Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 919. emisije...

Svako vreme ima breme

 

 

 

 

Da počnem NN komentarom ispod jedne od mojih svojevremenih fejsbukolikih objava koje su izazvale diskusiju na temu 'nekad i sad': "...Davne 1989. godine krenuo je Sezampro. Crni ekran i bela slova. To je bilo da se upiškiš, da izvinite. Kucaš u ono vreme pred raspad Jugoslavije neke svoje misli, a neko ti odgovori. Revolucija. Prošlo je mnogo od tada. Ono čega se najradije sećam je pristojnost i kultura iz tog vremena u odnosu na danas."

 

 

Šta da kažem? Danas ima mnogo više mogućnosti da čovek bude i nevaspitan i direktan, a i raspustili smo se onoliko.

 

 

Зоран Зоћа Косановић (nažalost, ne mogu da ga tagujem, nismo Fejsbuk prijatelji, ponestalo mi je prostora za frendšip budući da sam odavno i u više navrata dostizao limit od 5000 - ne evra, nego prijateljskih duša!) lamentira: "Sloboda pisanja i govora, a u većini slučajeva pljuvanje po sadašnjici i zastupanje prošlosti odlika je nas starijih, to jest generacija odraslih u vreme Jugoslavije, a zašto? Pa, jednostavno objasnjenje: nije bilo neta i mobilnih telefona, nije bilo lajkova i vibera, već "teta tet"! Muvali smo se na klupama, menjali sličice i slušali muziku iz "crnačkih" vokmena. Stolica nam je služila za čitanje Zabavnika, krevet za Alana Forda i Zagora, a ne za komp. Iz škole smo dolazili kući da bacimo torbu i zbrišemo napolje u "pljucu", u bloku 21 da igramo fudbal, a politika je bila strana reč i ogavna. Imali smo drugare, a ne virtualni svet. Krali smo čokoladnu bananicu iz junaštva - a šta imamo danas? Deca sede za kompom, gledaju rijaliti i zavide uspehu drugih. Nemaju realnost, zasigurno nemaju prošlost, a budućnost ne postoji... Niko nam nije kriv nizašta, sami smo tvorci svoje sreće i budućnosti. Sve se može kada se hoće."

 

 

E, vidite, Zoćo, Vesna Pudar (komentar ispod vašeg) ne misli tako. Svako doba ima svoju scenografiju i, verovali ili ne, čak će se i današnja deca sa ljubavlju sećati svog detinjstva kao što se vi (i ja, naravno) sećamo našeg.

 

 

A sada, Vesna Pudar u punom sjaju: "Srećna sam što sam doživela nastanak i postojanje Interneta - to je sloboda i svet bez granica. Nema država i državica - samo ljudi i još neki... Znam, postoji i rat oko Internet governancea, but... nikada neće uspeti da ga sruše! Zoki, srećna sam što sam živela i stvarala u svetu elektronike, telekominikacija, softvera. Prirodne nauke ne poznaju lažne veličine - na ringlu se opeče neuk, ali i inženjer. "Struja, strujica"  je svemoguća pravda. Uz tehniku lepo ide muzika, umetnost, literatura - divan svet, lep svet za koji vredi živeti bilo gde. I nisam sigurna da je lepota globalnih komunikacija i globalno raširenih tehnologija izbrisala idilične slike dokova na kojima pijanci, posle vikenda u Danskoj, čekaju stare, dobre brodove s kojima će se vratiti u susednu Švedsku. Volela bih da je tako, da je i te duše izlečila. Pamtim i te slike, a vidite, ostala sam ovde jer mogu internetom doći u skoro svaki kutak sveta! Na kraju, znam, ne možemo svi voleti i želeti isto. Mora nešto da provocira, mora nešto da iritira, ma, ljudi se za to uvek postaraju. Znaj, uživam dok čitam tvoje tekstove, kao što sam te slušala ili kada smo onimad davno popričali."

