Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 928. emisije...

Pismo saradniku ZAIRA

.

Dobio sam, Deki, tvoj novi tekst. Sve je OK, ali mi nisi jasan zbog (ničim izazvane) opaske da je...

"... Владарима из сенке, на памет пала идеја да почну пројекат растурања породице. Колико је тај пројекат успешан, показује се и данас. Некада је била срамота да млада, невенчана женска особа затрудни. Данас, то не да није срамота, већ је и медијски подржано кроз израз: самохрана мајка."

Zašto tako inkvizitorski, nismo u srednjem veku. Voliš ti malo-malo da oddobuješ kao da si stigao sa sedeljke sa Knezom Milošem. Danas svako ima pravo da svoj život organizuje kako želi, da živi s kim želi, da se voli s kim želi - ili da živi sam ako tako želi. Porodice nisu one iz 19. veka, četvrta je industrijska revolucija, milenijalci žive i venčano i nevenčano, zajedno ili razdvojeno, deca se ne igraju krpenjačama i klikerima, pa ne treba vazda zapomagati za starim, dobrim vremenima (u koja se ja, veruj mi, ne bih vratio, danas je život i kvalitetniji i zanimljiviji - ako čovek apstrahuje hroničan nedostatak para :-), a ni prizivanje Titove Juge nikome više ništa ne znači. Jednom rečju, vreme se ne može vratiti, svet ide dalje. E sad, gde će završiti - to je pitanje na koje je teško odgovoriti (mada vredi pokušati).

Elem, ako se slažeš, izbacio bih prvi pasus (naravno, Đuza ostaje!) i odmah prešao na matematičare. Usput, vidim da već po drugi put kritikuješ priču o globalnom zagrevanju zbog čovekove zasluge. Znam da postoje (kao i o svemu drugom pod kapom nebeskom) suprotstavljena gledišta, ali je Milutin Milanković ipak živeo u vreme kada planetu nismo još u toj meri isprljali. Činjenica je da su mega-gradovi mega-zagađeni, ljudi su bukvalno zatrovani, pa ne volim Trampovski rezon da ne treba obraćati pažnju na taj problem. Treba! Ako ne zbog Milankovićevih matematičkih proračuna, a ono zbog prakse koja pokazuje da je zaista loše to što radimo planeti. Nije ni BBC lud što je odbio da stane iza priče svog prezentera i čuvenog naučnika, koliko god razlozi za to bili i političke prirode. Zato se ne bih upuštao u amnestiranje očiglednih zagađivača sveta u kojem smo, jer u tom slučaju popljuvasmo sve ekologe ovog sveta!

Raspisah se, ali samo zato da bi znao da se ponekad događa da sam u situaciji da interpretiram tvoje tekstove, a da se lično ne slažem sa iznetim gledištima. Za slušaoca je u tom trenutku to i moj stav. Drugačije je da je u pitanju naš dijalog, ali svaki tekst koji izgovaram podrazumeva da se sa njim i slažem, jer inače - zašto bi moja usta oblikovala reči koje nisu i u mojoj glavi? Pošto ne želim da svesno idem protiv sebe, ponekad moram da izbacim detalje koji mi ne odgovaraju. Kad ne bi tako bilo, onda bih mogao da čitam i proglase SNS-a ili nekih levičara i desničara :-) Drugo je kad si spiker na radiju, a drugo kad si akter autorske emisije. Tu više nema onog "to nije stav redakcije", ovde je u pitanju isključivo stav iza koga ja stojim.

Dragi "mali deliću mog tima", imaš, eto, i moje primedbe i moj pozdrav!

Haug.

 

* * *

.

Nesreće koje su promenile avio-industriju

.

 

Bio je to dan kada je zakazam promotivni let novog ruskog putničkog aviona „suhoj superdžet 100”. Dogodilo se u Indoneziji, a među putnicima su bili potencijalni kupci i novinari. U jednom trenutku, u kabini se oglasio sistem za upozoravanje na opasno približavanje terenu, ali ga je jedan od pilota, koji su u tom trenutku razgovarali s mogućim kupcima, isključio, uveren da je kompjuter neispravan. Avion je ubrzo udario u planinu. U ovom udesu, koji se dogodio 2012. godine, poginulo je svih 45 putnika i članova posade.

Ovo je jedan od primera takozvanog „kontrolisanog leta u teren“, što je situacija kada piloti do samog udara nisu svesni šta će se dogoditi, pri čemu na avionu nema bilo kakvih neispravnosti. Taj termin uvela je Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju, a u periodu od 2006. do 2011. godine oko petine svih nesreća spadalo je u ovu kategoriju.

