Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 933. emisije...

Da li ste spremni za Četvrtu industrijsku revoluciju?

 

Svet se trenutno nalazi na početku Četvrte industrijske revolucije, odnosno Industrije 4.0. Ona se prilično razlikuje od tri industrijske revolucije koje su joj prethodile – upotrebe parne mašine, električne struje, pojave fabrika i kompjuterizacije – zato što ima potencijal da poremeti našu percepciju o tome šta znači biti ljudsko biće. Istovremeno, ovogodišnja BizIT konferencija koju organizuje PC Press će za svoju glavnu temu imati upravo – Četvrtu industrijsku revoluciju!

.

Šta je Četvrta industrijska revolucija?

Četvrta industrijska revolucija podrazumeva velike i nezaobilazne promene u načinu života, rada i odnosa ljudi jednih prema drugima, uzrokovanih usvajanjem sajber-fizičkog sistema, Interneta stvari i Interneta sistema. Putem implementacije pametne tehnologije u naše fabrike i radna mesta, povezane mašine će uzajamno delovati, vizualizovati ceo proizvodni lanac i same donositi odluke.

Očekuje se da će ova revolucija izvršiti uticaj na sve discipline, industrije i ekonomije. Iako je u neku ruku Četvrta industrijska revolucija produžetak komjuterizacije iz Treće, to jest digitalne industrijske revolucije, zbog brzine, prostranosti i uticaja na sistem, ova revolucija se smatra posebnom erom. Četvrta industrijska revolucija remeti skoro sve industrije širom sveta, i nezapamćenom brzinom stvara velike promene na nelinearan način.

Profesor Klaus Švab se u svojoj knjizi “Četvrta industrijska revolucija” bavi neverovatnim potencijalnom tehnologija koje su nastale tokom Četvrte industrijske revolucije, kao i mogućim rizicima. Švab navodi da „su promene toliko duboke da, iz perspektive ljudske istorije, nikada nije postojalno vreme većih obećanja ili većih opasnosti“. Pored toga, Švab strepi od moćnika koji razmišljaju previše tradicionalno i kratkoročno, i smatra da ignorišu potencijalne snage remećenja i inovacija koje oblikuju našu budućnost.

.

Koja su obećanja Četvrte industrijske revolucije?

Zaista, jedna od najvećih obećanja Četvrte industrijske revolucije je potencijal da se poboljša kvalitet života ljudi širom sveta, i da poraste nivo zarade. Oni koji žive u zemljama Prvog sveta već uživaju u prednostima povezanog sveta, kao i novih predmeta i servisa koji su stvoreni kako bi iskoristili tehnologije. Njihova radna mesta i organizacije postaju „pametnije“ i efikasnije, kako mašine i ljudi počinju da rade zajedno. Tehologije Četvrte industrijske revolucije mogu čak da nam pomognu da se spremimo za prirodne katastrofe, i potencijalno da ponište neke štetne stvari koje su donele prethodne industrijske revolucije.

.

Koje su moguće opasnosti Četvrte industrijske revolucije?

Svetske vlade bi trebale da adekvatno isplaniraju i regulišu nove sposobnosti kako bi osigurale bezbednost ljudi. Društvene tenzije bi mogle da porastu kao rezultat društveno-ekonomskih promena koje je donela Četvrta industrijska revolucija. Naime, ona bi mogla da podeli tržište rada na one koji poseduju niske veštine i time primaju niske plate i specijalizovane stručnjake koji primaju visoku platu. Uglavnom oni koji prvi prihvate nove tehnologije poseduju finansijska sredstva da ih obezbede, i takva tehnologija može još dalje da uvećava njihov uspeh i time dalje proširi ekonomski jaz. Neki poslovi će postati zastareli. Dodatno, promene bi mogle toliko brzo da se razviju, da čak i oni koji su u prednosti zbog svog znanja i spremnosti, neće moći da isprate tempo efekata promena.

.

Kako se najbolje pripremiti za Četvrtu industrijsku revoluciju?

Švab poziva vođe i građane da „zajedno stvore budućnost koja radi za sve, time što na prvo mesto postavlja i osnažuje ljude”, i da stalno trebamo da se podsećamo da su “sve nove tehnologije prvenstveno alatke napravljenje od ljudi za ljude“. Ljudi moraju da budu proaktivni u oblikovanju ovih tehnologija. Ovo zahteva svetsku saradnju i zajednički pogled na to kako tehnologija menja oblik ekonomija, društva, kultura i pojedinačnih načina života. Firme bi trebale da investiraju u njihovu tehničku infrastrukturu i da razvijaju sposobnost analize informacija. Svi poslovi bi trebali da prave korake kako bi se transformisali u pametne i povezane organizacije, ili će uskoro izgubiti na konkuretnosti.

