svih Jatovih aviona: od ranih "daglasa", "konvera" i "karavele", preko "devetki", "desetki", ATR-ova, boinga 727 i 737, do školskih jednomotoraca i dvomotoraca Jatove Pilotske akademije u Vršcu.

Iz Jatovog jajeta ispilile su se mnoge generacije pilota, stjardesa, stjuarda, inženjera, mehaničara i komercijalista svih profila. Kada vam se neko predstavi kao "jatovac", odmah ste znali da imate posla sa čovekom koji je uspeo u životu. Taj nije brinuo o visini plate, još manje o njenoj redovnosti, a ponajmanje o mogućnosti da ga trbuh u potrazi za kruhom odvede u neku drugu i srećniju zemlju. Jer, personifikacija te obećane zemlje bio je - bravo, odgovor je tačan - JAT.

.

.

Kakve li su samo veze radile da bi se ušlo u JAT! Ne znam za kancelarijske poslove, ali u bici za elitna radna mesta kao što su pilotska, pa čak i za posao stjuardese i stjuarda, krv je tekla u potocima. Intervenisali su ministri, ministarske sekretarice, generalni i lokalni direktori, pukovnici, generali, lokalni političari. Svako je imao nekog svog čija je buduća karijera morala da bude žumance u Jatovom jajetu. Mladunce i porodične mezimce trebalo je dobro i za sva vremena udomiti.

Kako to obično biva, a po onom nepisanom pravilu da deca advokata postaju advokati, deca lekara lekari, a deca čistača čistači, srećnici čiji su očevi (a što da ne - i majke) već radili u JAT-u, imali su najveću šansu. Tako je nastao i onaj poznati izraz "Jatova deca", što je u prevodu značilo da je bar polovina zaposlenih bila u bližem bračnom ili malo daljem vanbračnom srodstvu!

Ja sam u JAT ušao kao "slepi putnik". Bio sam instruktor letenja u tadašnjoj Višoj vazduhoplovnoj pilotskoj školi koju je JAT početkom osamdesetih jednostavno progutao i pripojio svom Školskom centru. U "paketu" sa ostalim instruktorima i predavačima, obreo sam se u Jatovoj Pilotskoj akademiji u Vršcu. Jednom u JAT-u, zauvek u JAT-u: nekoliko godina kasnije, domogao sam se svog omiljenog aviona boinga 727 i na njemu nastavio pilotsku karijeru sve do njegovog poslednjeg daha. Prestao je da diše, zauvek ugasivši svoje bučne JT8D motore u proleće 2005. godine.

E, na njemu sam u praksi em video, em primenjivao JAT-ova osnovna načela kad je reč o prevozu putnika u vazdušnom saobraćaju - BEZBEDNOST, UDOBNOST, TAČNOST i EKONOMIČNOST. Baš tim redom. Morali smo napamet da ih znamo i da ih se slepo pridržavamo. Cedulja s tim natpisom bila nam je stalno pred očima. No, svako je u praksi to tumačio na svoj način, ali mi je najdraža bila interpretacija Branka Vukčevića, jednog od najomiljenjih kapetana među JAT-ovim pilotima, koji bi, nakon što bismo prislonili boing 727 uz "gejt" beogradskog aerodroma i pogasili motore, izgovorio reči oproštaja sa kolegama u kokpitu, sve onako zavlačeći po crnogorski:

- Eto, drugovi, lećesmo, slećesmo, ništa ne usrasmo - a mogasmo!

* * *

Napisano je ovo bilo još osamnaestog jula 2013. godine na molbu mog prijatelja i kolege, novinara "Vesti" Ljubiše Ivanovića. "Vesti" su se nekada zvale "Frankfurtske Vesti", posle više nisu, zato što su se ove dnevne novine, osim u rukama naših gastarbajtera u Nemačkoj, našle i u još ponekoj zemlji ostatka Evrope. Dakle, napisao sam ovo za Ljubine "Vesti", jer se tog leta nešto raspisao o Jatu, pa je ovo otišlo u štampu u obliku podužeg antrfilea (to je onaj uokvireni dodatak uz glavni tekst, koji obično služi kao anegdotska ilustracija osnovne priče).

Bila je to jedna od poslednjih priča o Jatu u Present Tensu. Nedugo zatim, iste godine, Jat je sahranjen na sirotinjskom groblju, a na scenu je, uz zvuke fanfara, stupila iz peska rođena i u pelene arapskih menica umotana beba nazvana Er Srbija. Beba koja ne zna za roditelje zato što joj govore da ju je donela roda, a othranila tetka iz dalekog grada na ivici jedne pustinje.

Čudna neka beba. Em bez korena, em neuhranjena, em nikako da prohoda.

Za utehu, bar leti.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.