Povratak na Zair 2018.

Ponešto iz 947. emisije...

Kaznena jutra

.

.

Ovde je vrag već odneo šalu. Na neobaveznu priču od prošle sedmice o avionu DC-3, dilemu da li je ovaj avion početkom sedamdesetih godina "držao" još poneku JAT-ovu liniju, kao i na njegovu ulogu u ranim, a delom i u "zlatnim" godinama Jugoslovenskog aerotransporta, nadovezao se moj prijatelj i nekadašnji JAT-ov stjuard Vladimir Petrov Medović-Meda. Evo šta je u međuvremenu izronilo iz magle prohujalih vremena na koja nas je, faktografijom preciznijom od moje, podsetio Meda:

"Uz svo poštovanje, kolega Zorane, moram vas razuveriti u zabludi da JAT-ov DC-3 nije leteo za Prištinu. Leteo je i te kako te 1971. godine, još uvek! Doduše, samo to je i leteo kao redovnu liniju JAT-a - od Beograda do Prištine i nazad.

Ja sam počeo da letim u JAT-u kao stjuard baš tog proleća 1971. na a DC-9 kao baznom avionu. Kolege koje su se školovale za Caravellu radile su i na Convaireu CV-440, pošto je to bila posebna bazna grupa. Meni je zapao DC-9, neuporedivo lakši za rad i za letenje. Iako je Caravelle bila lep avion, imala je mnogo nedostataka: RR motore slabijeg potiska i veoma bučne, nedostatak APU-a (pomoćnog agregata koji obezbeđuje struju za klimatizaciju putničke kabine i startovanje motora na zemlji), pa je na platformi zahtevala zemaljski agregat i pneumatski uređaj za startovanje motora. DC-9 je sve to mogao sam i bez ičije pomoći.

A što se tiče Prištine i aviona DC-3, sećam se da je linija za Prištinu bila kazneni let za one koji kasne ili ne dođu na let! Taj rani jutarnji let, bez nadoknade u vidu dinarske dnevnice, davan je kao opomena. Izbegavali smo te letove, u stvari, bojali smo ih se, ali smo morali da ih letimo, iako DC-3 nismo imali upisan u letačku dozvolu. Tada se na to baš i nije gledalo tako strogo. Recimo, ja sam tih godina leteo čartere na vojnom avionu IL-18, koji je zajedno sa posadom bio iznajmljen od Ratnog vazduhoplovstva, kao ispomoć JAT-u. Istovremeno je i vojna posada dobijala dragocen nalet i tako produžavala svoje dozvole. Tako sam, eto, siguran da je, barem te 1971. godine, DC-3 leteo za Prištinu. Možda čak i za Berane, kao i za Žabljak! Nekako mi je to ostalo u glavi kao podatak...

Inače, za one koji ne znaju, da kažem da je DC-3 dobio ime "Dakota" tek posle rata, čak posle 1947. godine, kada su Englezi kupili određen broj ovih aviona i prepravili ih za civilne letove po Engleskoj, pa i šire. Avion je prepravljan po engleskom receptu, dobio ime Dakota, pa mu je taj nadimak i ostao."

Tu je moj kolega Meda dopisao još par pasusa vezanih za biografiju ovog legendarnog transportnog aviona, dodajući da ima uvid u dobar deo istorije JAT-a kao administrator Fejsbuk grupe JAT Memories. "Ipak sam", kaže on, "svih mojih 35 godina staža proveo u JAT-u kao stjuard, a mi smo se, Zorane, ponekad sretali kao članovi iste posade na zajedničkim letovima! Zato vas srdačno i pozdravlja vaš bivsi kolega Vladimir Petrov Medovic-Meda."

* * *

Šta da kažem, fantastično svedočanstvo, dragi kolega Medo! Hvala na iscrpnoj faktografiji vezanoj za rane sedamdesete, uživao sam čitajući. U saobraćaj si ušao mnogo pre mene i, za razliku od ovakvih kao ja, koji u to vreme nisu ni razmišljali o airlinerima, kao stjuard si izistinski insajder. :-) Onima koji su zainteresovani za istorijsku nostalgiju vezanu za najbolje JAT-ove godine zaista od srca preporučujem da se pridruže grupi čiji je Meda administrator, JAT Memories. Ovo je bila sjajna i pomalo neočekivana oda jednom vremenu, jednom druženju, jednoj profesiji i jednoj strasti - avijaciji. Hvala ti, dragi kolega, na još jednom, koliko dugom, toliko i uzbudljivom prilogu koga ne bi bilo da slučajno iz magle prohujalog vremena nije izronila i priča o avionu DC-3...

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.