Kao društvo trebalo bi da razvijamo vođe sa veštinama pomoću kojih bi vodili organizacije kroz ove nezapamćene promene. Kao profesionalci, trebamo da prihvatimo promene, i da shvatimo da ono što naši poslovi danas podrazumevaju može drastično da se promeni u bliskoj budućnosti. Naše obrazovanje i sistemi za treniranje trebaju da se prilagode kako bi bolje pripremili ljude za fleksibilnost i sposobnost kritičkog mišljenja koji će im biti potrebni za poslove budućnosti. (Izvor: PC Press i tim Bizita 2018)

Izvor: PC Press

* * *

.

Zoran Modli za "Sajber TV"

Nokia naših života

.

Jedan moj davno stečeni poznanik s kojim sam se u kratkom vremenu sreo samo dva puta, pa tako nismo ni stigli da postanemo prijatelji - mada, nikad se ne zna - ispričao je u mikrofon mog tadašnjeg, dosta jadnog digitalnog audio rekordera (boljih nije bilo pre mnogo godina ili ja nisam imao para za bolji, ne sećam se) svoju priču o Nokiji, onako kako on misli da je bilo. Rekao mi je otprilike ovo: nisam sto posto siguran da li je to tačno, ali mi je poptpuno logično da su Finci hteli da povežu svoje stanovništvo sa centrima funkcionisanja u zemlji čiji su građani, a oni su, mučenici, tamo na nekom severu, u nekoj zabiti, bez kontakta sa svetom. I sad, nekome je palo na pamet da bi im trebalo dati mogućnost da se povežu sa svetom, da zatraže pomoć ili da se njima pruži pomoć, ovako ili onako. Jeftinije je bilo spustiti par repetitora helikopterom na neke vrške čuke i povezati te ljude sa svetom nego kopati kanale i polagati kablove za žičnu telefoniju ili telegrafiju kroz ta brda i gudure. Pretpostavljam da je to bio esencijalni element u formiranju i razvoju mobilne telefonije kao takve.

Naravno, ideju o mobilnoj telefoniji imali smo prilike da vidimo i onim davnašnjim epizodama "Zvezdanih staza", telefone koje su kosmonauti nosili kao ručni sat, gde je to zapravo bio kompletan komunikacijski sistem. Danas smo već i zaboravili kad se ono uveliko srodismo s pametnim telefonima na nivou ručnog časovnika.

Inače, preteča mobilnog telefona je radio-stanica. Radio amateri su najpre imali fiksne radio-stanice koje su bile glomazne i teške, sve dok tehnologija nije malo uznapredovala. S pojavom tranzistora pružila se mogućnost male potrošnje, pa su radio-stanice postale prenosne. Tog trenutka ste, s pojavom prenosnih radio-stanica, dobili, u stvari, mobilni telefon! Jest' da nije imao numeričku tastaturu za biranje brojeva, ali ste imali humani repetitor - čoveka, koji je mogao da prenese poruku drugom čoveku, ovaj trećem i tako dalje, i na taj način realizuje akciju spasavanja ili prenošenja važnih informacija do udaljenih geografskih tačaka.

Ponekad se setim onih američkih filmova iz kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih u kojima bogati biznismen, političar, filmska zvezda ili mafijaški bos s vrha nečije plemenske piramide telefonira iz automobila u pokretu. Da, tačno, Amerika je još tada imala radio-mrežu koja je omogućava uspostavljanje bežične veze između individualnih korisnika pomoću relativno glomaznih primopredajnika čiji je interfejs bila prilagođena telefonska slušalica. Pa dobro, Amerika je najčešće i bila pokretač tehnoloških revolucija, Japanci, poslovično, umetnici u kopiranju i minimiziranju tehnološkog sklopa izmišljenog na nekom drugom mestu, a ostatak sveta u ulozi zahvalnog korisnika takvog proizvoda. Krajem 20. veka štafetu je od Japanaca preuzelo više njihovih dalekoistočnh suseda, a danas je industrijski kolovođa na ovom planu Kina, i to u svakom pogledu - u falsifikovanju, kopiranju, minimiziranju, razmnožavanju, pa čak i kreiranju!

Ali zašto sve ovo pričam? Zar nije tema bila Nokia?

Jeste. Pa zar sve ovo nije, u stvari, prst sudbine - ili tehnološke svesti čovečanstva - koji je krajem prošlog veka materijalizovao upravo Nokiju, prvu među prvima, načinio od nje legendu mobilne telefonije, zatim je detronizovao i bacio u privremeni bedak (tako mi se bar učinilo), a onda preko Lumije i još nekih derivata prošetao od Kalifornije do Vijetnama, da bismo je danas ponovo doživljavali kao autentičnu finsku kompaniju sa sedištem, gle, u Finskoj.

Fino, da finije ne može biti. I, da za sreću, kucnem tri puta za Nokiju: Nok-Nok-Nok!

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.