Različiti uzroci mogu dovesti do udesa – greška posade, u organizaciji, održavanju, nedostaci na vazduhoplovu, meteorološke okolnosti... Prema statistici, najveći broj udesa događa se zbog greške posade, odnosno, ljudskog faktora, a reč je o oko 70 odsto svih nesreća.

 Dr Aleksandar Simić (1962) je ekspert za bezbednost u vazdušnom saobraćaju. To je Beograđanin koji živi u Švajcarskoj, u kompaniji u kojoj radi  bavi se informaciono-komunikacionim tehnologijama, uključujući i one koji se odnose na vazdušni saobraćaj. Pre četiri godine je objavio knjigu „Ljudske performanse i ograničenja u vazduhoplovstvu”, a već gotovo na samom startu 2015. prijatno nas je iznenadio drugom knjigom, “Nesreće koje su promenile avio-industriju”, čiji je izdavač ponovo „Admiral buks” iz Beograda.

Šta predstavlja najslabiju kariku u bezbednosti letenja?

Trik pitanje, očigledno! Ne pitamo ŠTA je, nego KO je! Tačno: ako pođemo od toga da je lanac jak koliko je jaka njegova najslabija karika, dolazimo do najslabije karike u bezbednosti letenja – čoveka. Koliko god konstruktori aviona usavršavali letelice i ugrađivali u njih višestruke sisteme zaštite, evolucija biološkog faktora u letenju odvija se tromije, – reči su Aleksandra Simića.

Tokom minulih decenija odnos između pilota i aviona izuzetno promenio, sve je veća upotreba kompjutera i automatskih sistema, a broj senzora, podataka o stanju aviona i letu sve je veći. Tehnologija je toliko napredovala da se kao opasnost za pilote i bezbednost letenja pojavila dosada, posebno tokom dugih letova, što se loše odražava na koncentraciju i budnost posade.

Aleksandar Simić je, naravno, sve to već elaborirao u prethodnoj knjizi “Ljudske performanse i ograničenja u vazduhoplovstvu”. No, sad je došao red i na tehnološki faktor, pa se i tu, nažalost, otvorio ogroman teren za istraživanje onih udesa za koje neposrednu krivicu ne snosi čovek (tj. pilot), već avionski hardver…

Nebom danas “plove” pravi pravcati krilati “Titanici” i povremeni spektakularni udesi koje neki od tih aviona dožive slobodno se mogu po broju žrtava i naknadnim eho-efektima mogu meriti sa najvećim pomorskim katastrofama…

U knjizi su do poslednjeg detalja (a svi su bazirani na zvaničnim izveštajima istražitelja, uz to dopunjeni nizom drugih dostupnih izvora) obrađeni udesi mahom džambo-džetova, širokotrupnih džinova koji u svojim ogomnim kabinama k’o od šale primaju po nekoliko stotina putnika, a u kargo prostor na desetine tona robe:

- pad turskog aviona DC10-10 zbog otvaranja vrata zadnjeg przljažnika marta 1974.
- biblijski sudar KLM-ovog Boinga 747-206B i Pan Amerikenovog Boinga 747-121 na Tenerifama marta 1977.
- otpadanje levog krilnog motora na poletanju Amerikan Erlajnsovog DC10-10, maja 1979.
- polarna katastrofa novozelandskog DC10-30 u letu ispod MSA na Antarktiku, novembra 1979.
- udar u planinu na međugradskom letu japanskog, tj. JAL-ovog Boinga 747SR-46, avgusta 1985.
A tu je i jedan „običan“ avion, od kojeg je u mlaznoj putničkoj avijaciji sve i počelo – De Hevilendov Komet 1, koji je, između ostalog, bio i prvi mlazni mezimac tadašnjeg britanskog nacionalnog avio-prevoznika, kompanije BOAC.

Nisu to nesreće koje su promenile samo avio-industriju i unapređivale niz veoma osetljivih standarda i projektovanju, konstrukciji, proizvodnji i održavanju putničkih aviona... Dr Aleksandar Simić je otvorio posebno osetljivu temu avionskih nesreća ne samo kroz filigranski detaljnu analizu kako i zašto je do tih tragedija došlo, već i kakve je pouke ČOVEĆANSTVO iz njih izvuklo.

...A tek to je hiljadama milja daleko od banalnog, tabloidnog i senzacionalističkog pristupa zgarištima na kojima dogorevaju ostaci palih ptičurina. On je tu da nas poduči, do detalja obavesti, ali i da istovremeno pokaže i dokaže da je, baš zahvaljujući tome, letenje i dalje bez konkurencije i najlepši, i najbezbednij vid prevoza.

Kako ne bi i bio, kad je za svaki propis i za svaki novi korak napred u vazduhoplovstvu plaćen danak u krvi...

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.