Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 932. emisije...

Zavežljaj sa nešto nauke u rodinom kljunu

 

.

Tačke imaju svako "i" i svaka zapisana misao. Tačka na "i" je metafora bilo za uzvišenu, bilo za prizemnu, ali obavezno konačnu istinu. Tačka na kraju rečenice, osim što je pastorče gramatike za funkcionalno pismene, samo je novi izazov za bezbroj novih, još nenapisanih rečenica. I moja prethodna isprazna priča posvećena geo-lunaticima o saznajnom paradoksu koji je u geostacionarnu orbitu njihove realnosti ubacio bajkoliku predstavu o ravnoj Zemlji, mogla bi da se nastavi unedogled. Ali ja to neću raditi.

Samo ću u prvi plan izbaciti pisamce Aleksandra Perisica, koji ne žali truda da, bar osobama koje poznaje, objasni par lekcija koje su, bežeći sa omraženih časova fizike i geografije, propustile tokom obaveznog školovanja. Razlog što ovo činim jeste veoma kratak život svakog Fejsbuk posta, dug otprilike koliko i život noćnog leptira, te sumnjam da je posle nekoliko dana ovaj komentar pročitao iko osim Aleksandra i mene. Evo šta Aleksandar Perisic kaže:

"Do sada sam upoznao dve osobe koje misle da smo na plotni na kojoj se peku palačinke, ali polako otkrivam da postoji čitav rudnik takvih osoba. Uglavnom, teoretičari zavera su istovremeno i "ravnozemljaši", bar tako mi se čini. Jednom prijatelju sam uspeo da razjasnim, sve sa mojim skromnim znanjem. Ona druga osoba je žena i tu vidim da će ići teško, jer je odmah nagovestila da je ništa neće ubediti u suprotno. Onima koji prihvate da čuju glas razuma treba praktično objasniti šta je gravitacija, pa bestežinsko stanje i vakuum, za početak. Zatim da u svemiru ne postoji "gore" i "dole", da smo geografsku kartu mogli da nacrtamo i tako da Australija bude gore.

Koristio sam jabuku i otkinuo jedno zrno grožđa da objasnim kako to jabuka privlači grozd u vakuumu, tamo negde podalje od naše Zemljice, gde nema osetnije sile gravitacije... I kako to zrno, po istom principu sile privlačenja, kruži oko jabuke. Prilično su pomogli i veštački sateliti koje sam "ispaljivao" služeći se čačkalicom - one su glumile rakete za ulazak u orbitu jabuke! Nisam za početak ulazio u objašnjavanje geostacionarnih i špijunskih satelita, niti kako se oni uteruju u orbitu. To bi već izazvalo podozrenje :-) ... Jooj, šta sam sve radio da bih edukovao prijatelja da se ne blamira u društvu! U svakom slučaju, nevernim Tomama odmah na početku treba kazati da je svemirska mašinerija nešto najsavršenije što postoji. To je jako važno. Termin "švajcarski sat" je pravi način za slikovito poređenje."

Odličan pokušaj i požrtvovan primer popularnog pristupa astrofizičkoj, geostacionarnoj i, ako baš hoćete, i geopolitičkoj stvarnosti! Pohvala Aleksandru na strpljenju s kojim pristupa razgovorima u kojima su mu partneri "ravnogorci" :-) Istovremeno, ovo je prilog kojim bih privremeno zatvorio "Dosije KIKS", bar do sledeće priče na slične teme, nažalost nebitne za našu rijaliti svakodnevicu, u kojoj, poput dokaza o ravnoj Zermlji, uživamo i u dokazima o blagostanju u kojem živimo, neviđenim uspesima koje postižemo i nepodnošljivoj lepoti samohvalisanja "Kralja Sunca" i njegovih (p)odanika u zemlji kojoj je sve ravno - makar to bilo samo odavde do Kosova...

* * *

Napomena: Uokvirena ilustracija, koju sam upotrebio za ovaj foto-kolaž s pridodatom pračetovskom kornjačom, varijacija je na moj prethodni fotos, gde je roda zamenila avion (koji sam svojevremeno nadleteo na visini od 33.000 stopa). Uokvirena slika je sa stranice "REALM - Zemlja je polje, ne planeta". Kao što vidite, u pitanju su šaljivdžije - ali ovog puta sa duhom!

.

.

Čiji je veći?

