Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 936. emisije...

Miljan Ž Veselinović / prijatelj ZAIRA i taksista iz Niša

.

Odakle mi inspiracija?

.

.

Odakle mi inspiracija? Eh, tesan mi je ovaj taksi, al opet... U ova 2-3 kubika vazduha, sa večito odškrinutim prozorom na dva prsta da se ne bih ugušio u sopstvenim mislima. Ovde, iza volana, na ovom sedištu. Parkiran na margini života. Opako sam izoštrio vizure. Iz tog mulja, kako ga mnogi zovu, bolje se vidi. Sa dna registruješ i najmanji zračak sunca koji je uspeo da se probije toliko duboko. Naučiš da uživaš u tom za vas tako uobičajenom procesu. Jer odavde drugačije sviće, drugačije pada noć. Drugačije su boje grada, lica ljudi, miris noći. Izoštriš čula kao samurajski mač. Imam utisak da čovek može da uđe kod mene, a ja već znam kuda ide, od koga beži, čemu se nada, u šta se razočarao.

Pet godina sam šljakao isključivo noću. U 6 sati legnem u 21 sat se budim. Kao slepi miš, kao Drakula. Od najgorih mogućih psihopata, do onih sa kojima biste mogli i na kraj sveta. Narkomani, kurve, profesori, doktori, skitnice... svi su prošli kroz moj taksi i ostavili deo sebe ovde. Vezu sa zdravim razumom održavao sam putem radija 202. Bluz. Mnogo bluza. Emisija ZAIR i Zoran Modli. I bar 10.000 puta ponovljene scene kada se sunce promoli tamo negde iza Sićevačke klisure i obasja zgradu TV 5. Scena rađanja novog dana, jutarnja kafa u Imidžu. Perači ulica, kamioni sa svežim hlebom i jogurtom. Džukci lutalice, vrapci, golubovi. Svako slovo dugujem njima.

A možda mi i nije tesan ovaj taksi? Najbolje od svega što sam potpisao nastalo je ovde. Razmažen sam, priznajem, u tom pogledu. Potreban mi je duvanski dim, kafa, miris benzina, prljava novina kojom brišem staklo. Potrebno mi je društvo marginalaca. Kada bi me postavili u belu, čistu, klimatizovanu sobu, u neku kožnu fotelju, za neki nabudženi kompjuter koji ne secka i ne koči.. slovo jedno ne bih bio u stanju da napišem. Mora nešto da me prekida, da mi kida misli. Da me muči. Bluz, ta divna muzika, nastala je na nepreglednim poljima pamuka i u memljivim štalama, kao vapaj robova. Baš kao i "Čiča Tomina koliba". Umetnost se rađa tamo gde je nemoguća. Na dnu. U memli. U mulju. Kod mene se, eto, zapatila između karburatora i slikarskog platna.

Ja... ja vam podvaljujem. Ja vam samo prenosim ono što i sami vidite, ali ne primećujete. Izoštrite vizure. Pogledajte malo oko sebe. Videćete svet prepun boja, linija, ljudi, znakova, reči, rečenica... Pitanja, odgovore i inspiraciju za novi dan, za novi početak naći ćete baš tu, u krugu od pola metra oko sebe. To je VAŠ svet!

.

* * *

.

Milan Popović, lekar

.

Kako programiranje utiče na ljudski mozak?

.

Tačno je: programeri razmišljaju drugačije od ostalih ljudi!

Ne kažem da su programeri neophodno pametniji, inteligentniji i racionalniji od ljudi koji se ne bave programiranjem, ali svakako da ne bi trebalo odbaciti zaključke do kojih su naučnici nedavno došli u okviru brojnih studija, kada su mozak i psiha programera u pitanju.

Programiranje oblikuje mentalne modele

I u to ne bi trebalo ni malo sumnjati. Različiti programski jezici na različite načine utiču na razvoj mozga i mentalnih obrazaca razmišljanja. Primera radi, programeri koji koriste Java programski jezik koriste drugačije pristupe u kodiranju u odnosu na programere koji rade u Python-u. Svaki programski jezik na različiti način modeluje naš način razmišljanja, odlučivanja, naše navike i formira različite mentalne sposobnosti.

Svima nam je poznato da je za odličnu fizičku kondiciju i snagu potrebno vežbati naše mišiće i celo telo kroz unapred pripremljene i osmišljene treninge. Da li je tako i sa našim mozgom? Odgovor je DA. Brojna stara i nova naučna ispitivanja i studije govore u prilog tome da nivo mentalne snage jeste direktno proporcionalan sa intelektualnim aktivnostima.

Studije sprovedene na studentima u Americi u periodu od 1993. do 2017. godine pokazale su da studenti koji se bave programiranjem imaju za 16% veće intelektualne sposobnosti od onih koji nemaju kontakt sa računarima. Mentalne aktivnosti poput programiranja, dizajna, pisanja, igranja pojedinih kompjuterskih igara, bavljenje muzikom, rešavanje zagonetki i logičkih problema smanjuju rizik obolevanja od Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije u kasnijem životnom dobu.

Mentalne aktivnosti povezane sa upotrebom računara, muzičkih instrumenata, čitanje, pisanje ili čak i igranje nekih igara i rešavanje zagonetki različitih vrsta, angažuju analitičko-logičko mišljenje kod ljudi i dovode do povećanja kognitivnih kapaciteta, memorije, razvoja inteligencije i logičkog mišljenja. Povećane moždane aktivnosti smanjuju rizik od neurodegenerativnih bolesti i održavaju naš mozak zdravim.

U naučnoj studiji sprovedenoj na više instituta i klinika u USA tokom 2014. godine, dokazano je da programeri imaju razvijenije pojedine delove mozga u odnosu na ostatak populacije. Frontalni, temporalni i parijetalni girus kore velikog mozga kod programera jesu razvijeniji nego kod drugih ljudi. Radi se o delovima mozga odgovornim za razvoj i održavanje mentalnih funkcija poput: pažnje, jezičkih funkcija, radne memorije i semantičke memorije.

Iz prethodnog da se izvući zaključak da programiranje iziskuje upotrebu onih delova mozga (siva masa – korteks), koji su nesumnjivo povezani sa jezičkim funkcijama, memorijom, logikom i pažnjom.

Poznato je da je leva hemisfera mozga logičko-analitička, a desna odgovorna za emocije. No, naučnici se ne slažu u potpusnosti u tvrdnji da osobe koje više koriste desnu hemisferu od leve ne mogu da budu dobri programeri. Naprotiv, programeri u toku svog rada više su skloni razumevanju tuđeg programskog koda i njegovog prepravljanja ili dorade, nego pisanju originalnog koda, a tu dolaze do potpunog izražaja obe hemisfere.

Nesumnjivo je da mentalne aktivnosti, programiranje, čitanje i pisanje, koje angažuju volju, pažnju, memoriju i logičko-analitičko mišljenje u velikoj meri utiču na razvoj intelektualnih funkcija i prevenciju moždanih oboljenja i znakova ranog starenja mozga.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.