Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 941. emisije...

Doduše, ovaj lepi prilog nije bio u ovoj, već je bio u prethodnoj, 940. emisiji. Ali to ništa suštinski ne menja, osim što sam poželeo da sebi dam nešto vremena u potrazi za autorom pisma primljenog pre punih 18 godina. Siguran sam da je dostigao vrh u karijeri saobraćajnog pilota i da, kao kapetan ko zna kakvog i kolikog erajnera, brazda oku nevidljive vazdušne puteve iznad naše planete...

.

Džambo u zvezdanoj noći

.

.

Možda se ne bih ni setio džambo-džeta koji je jedne davne zvezdane noći protutnjao iznad Srbije na deset i po hiljada metara, da mi FB prijatelj Ljuban Cvetinović nije poslao poruku s molbom za putokaz ka ZAIRU "...u kojem je," čini mu se, “bilo pismo našeg pilota koji leti za neku luksemburšku avio-kompaniju. Pamtim kako si s neverovatnim uzbuđenjem čitao to pismo, sećam se da se u pozadini čula James Bluntova "Simona" iz 1973..."

Nema, nažalost, snimka te emisije, jer je u proleće dvehiljadite ZAIR još uvek išao uživo na Beogradu 202. Ali pismo sam, gle! - sačuvao i posle osamnaest godina ga razmotavam kako na ovom mestu, tako i u najnovijoj emisiji na https://www.facebook.com/modli.zair.

Taj pilot je Aleksandar Jovanović. U vremenu zaboravljene 2000. godine bio je mladi letač iz Mladenovca na početku karijere. Otisnuo se u zapadnu Evropu da usavrši pilotski zanat, ali i potraži hleb. Uspeo je i u jednom i u drugom. Najpre je leteo na commuter linijama avionom ATR-72, a zatim dobio privlačan posao u luksemburškoj kompaniji "Cargolux" kao kopilot na džambo-jetu, boingu 747-400. Javio mi se u sitne sate sledećeg dana, nakon prvog leta iznad postojbine koju pre toga godinama nije video izbliza...

.

* * *

.

Zdravo gospodine Modli,

Noćas sam preleteo preko moje Srbije. Dvanaestog marta ujutro u 01:03 bio sam tačno iznad Mladenovca. Na visini od 33.000 stopa. Ti znaš i možeš da zamisliš kako je lepa moja Šumadija sa 10.000 metara visine. Preko Beograda, Mladenovca, Kragujevca i Niša, prema Sofiji. Letim po svim kontinentima sveta, ali samo moji srpski gradovi sjaje u noći toplinom koja može moje srce da ugreje. Osećao sam se veličanstveno. Frekvencija 123.775. Rekao sam:

“Dobro veče vam želim, Beograde i puno pozdrava, Cargolux 794, visina 33.000 stopa, kurs ka Beogradu.”

Kontrolor je bio zbunjen i nije znao šta da mi kaže. Očekivao je strani avion koji se obraća na engleskom jeziku. Na njegovo iznenađenje, to je bio Srbin u Boeingu 747-400 koji prvi put u svome životu vidi svoju otadžbinu sa samo moga, srpskog neba. Moje nebo miriše lepše nego bilo šta na ovome svetu. Moje nebo, moja prošlost, prokleta srpska dušo, prokleti živote. Luxemburg–Abudabi, prvi put u mom tridesetdrugom letu prelećem moju malu otadžbinu za 20 minuta, moje korenove, moje nasleđe i kulturu, moju ogromnu Srbiju, moju nadu. Kontrolor mi odgovara:

“Dobro veče, Cargolux 794, ko ste vi gospodine?”

Ja mu se predstavljam punim imenom i poreklom, a on kaže, “Želim ti, zemljače, da još 30 godina letiš uspešno iznad srpskog neba, živ bio."

Krišom sam plakao u noći da moj kolega ništa ne primeti. Šta on zna šta je Srbin, srpska duša, ljubav prema napuštenoj zemlji, slomljeno srce siromašne šumadijske duše, koja svoje korenove nikako ne može da zaboravi i koja nosi večne bolove u grudima od onoga dana kada je ognjište napušteno, prokleti živote. Ovu noć neću nikada zaboraviti. Moja Srbija, veličanstvena u noći, obasjava nebo kao da je pun mesec, kao da je dan, a ja prepoznajem gradove i sela kao da već po stoti put letim preko svoje kolevke. Ne treba mi dan da bih video reke, planine, kotline i srpske ravnice. Osećam moju Moravu kako pulsira u svom koritu. Vidim Avalu, mirišem Kosmaj, Zlatibor mi se smeje u lice, zemljo moja. Srpsko proleće miriše.

Moje srce želi napolje iz grudi. Nisam bio spreman na ovu eksploziju osećanja i emocija. Prokleta slovenska duša me muči i ne da mi mira u ovoj noći. Podseća me koliko ljubavi je u stanju da akumulira i reprodukuje u onim momentima kada smo ranjivi i slabi. Ipak sam zbog toga srećan, jer to me razlikuje od ostalih Evropljana. Još uvek sam u stanju da patim i plačem kada mi je do toga. To je naša snaga. Mi nismo zbog toga slabi, mi smo žive duše sa svim vrlinama i manama. Mi znamo da nosimo naše bolove i radosti na našem bedru. To nas čini jačim u poređenju sa ostalim svetom.

Abu Dhabi, 12. marta 2000. u dva sata i 15 minuta posle ponoći. Aleksandar Jovanović.

.

.

* * *

.

Izvesno vreme smo se Aleksandar i ja dopisivali, mada odavno nisam siguran da li je njegova tadašnja mejl adresa i dalje važeća. Gotovo sam siguran da nije, a i pitanje je da li uopšte danas ima ikakve veze sa svojom tadašnjom kompanijom Cargolux. U karijeri pilota događaji, poslovni angažmani i koordinate mesta stanovanja često znaju brzo da se smenjuju, čak i godine službe brzo prolaze, budući da svake godine zaradite godinu i po dana radnog staža, pa i penzija brzo stiže… Naš Aleksandar je oho-ho daleko od penzije, ali takođe više nije ni onaj pilot-početnik od pre par decenija.

U nastavku možete da pogledate neke od njegovih zabeleženih foto-uspomena na Boeing 747-400 iz 2001. godine, u vreme kada društvenih mreža još nije bilo, a manija digitalnog fotografisanja tek bila u embrionalnoj fazi.

.

.

Poslednji set slika prikazuje nezgodu koju je doživeo njegov boing 747 kada se iznenada “razboleo” na letu od Luksemburga ka Sijetlu, i to samo što su zakoračili nad Atlantik, pa je mora vanredno da sleti na aerodrom Prestvik u Škotskoj.

.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.