 

 

Prvi deo vesti objavljene u subotu, 18. avgusta (citiram): "Izgradnja novog kontrolnog tornja na beogradskom Aerodromu 'Nikola Tesla' počeće do kraja godine, a plan je da bude završen sredinom 2020, kažu u Kontroli letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), a to uredno prenosi Tanjug. Kako se navodi, postojeći toranj je izgrađen pre više od pola veka, kada je godišnje (podvukao bih da mogu!) saobraćalo 300 aviona, koliko se danas zabeleži za samo jedan sat."

Drugi deo vesti objavljene u subotu, 18. avgusta: "Direktor SMATSA Predrag Jovanović ističe da će novi toranj, visok 75 metara, obezbediti mnogo bolje uslove za rad kontrolorima letenja i tehnici. Biće to, kaže Jovanović, savršenstvo u arhitektonskom i funkcionalnom smislu, a budući da će biti „pametna”, zgrada će doneti i znatnu uštedu energije. 'To će biti impozantan objekat i mislim da će postati novo obeležje ne samo Aerodroma 'Nikola Tesla', nego i Beograda uopšte', kaže Jovanović."

Treći deo vesti objavljene u subotu, 18. avgusta, trenutno nije bitan, iako sadrži hvalospeve sveobuhvatnoj modernizaciji svih sistema, opreme i softvera. Meni, kao i obično, bodu oči "vispreni" komentari ispod raznih vesti, pa tako i ove. Citiram neke: "Kontrolori leta ne gledaju avione kroz prozore nego u ekran kompjutera. Ovako visok toranj predstavlja veliku opasnost za avione koji sleću ili uzleću sa tehničkim problemima..." "Zašto prvo ne postavite najsavremenije uređaje za sletanje po magli? Neko će da vam skreše taj toranj." "Na stranu navigaciona oprema, ali po zakonu verovatnoće što veći toranj, veća mogućnost da ga zahvati neka letelica." "...To su sve radovi o-ruk, 'drži vodu dok majstori odu', biće kao onaj most u Italiji koji je gradila mafija!"

.

Aj'mo od prvog pasusa. Tu je posebno zanimljiv podatak da je pre pola veka na beogradski aerodrom sletalo 300 aviona GODIŠNJE, što automatski iritira pitanje: po čijoj to statistici? Pa to nije čak ni ceo avion dnevno... Pošto nisam kuče od juče, pamtim da su "daglasi", "konveri" i "karavele" leteli k'o ludi. Već 1969. pridružio im se i DC-9. Samo JAT je tada prevozio 880.000 putnika godišnje - što, siguran sam, ne bi bilo moguće sa dnevnim saobraćajem od nula zapeta osam aviona na dan. A gle, danas, u ovo doba fingiranog napretka i blagostanja zemlje snova u kojoj živimo, na 'Teslu' sleće 300 aviona, trista miliona aviona, a ako treba i trista milijardi aviona samo u jednom satu! Ne može čak ni obična vest da prođe bez agitpropa.

Drugi pasus. Kao što je poznato, svaki povod je šansa da (po pravilu isti - ili makar slični, rekao bih) komentatori na svaku zadatu temu kažu svoju. Neizbežno "stručni" komentari bili bi takvi i da je najavljeni toranj mali, i da je srednji, i da je tanak, i da je debeo, pa i da ga nema. Šta bi zabrinuti zagovarači sudara sa zemaljskim preprekama tek rekli za 108 metara visok kontrolni toranj na bečkom aerodromu Šveckart, da uzmem primer iz bližeg evro-komšiluka? Aha, tamo mora da ne prođe ni dan, a da bar tuce aviona ne opali u toranj zbog ćoravih pilota ili malaksalog aviona.

.

Sećam se da sam bezbroj puta gledao taj toranj s prozora hotelske sobe kad god bismo, po sletanju u Beč, posada i ja zaslužili dnevni odmor ili noćenje u NH Conference Centru, koji ni sto mertara nije udaljen od ove džinovske kule. Slikavao sam je desetinama puta, ali čak i nakon pažljive video-forenzike snimljenog materijala nisam naišao ni na najmanji trag ukucavanja nekog aviona u njenu spiralnu fasadu! Baš razočaravajuće.

Toliko o tornjevima. A sada bih sebi blago naredio "tornjaj se, Zorane" - bar do sledeće, po avione bezbednije, ali i prizemnije teme. A ona, budite u to sigurni, neće imati veze sa tornjevima.

 (Snimci, inače, nisu pozjmljeni sa Interneta. Moji su, naravno, a načinjeni su tokom jednog od bečkih sutona)

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.