Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 945. emisije...

.

Dušan Tolmač

MAGIJA MORZEOVE AZBUKE

.

U svojoj devetnaestoj godini otkrio sam magiju Morzeove azbuke. Kao i svi mladići u bivšoj Jugoslaviji i ja sam po završetku srednje škole otišao na odsluženje vojnog roka gde sam u sklopu svoje obuke naučio da šaljem i primam šifrovane poruke koristeći niz kratkih i dugih zvučnih signala. Proces primanja poruka je zahtevao posebno intenzivnu  koncentraciju jer biste  se vi potpuno fokusirali na hvatanje svakog pojedinačnog signala, ne razmišljajući uopšte o značenju same poruke. Tek nakon što je primopredaja obavljena nastupa magičan trenutak kada vi pogledate na to parče papira ispred sebe i shvatite da se serija naizgled nepovezanih tački i crtica koje ste frenetično ispisivali proteklih nekoliko minuta zapravo sklopila u smisaonu rečenicu.

Godine 2012, nakon kraha jednog veoma ličnog filmskog projekta, koji je stoga bio još bolniji, tragao sam za nečim što bi mi oživelo entuzijazam za sopstveni stvaralački rad. To me je navelo da ponovo prođem kroz katalog svoje muzike iz perioda kojeg sam često nazivao svojim 'prethodnim životom' jer pre nego što sam počeo da se bavim pisanjem filmskih scenarija, ja sam pisao pesme. Gledajući sada na te pesme koje datiraju skroz do perioda moje adolescencije, preko univerzitetskih godina do izbijanja rata u Jugoslaviji i mog odlaska iz zemlje, doživeo sam nešto što mi se nije dogodilo još od vojničkih dana. Shvatio sam naime, sa podjednakom zadivljenošću koju sam osećao svaki put kad bih na papir stavio šifrovanu telegrafsku poruku, da pesme koje sam napisao u tom periodu od skoro petnaest godina formiraju jednu celinu, slede jasnu narativnu nit.

Bila je to nit koja nije samo odslikala niz događaja iz mog života, nego iz života čitave generacije ljudi iz bivše Jugoslavije. Počela je opojnim obećanjem naše mladosti pre nego što su se zloslutni oblaci nadvili na horizontu i mogućnost sukoba postala sve opipljivija. Ono što je usledilo je bio nasilni raspad zemlje, neopisivi zločini i ljudske žrtve, uz masovni egzodus stanovništva, u kome je stotine hiljada nas raseljeno i transportovano u neke nove stvarnosti; započevši borbu da ponovo pronađemo svoj unutarnji kompas i redefinišemo svoje identitete, koja još uvek traje.

Tu priču sam pisao u fragmentima, kako su se događaji nizali, pišući instinktivno i prkosno, sa gorčinom i slomljenog srca, često ni sam potpuno ne shvatajući značenje svojih stihova. Čitajući ih ponovo u 2012, skoro dvadeset godina nakon što sam napisao svoju poslednju pesmu, napokon sam ih u potpunosti razumeo i, kao rezultat toga, osećao ih snažnije nego ikad. Odlučio sam tada da ponovo snimim te pesme, ne kao neki izlet u nostalgiju ili pokušaj da vratim vreme unazad, nego da bih ispričao tu priču iz ove pozicije razumevanja, sa namerom da uključim sve likove koji su igrali ključne uloge u tim poglavljima mog života.

To me je odvelo na jedno jedinstveno emocionalno putešestvije koje se, nadam se, odražava u ovim pesmama, putešestvije u toku kojeg sam ponovo uspostavio kontakt  sa nekim od svojih najdražih prijatelja i izvanredno talentovanih saradnika, sa nekima od kojih nisam imao nikakav kontakt preko dvadeset godina. Ako želite doznati detaljnije priče, pogledajte/kliknite na pojedinačne pesme. Buka i bes je bilo ime poslednjeg benda iz mog prethodnog  života kojeg sam formirao sa Jelenom Mikljom (sada Damjanović) i Miodragom Stankovićem u svojim studentskim danima u Beogradu. Srpsko 'i' je zamenjeno španskim 'y' aludirajući na kulturno nasleđe mog kreativnog i životnog partnera, Nadje Romero.

DUŠAN TOLMAČ, London, 2018.

P.S. Za detaljniju priču o celom projektu, pogledajte dokument pod nazivom Magija Morzeove azbuke. Za dodatne informacije, možete nas kontaktirati na contact@bukaybes.net. Cela priča je takođe dostupna na našem sajtu bukaybes.net i Facebook stranici www.facebook.com/bukaybes/.

.

* * *

.

Četrdeset dana

.

Prošao je prvi oktobar, a evo prolazi i prvi novembar bez privatno šmekera, a zvanično JAT-ovog kapetana, Dragana Jovanovića-Pirane. Kao pilot par excellence, kao kolega savršen, kao prijatelj nezamenljiv - šta biste još? I da hoćete - a zašto biste? - više ne može.

Danas sam ga posetio. Već 40 dana se odmara na parceli 194a, okružen ćutljivim stanovnicima sve naseljenije zaravni na vrhu Bežanijske Kose... Zamislite, više od decenije smo zajedno leteli u kokpitu boinga 727, a tek danas sam upoznao njegovu porodicu. Tri divna ženska bića koja su pokušala pre 40 dana da mi jave da ih je napustio. Nažalost, u njegovom mobilnom samo su pronašle broj koji sam čak i ja zaboravio. Da mu je srce, zbog koga je morao da se oprosti od letenja još 2002. godine, otkazalo dalju saradnju saznao sam od kolega iz Linx Aviationa, čiji je ground instruktor do tada bio. Na moj užas, nedelju dana prekasno. Ne bih ništa mogao da učinim čak i da je bilo na vreme, ali bi me savest bar manje grizla.

Ponekad kažu da je luda sreća za pilota kada prevali šezdeset petu. Pirana nije imao tu sreću, ali smo mi ostali imali ludu sreću što je bio deo naših života. Da sam na vreme došao da ga ispratim, sigurno bih mu nad uzglavljem uputio koju reč. Ovako, samo bih da se sa radošću podsetim jednog zimskog leta na liniji Beograd-Moskva-Beograd iz 2000, leta u kojem, ako želite, možete i vi da učestvujete. Zajedno sa mnom, Savketom - i Piranom...

.

Kako ono reče grupa Jethro Tull, "too old for rock'n'roll, too young to die"? Za rokenrol možda, ali u avijaciji ostajete večiti mladići, čak i kad vas prekriju cvećem koje niti ćete videti, niti će njegov miris ikada dopreti do vas.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.