Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 922. emisije...

.

Čarobnjak sa "spektrumovom" replikom u srcu

.

.

Specijalni gost današnje, 922. emisije "Zakon akcije i reakcije" je Đorde Mitić (drugi s leva na ovoj našoj zajedničkoj fotografiji, načinjenoj prilikom njegove nedavne posete Beogradu), IT "specijalac" koji već 12 godina živi i radi u kineskoj "silicijumskoj dolini" nedaleko od Hongkonga. Zvezda brojnih retro-computing grupa na društvenim mrežama postao je, nakon što je, uz svoj redovan posao, pokrenuo manufakturnu proizvodnju vernih replika legendarnog kućnog računara s kojim smo na ovim prostorima ušli u kompjutersku revoluciju 1983. godine - ZX Spectrum ser Klajva Sinklera! Postoji čak i njegova "laptop" verzija, za koju je iskoristio LCD ekran jednog mini-televizora! Koju reč više naći ćete na ovoj stranici, ali vam ipak preporučujem da odslušate ceo razgovor sa ovim izuzetno zanimljivim čovekom.

.

Moj prvi susret sa Đorđem Mitićem materijalizovao se, na njegovu inicijativu, prošle godine kroz prvu poruku pristiglu putem Fejsbuk Mesindžera:

.

"Ove godine se navršava 35 godina od dana kada se pojavio ZX Spectrum... Svuda unaokolo, a najviše u UK, pripremaju se ili su u toku neke male proslave u slavu male-velike "igračke" koja je mnogima, pa i meni, promenila život. Želeo bih da vam kao legendi ex-YU kompjuterske scene i kao pioniru i promoteru računarstva kod nas poklonim jedan primerak svog pokušaja ode jednom vremenu... ZX OMNI 128... Modernu repliku ZX Spectrum računara u obliku laptopa."

.

.

Ova poruka je trenutno promenila moj sadašnji život, vrativši ga u 1983. godinu i vreme kada je moja tadašnja radio-emisija, "Ventilator 202", počela da galopira ne samo muzičkim, već od tog trenutka i IT stazama, emitujući sa audio kaseta direktno u FM etar prve programe za ZX Spectrum! Pioniri računarske revolucije tadašnje Juge bili su stalni gosti emisije i objašnjavali šta su to kompjuteri, čemu i kome služe, šta mogu, a šta ne - i da li će zaista promeniti našu budućnost. Opšti konsenzusni odgovor tada je, otprilike, glasio: da, ali samo malkice!

.

Dakle, Đorđe Mitić pripada generaciji ondašnjih tinejdžera koja sada zauzima najvažnije pozicije u globalnoj IT industriji. Srećan sam zbog saznanja koje su mi mnogi od tih, sada vodećih ljudi IT sveta preneli, iskreno zahvalivši na interesovanju, ljubavi i, čak, strasti koju je u njihovim srcima probudila upravo moja radio emisija, zajedno sa spektrumovim, komodorovim i galaksijinim "cvrčanjima" koja su obeležila dane njihovog detinjstva i rane mladosti.

.

Tri i po decenije kasnije, Đorđe priča svoj san na javi:

.

"Evo moje ideje za reklamni spot: otac dovodi sina pred radnju koja se nekada zvala "Komision". Sada je to neki napucani butik sa savremenom elektronikom. Sin ga vuče za rukav i traži najnoviji tablet. Otac ugleda u uglu ZX Spectrum laptop. I emocije naviru... Glas Zorana Modlija u pozadini. Ventilator 202. Krčanje u etru... Obojica se sad vraćaju kući, svaki sa svojom "igračkom". Otac je srednjih godina, uspešan IT covek, programer. Igraju se sa svojim novim igračkama. U istoj sobi, svakako. Sin gura neku 3D naučnu igricu, a tata Manic Minera. Zvoni neko. Tata izlazi. Sin znatiželjno gleda ZX spectrum. Tata se vraća. Kroz odškrinuta vrata vidi sina kako je "zaboravio" na tablet. Igra se na Spektrumu! Vidi sebe kad je bio mlad... Glas Modlija polako se stišava u pozadini. Osmeh na očevom licu...

Svi smo mi deca."

.

* * *

.

Fauliranje

.

Ko to šutira glavnu železničku stanicu?

.

.

.

Svi o fudbalu, pa ću i ja. O fudbalu?

 

Igralište za mali fudbal poznato među redovnim posetiocima peronskih tribina kao "Glavna železnička stanica" preseljeno je iz centra grada na lokalni teren "Topčiderca". Kao pripomoć mu je dodeljen i nedovršeni teren FK "Prokop", do sada rezervisan za drugoligaške vozove i vozove prigradske lige okićene poletnim grafitima navijača. Postoji mali problem: "Topčiderac" je tesan, pa na teren može da stane samo jedan gol, tako da su oba tima svih 90 minuta na istoj polovini terena. I od goreg ima gore: "Prokopovo" igralište nema čak ni čučavac, akamoli svlačionice i tuševe za umorne igrače. Moram reći da je ideja o ukidanju GŽS u centru grada u suprotnosti sa željama Međunarodne federacije staničnih navijača. Jer svoja igrališta su zadržali, pa ih još pretvorili u velelepne železničke stadione (nabrajam napamet) London, Pariz, Strasbur, Rim, Minhen, Beč, Njujork, Vankuver - pazi, bogati, i Zagreb! - Cirih, Ženeva, Keln, Nirnberg... Dal' i Istanbul, šta mislite?

 

Onaj ko kaže "pa šta to mene brine?"

sigurno nikad nije ni čuo za šine!