 

 

Možda će, Vesna, ovaj vaš komentar bar malo oraspoložiti Зоранa Зоћy, koga današnje tehno-okruženje pomalo deprimira. Nije jedini, nije prvi, ali bi utešno bilo da je među poslednjima. :-)

 

 

 

Lideri i liderstvo

 

 

Ljubazni šefovi su najuspešniji

 

 

Mnogi među šefovima smatraju da lider treba da bude rezervisan i grub sa zaposlenima da bi bio efikasan. Oni se plaše da će ako izgleda da su “meki” to podrivati motivaciju njihovih zaposlenih i njihovo poštovanje. Da bi dokazali da je to tako, navode primere sjajnih lidera koji su oblikovali čvrst liderski stil, kao što je Stiv Džobs koji je umeo žestoko da grdi svoje zaposlene.

Kada je reč o uspešnosti lidera, radikalno teški stilovi liderstva su izuzeci od pravila, a ne pravilo. Tako je jedno nedavno istraživanje pokazalo da preterano grubi šefovi uzrokuju zdravstvene i motivacione probleme kod svojih zaposlenih, zbog čega bi trebalo dva puta razmisliti o tvrdom pristupu.

 

 

Ima više dokaza da preterano strogi šefovi stvaraju stres. Tako je jedna studija Univerziteta u Londonu pronašla posebno jaku vezu između srčanih oboljenja i stresa koji je izazvao šef, dok je studija Univerziteta u Konkordiji otkrila da su zaposleni koji smatraju sebe jako stresiranim dodali 46% troškovima poslodavca za zdravstvenu zaštitu. Takođe, istraživanje Instituta za pomorsku medicinu je pokazalo da preterano grubi šefovi dovode do toga da ljudi traže poslove negde drugde, lošije obavljaju poslove, odbijaju unapređenja i čak daju otkaz. Konačno, anketa Randstad Consultinga je pokazala da bi većina zaposlenih više želela da zameni svoje šefove za bolje nego da dobije povišicu od 5.000 dolara. Očigledno, ljudi ne napuštaju poslove, oni napuštaju loše šefove.

 

 

Stvar je u tome da ljubazni šefovi ne samo što sprečavaju zdravstvene i motivacione probleme među svojim zaposlenima, već i stvaraju ogromne benefite koje grubi šefovi ne mogu. California State Long Beach strudija je pokazala da lideri koji tretiraju svoje timove na fer način imaju daleko koherentnije i produktivnije timove, a da pojedinci u tim timovima bolje rade. Istraživanje Univerziteta u Virdžiniji  je otkrilo da lideri za koje se smatralo da su “samopožrtvovani” i “rado pomažu” viđeni kao posebno inspirativni i motivišući, a njihovi zaposleni su bili predusretljiviji prema svojim kolegama i posvećeniji svojim timovima.

 

 

Dakle, kako tačno izgleda “fini” šef i kako neko to postiže a da ne bude odgurnut? Detaljan opis daje dr Travis Bradberry, nagrađivani koautor bestselera “Emotivna inteligencija 2.0 (Emotional Intelligence 2.0) i suosnivač TalentSmarta, vodećeg svetskog provajdera testova emotivne inteligencije i treninga, koje koristi više od 75% Fortune 500 kompanija.

 

 

Opis finih šefova:

- Oni su ljubazni ali ne i slabi

- Oni su jaki, ali ne i grubi

- Oni su samouvereni, ali ne i uobraženi

- Oni su pozitivni, ali ostaju realni

- Oni su uzorni modeli, ne propovednici

- Oni su spremni da prime metak za svoje ljude

- Oni prave ravnotežu rada i zabave

- Oni formiraju lične veze

- Oni pružaju povratne informacije besprekorno

- Oni su velikodušni

- Oni su sve to zajedno!

 

Hajdemo sada redom:

 

Jedna od stvari kojom lideri najteže ovladaju je ljubaznost, konstatuje dr Bradberry. Po njemu, to je akt balansiranja, a ključno za pronalaženje balansa je prepoznati da je istinska ljubaznost inherentno jaka – ona je direktna i neposredna. “Reći ljudima tešku istinu koju treba da čuju je mnogo bolje nego štititi ih (ili sebe) od teškog razgovora. To je slabost”, objašnjava. Takođe, istinska ljubaznost ne dolazi sa očekivanjima. “Ljubaznost je tanka kada je koristite u ličnom interesu – ljudi mogu da prozru kada ljubazan lider ima agendu”, tvrdi autor u tekstu objavljenom na internetu.

