Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 929. emisije...

Dejan Ilić

Lakše ili teže?

 

Najpre malo prepiske iz ZAIROVOG mejlboksa, sa Dejanovom reakcijom na moj komentar na početku prethodne emisije i na objavu pod naslovom „Pismo saradniku ZAIRA“ objavljenom na ovom mestu:

Dejan: Ал сам те нешто "наједио" својим размишљањем? Шта да ти кажем, то је живот. Чиста динамика. У ваздухопловству, то је аеродинамика. У кретању флуида, хидродинамика (када су течни флуиди у питању). У животу, обична динамика. Некада је добра, некада није. Одликује је често утицај  разних фактора који учествују у добијању крајњег резултата. Па тако, нешто што нам је до јуче (можда) пријало данас нам више не прија и то је што је.  Али, замисли какав би свет био када би смо сви били исти? Ајд да те не гњавим више. Одох!

Ja: Šta da ti kažem, naiđoh ja baš tada nešto na jednu od naših pređašnjih konverzacija, pa mi bilo baš zgodno da svoj monolog izrečen tom prilikom upotrebim i u emisji za “početak pre početka”. Kad sam se već potrudio u konverzaciji “eye to eye”, zašto ne bih, u nedostatku nove inspiracije, to iskoristio i za masovnu produkciju? Bilo mi je simpatično, a i volim direktna obraćanja u priči, pogotovo što slušaoci samo mogu da nagađaju na koga je adresirano - što, u krajnjem slučaju, nije ni bitno. Naslov “Pismo saradniku ZAIRA” baš mi zvuči, nekako... jesenjinovski 😊  Kao što i sam znaš, nisi me “najedio”, više si me nekako inspirisao, a vidim - i samog sebe na taj način ubaciš u petu. Simpatičan je novi tekst, prosto poželim da se preselim na Island!  Ajd' sad, jedan pozdrav, uz radikalski para-poklič “Srbija odavde do Islanda!”

Dejan: Написах "течни флуиди" у претходној поруци, а нисам дефинисао услове а то је  температура од 20 степени целзијуса и притисак од једног Бара (некада се то звала једна Атмосфера). Јер, сваки гас може да пређе у течно стање, ако му се повећа притисак или смањи температура или и једно и друго итд. Знаш оно кад кажу "течни азот" а температура му је на пример минус 195 степени Целзијуса! Ал, да то "Ад актирамо". Ајд воздра!

Dobro, idema sada na Dejanov tekst. Dakle, Dejan Ilić:

Лакше или теже?

Средином прошлог века, на овим просторима, увелико се градила нова држава. Телевизија је била нешто ново и тек се развијала. Радио програми су имали примат а народ је ишао у продавнице са плетеним корпама и празним флашама за млеко и киселу воду. У новчаницима је углавном било довољно новца и понека слика својих вољених. Није било пластичних кеса јер је производња пластичне галантерије била веома скупа. Већина становништва била је задовољна.

Временом, индустријализација је преузимала примат и већ осамдесетих година прошлог века, могли су се куповати млеко и млечни производи, попут јогурта у кесицама или у тетраедарским паковањима од картона. Новчаник је полако почео да се попуњава али не са новцем, већ са картицама, попут месечних карата за градски саобраћај. Телевизија је одавно преузела примат, али радио није губио битку. Смањио се број задовољног становништва али је и даље био већински.

Почетак најновијег миленијума, обележен је потпуно избаченим стаклом или картоном за паковање млека и млечних производа, али је ПВЦ преузео примат у скоро свему, па се тако у ПВЦ флаше пакује и вода и све што може да се спакује. Новчаници су се претворили у све друго, само не у новчаник. У њему су разне картице разних продавница које вам омогућују неки симболичан попуст за оно што купујете. Ту су негде и разне картице за превоз и могли би да набрајамо овако још дуго. Интернет је преузео примат над телевизијом и радијом заједно. Задовољно становништво свело се на веома мали број.

Питање које се намеће је, да ли нам је сада лакше или теже?

Наравно, свако време носи своје бреме и оно што је било, није могуће вратити. Мада, ако бих тражио „длаку у јајету“ могао бих да кажем да би нам на неким деловима наших пруга и „парњача“ добро дошла. Срећом, то је један скоро па усамљен пример.