 

London ima dva glavna železnička stadiona u srcu sitija: Kings Cross i St. Pancrass, kojima su britanski navijači oduševljeni. Nalaze se na najvećim saobraćajnim čvorištima, gde se nacionalne linije ukrštaju sa linijama drugoligaškog metroa. Pariz čak ima više takvih stadiona, sa pokrivenim železničkim tribinama u centru grada. Saobraćajno čvorište ispod Severne stanice je podvig podzemne gradnje, sa deset nivoa ispod zemlje povezanih ispod starog jezgra Pariza. Strasbur (grad u kojem se 8. juna obesio Entoni Burdejn) primer je stanice na kojoj je stara zgrada oslonac. Na nju je dodata staklena konstrukcija koja je pokrila i povezala sve koloseke.

 

Fantastična destruktivna ideja o gašenju večnog olimpijskog ložišta u centru Beograda i pripaljivanju tek dve sirote vatrice, prokopske i topčiderske, na obzorju moći snalaženja svakog došljaka i odšljaka, daje šansu gotivnijim sportovima u kojima smo, naravno, uspešniji - plivanju i vaterpolu. Za razliku od GŽS, oni imaju sponzora. To je STR za prodaju kupaćih gaća i vlažnih stanova "Beograd na vodi". Šinski fanovi će se ionako snaći, pa "trojkom" u špicu stići do tribine "Topčiderca" ili peške dogegati do "Prokopovog" sever stajanja.

 

Čujem da će ipak vratiti staru, dobru i ulepšanu GŽS na dnu Nemanjine ulice, ali samo pod uslovom da osvojimo Svetsko fudbalsko prvenstvo. Uostalom, to i planiramo.

 

Neka nam je "Ruski voz" u pomoći. Skretničaru Kolarove, sledeći šut je tvoj.

* * *


(P.S. Komentar pisan dva dana nakon pobede naše reprezentacije u utakmici sa Kostarikom)

.

* * *

.

.

Mala FB hronika

.

Ko to tamo pozzdravlja?

.

.

Nakon pitanja "zašto ljudi pišu pozz" koje nisam postavio ja nego Dubravko Sorić na svom statusu, a ja ga ponovio na mom, prostrujao je niz komentara koje sam uredno pročitao. Rekao sam sebi: glupo je da svaki lajkuješ iz proste kurtoazije, takve stvari se rade samo u slučajevima teške privatizacije Fejsbuka, kad u "Public" modu na tacni serviraš rođenja, venčanja, razvode, provode, godišnjice braka, bolesti, sahrane i ostale porodične zgode celom svetu, a ne padne ti na pamet da ih staviš pod GDPR zaštitu opcije zvane "Specific friends". Zato sam lajkovao tu i tamo, uglavnom mereći u stotim delovima procenta priliv serotonina koji su izazvali ili, pak, ceneći decenije prijateljstva s osobama koje znam iz svakodnevnog druženja. Bliski prijatelji ostaju bliski prijatelji, pa veza, kao što je red, tu mora da radi.

 

Načinio sam skromni izbor od nekoliko šarmantnih komentara koje ću na ovom mestu ponoviti. Naime, praksa pokazuje da svaka iole suvisla objava na Fejsu poživi tri dana, a onda ode u fejd-aut. Oni koji su je jednom pročitali, više se ne vraćaju na nju. A naknadno pristigli komentari? Eh, oni imaju život noćnog leptira, pa dopru do još manje čitalaca. Ponekad je to prava šteta. Ali zato sam tu ja da ih disanjem usta na usta za trenutak vratim u život...

.

.

Dakle, kako beše ono pitanje - zašto ljudi pišu "pozz"?

 

Joca Joca je rigidno duhovit: "Ima tu i zdravstveno korisnih aspekata. Kada mi neko od kolega ili drugara završi poruku tim “pozz”, koji pripada klincima, reši mi sve probleme sa zakasnelom stolicom!"

 

Branislav Stojanovic je održao mikro-čas iz istorije (hvala mu na tome): "Sve to datira iz doba kada je SMS koštao 3 rsd, a u studentskim danima je 200 rsd bilo velika svota za dopunu. Kako je jedan SMS bio ograničen na oko 160 karaktera, gledalo se na uštedu na svakom karakteru. Znam da iz ove perspektive to izgleda smešno. Tada su bila drugačija vremena, pa smo tako imali brdo skraćenica. Kasnije, kada je SMS postao jeftiniji i stigle aplikacije poput What'sAppa, Vibera i sličnih, neke skraćenice su i dalje ostale 'cool'."

 

Boris Djuric je kroz kratku analizu pokazao da je savršeni štreber "pačje škole" u kojoj Stari Patak nije uča, nego đače! "Sve je to code/decode", kaže on. "U eri digitalne prepiske najveći problem je smestiti txt u neki emotivni kontekst, a ne napisati "Rat i mir". Tome služe emotikoni, ali i skraćeni pozdrav. Kada je formalan, onda je reč ispisana u celosti. 'Poz' bi trebalo da bude sastavni deo digitalnog komuniciranja među prijateljima. 'Poy' označava da ti nije stalo kako će primalac da doživi emotivnu komponentu poruke. 'Pozz' i 'poyy' su naglašavanje malopre pomenutog. Tako je meni moj sin objasnio kad sam ga kritikovao zbog lenjosti u kucanju poruka!" Sjajno, tata Borise.

 

Ali je zato Vlada Stanimirović, bar po meni, stavio tačku na "i" (tj. na sve zz-ove i yy-ove, ako tako hoćete): "Ja bih voleo da mi objasne šta će uraditi sa tolikim vremenom koje su ustedeli?"

 

Konjec.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.