 

 

Snaga je bitan kvalitet lidera. U vezi s tim dr Bradberry kaže: “Ljudi će čekati da vide da li je lider jak pre nego što odluče da li će ga slediti ili neće. Ljudima je potrebna hrabrost njihovih lidera. Potreban im je neko ko može donositi teške odluke i gledati dobrobit grupe. Potreban im je lider koji će ostati na kursu kada stvari postanu teške. Ima mnogo više šanse da ljudi pokažu snagu kada njihovi lideri čine isto. Mnogi lideri greše dominiranjem, kontrolisanjem i drugim surovim ponašanjem. Oni misle da će preuzimanje kontrole i guranje ljudi nekako podstaći da ih oni lojalno prate. Moć nije nešto na šta možete da primorate ljude; to je nešto što steknete neprekidno je demonstirajući u suočavanju sa nedaćama. Samo tada će ljudi verovati da treba da vas prate.“

 

 

Zaključak je da su sjajni, samopouzdani lideri su i dalje skromni. Oni ne dozvoljavaju da njihova postignuća i pozicija koju imaju zahvaljujući funkciji učine da se osećaju kao bolji od drugih. Kao takvi, oni ne oklevaju da uskoče i odrade “prljav” posao kada je potrebno i ne traže od svojih sledbenika da rade nešto što ni oni sami nisu voljni da rade.

 

 

Još jedan veliki izazov sa kojim se lideri suočavaju je pronalaženje ravnoteže između pozitivnosti i zadržavanja realističnosti. Dr Bradberry to slikovito opisuje: Zamislite jedrilicu sa tri ukrcane osobe: pesimistom, optimistom i sjajnim liderom. Sve ide glatko dok se vetar iznenada ne razljuti. Pesimista diže ruke i žali se na vetar, optimista seda pozadi govoreći da će se stvari poboljšati, dok dobar lider kaže: “Mi to možemo uraditi!”, podešava jedra i obezbeđuje da se brod kreće napred. Dakle, prava kombinacija pozitivnosti i realizma je ono što osigurava da se stvari kreću napred.

 

 

Najbolji lideri će uraditi sve za svoje timove; oni čuvaju leđa svojim ljudima bez obzira na sve. Oni ne pokušavaju da prebace krivicu na druge i ne izbegavaju da priznaju kada pogreše. Oni zavređuju poverenje ljudi tako što ih podržavaju, sledeća je osobenost finih lidera. Takođe, veliki lideri jasno stavljaju do znanja da su izazovi, kritike i stavovi drugih dobrodošli.  Oni znaju da je okruženje gde se ljudi plaše da govore, da ponude uvide i postave dobra pitanja predodređeno za neuspeh.

 

 

“Čak i u prepunoj prostoriji, ljubazni lideri čine da se ljudi osećaju kao da imaju razgovor jedan na jedan, kao da su jedina osoba u toj prostoriji koja je važna. A, u tom trenutku, i jesu. Ljubazni lideri komuniciraju na veoma ličnom, emocionalnom nivou. Oni nikada ne zaboravljaju da nasuprot njih stoje ljudi od krvi i mesa”, ističe se osobenost lidera da uspostave prisan odnos sa drugima.

 

 

“Veliki lideri su velikodušni. Oni dele poverenje, daju entuzijastične pohvale i posvećeni su uspehu svojih sledbenika kao vlastitom. Oni žele da inspirišu sve svoje zaposlene da dostignu svoje najbolje – ne samo zato što će to učiniti tim uspešnijim, već zato što im je stalo do svake osobe kao pojedinca”, navodi se na kraju.

 

 

Dobri lideri su dinamični. Oni kombinuju različite jedinstvene veštine u integrisanu celinu, a dr Travis Bradberry smatra da uključivanje navedenog ponašanja donosi trenutan napredak u liderske sposobnosti.

 

Izvor: GM Business & Lifestyle

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.