Са друге стране, убрзани начин живота, јурњава за више послова пре свега, намећу нам потребу за тоталном комуникацијом за коју нам је потребно више преносних уређаја које морамо да носимо са нама. Поврх свега, у тренутку када се на глобалној сцени смањује потреба за људском радном снагом, инсистира се на увођењу вештачке интелигенције уместо да се проналазе решења за већу упосленост људи. Задовољно становништво свело се на статистичку грешку, барем на овим просторима.

Где све ово води, није тешко предвидети. У најкраћем, води у корист занемарљиво малог броја људи и на штету већине човечанства. Наравно, могуће је наћи неко решење које би било добро за све. Пример је Исланд. Једна мала држава, показала је да је држава и решила се терета на један поптуно цивилизован начин. Није им требала ни вештачка интелигенција, ни милион камера, ни дигитализација свега и свачега. Требало им је само да седну и да се договоре и успели су.

Остаје нам да се надамо да и код нас може доћи до договора којим би свима за почетак било мало боље. Није ЗАИР емисија која треба тиме да се бави, нити су неки од нас довољно компетентни да износе конкретне предлоге. Али, ако се ујединимо око идеје да покушамо да урадимо нешто што би омогућило да свима буде боље, то би већ био добар почетак. Вреди покушати. Ја сам оптимиста. Надам се и ви?

* * *

 

Voja Antonic za NOIZZ o odlasku u Ameriku

 

 

Dobio sam uslove o kojima sam sanjao

 

Povremeni saradnik ZAIRA Damjan Josipović za vas je odabrao dva zanimljiva detalja iz intervjua koji je Voja Antonić dao portalu NOIZZ nakon, evo, već godinu dana koliko je već u Americi i gde je, nakon mnogih ponižavanja (doduše, od ljudi za koje niti on, niti bilo ko od normalnih ne bi dao ni pišljiva boba!) dobio uslove o kojima je sanjao. Za vašu informaciju, pozvala ga je i udomila kompanija Supplyframe iz Santa Mionike, a vi i sami znate da je to, u stvari, Los Anđeles i Kalifornija u punom sjaju!

Preporučujem:

Igrajte se amaterski sa svojim ličnim projektima. Realizujte svoje ideje i dokumentujte ih negde na netu, jer je to način da se susretnete sa kritičkom analizom vašeg rada, a i dobra lista projekata će vam kasnije puno pomoći u karijeri. Ne žalite truda i vremena, ništa od toga neće biti uludo utrošeno, pošto je rad na ličnom usavršavanju najbolja investicija koju možete da načinite dok ste mladi. Ako osećate da vas jedan uspeh vuče ka drugome, na dobrom ste  putu. Smisao za projektovanje je u najvećoj meri stvar motivacije, ništa vas neće povući ka novoj ideji tako kao prethodni uspešan projekat. To je beskrajan krug iz koga nema izlaska, a i nema potrebe da izlazite, jer će vas taj krug verovatno učiniti srećnim čovekom.

Ne preporučujem:

Sve što ne prija vašem stvaralačkom biću i vašoj sposobnosti kritičkog mišljenja. Kreativnost ugrožavaju stvari koje nepotrebno oduzimaju vreme, ne toliko zbog samog vremena, nego zbog rasipanja mentalnih resursa: kafići i splavovi, političke rasprave i aktivnosti, turbo folk, gluvarenje po ćoškovima sa promašenim ljudima, kao i privatne škole sumnjivog kvaliteta. Što se tiče kritičkog mišljenja, koje je veoma važno za tehnički rad, izbegnite ezoteriju u svakom obliku (astrologiju, proroke, vidovnjake), kao i razne "genije" koji stalno teže samopotvrđivanju i koji su uvek u pravu. Saslušajte autoritete, ali im nikad ne verujte do kraja, nego ih proveravajte. Takođe izbegavajte sve što stvara zavisnost bilo koje vrste. Jedina zavisnost koja će vam prijati i koja neće ugroziti vaše mentalne sposobnosti, jeste zavisnost od stvaralačkog rada. Sve navedene savete ćete ispuniti ako uspete da pokrenete svoj stvaralački poriv. A kad se dovljno izgradite kao kreativan čovek, ceo svet će biti vaš - zaključio je Voja.

Link ka integralnoj verziji intervjua: https://noizz.rs/intervju/voja-antonic-za-noizz-o-odlasku-u-ameriku-dobio-sam-uslove-o-kojima-sam-sanjao/hpbd25t?placement=WidgetRecomend&position=1

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.