Povratak na ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 1001. emisije...

Situacija koja nije simulacija

.

.

Dva dana pre najtiražnijeg srpskog praznika, Svetog Nikole, avijatičari su mogli, ako su hteli, da slave dva druga sveca: Svetog Vilbura i Svetog Orvila! Ova dva “sveca” odlučila su da se popnu na nebo na dan 17. decembra 1903. godine, ali su u vis otišli samo tri, a u dalj dobacili 36 metara. Što bi svetovni ljudi rekli - mali korak za sveca, a veliki za čovečanstvo, kao ono kad su Amerikanci, 66 godina kasnije, odlučili da se spuste na drevni Zemljin satelit. Srećan vam, dakle, taj nekrunisani Dan avijacije! Ili, da budem precizniji: Dan upravljivih letelica težih od vazduha na vlastiti pogon. Rogobatno jeste, ali to vam je to.

Deceniju pre braće Rajt, kroz vazduh su ultra-lakom letelicom proklizala braća Oto i Gustav Lilijental. Zlom srećom, devetog avgusta 1896, za vreme jednog rutinskog leta jedrilicom sa brda Rinov, iznenadan rafal vetra srušio je mlađeg brata, Ota Lilijentala. Letač je sutradan izdahnuo u bolnici.

Gustav je nadživeo starijeg brata za četrdeset godina. Nastavio je njegovo veliko delo. No, ideje su mu bile u raskoraku sa kasnijim razvojem avijacije. Umro je od srčane kapi u jednom uglu modernog hangara berlinskog aerodroma Adlerhof, zanet nekom visokom i nezgrapnom konstrukcijom sa pomičnim krilima, pregažen napretkom vazduhoplovne tehnike... Jer, tada je već postojao redovan vazdušni saobraćaj na svim kontinentima.

.

 

 

Što smo dalje u prošlosti, avijacija je romantičnija, što smo bliže sadašnjici, avijacija je realističnija. Realistična je čak i ona naizgled neopipljiva. Recimo, za novi Microsoft Flight Simulator kažu da će biti najrealističnija igra ikad napravljena. Gejmerska je sreća pregolema, a da li i opipljiva, zavisi od istinoljubivosti trostruko podcrtane marketinške najave po kojoj iduće godine na scenu stupa nešto što "nema niđe na ovi' svijet..."

Prva verzija Microsoft Flight Simulatora predstavljena je davne 1982. godine i od tada se ovaj program neprekidno razvija. Poslednja aktuelna verzija igre, "desetka", pojavila se još 2014. Iako odavno važi za simulaciju koja je više od igre, najavljena verzija za 2020. godinu podići će nivo realističnosti, kako se najavljuje, za još nekoliko stepeni.

S modernim tehnologijama i udruženim snagama drugih kompanija, virtuelni piloti budućeg Flight Simulatora praktično neće razlikovati virtuelni svet od stvarnog. Umesto računarski generisanih, podaci će se preuzimati iz Bingovih mapa, a proces mašinskog učenja obezbediće kreiranje potpuno realističnog ambijenta. Microsoft je sklopio partnerstva sa meteorološkim kompanijama od kojih će preuzimati stvarne meteo-podatke u realnom vremenu. Sklopio je sporazum i sa kontrolama letenja, odakle će preuzimati redove letenja i maršrute pravih aviona. Povezao se i sa kompanijom Asobo Studio, koja stoji iza Fuel Open Worlda, trkačke igre iz 2009. godine, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda zbog "najveće površine u igrama za konzole“.

Flight Simulator će virtuelnim pilotima omogućiti da sednu u realistične kokpite i da iz njih vide one pejzaže koje bi videli da sede i u kokpitu pravog aviona. U novoj verziji biće implementirano više od 40.000 aerodroma širom sveta, a digitalizovano je oko 510 miliona kvadratnih kilometara površine naše planete. Prema najavama, novi Microsoft Flight Simulator će se prvo pojaviti na PC računarima, a kasnije će biti dostupan i na Xbox konzolama.

.

 

 

Nekima nije padalo na pamet da čekaju novi Majkrosoftov, već su oho-ho vremena pre toga preduzeli sopstvene korake u pravcu vlastitog simulatora, i to hardverskog od glave do pete! Što reče Voja Antonić, koji mi je i poslao ovu Hakadejevu priču o jednom od tih entuzijasta, "sta će, dokon čovek, pa seo i napravio flight simulator, a znam da će ti se ovo svideti!" I svidelo mi se. A vama? Skoknite na stranicu hackaday.com i potražite priču o tome kako je mister Den Maloni sagradio svoj kućni simulator letenja. Saznaćete kako je izgrađen ovaj kućni simulator, pa čak dobiti i neka uputstva kako da ga i sami jednog dana sastavite - ako ikada to poželite.

.

 

 

Ovaj poduhvat me je po ko zna koji put podsetio na našeg čoveka, mog prijatelja i dugogodišnje kolegu Žiku Zuvića, koji je jedini na ovim prostorima uspeo da sagradi potpuno profesionalni simulator letenja za jedan veliki putnički avion, Boeing 737-800 NG, simulator na kom treniraju ne samo iskusni saobraćajni piloti, već i piloti-početnici, ali i radoznali posetioci Vazduhoplovnog muzeja na aerodromu "Nikola Tesla", pod čijim krovom i boravi ovaj simulator.

Svoj život započeo je najpre u prostoru Sportskog centra "11. april" na Bežanijskoj Kosi, nekoliko godina kasnije preselio se na Terminal 2 aerodroma "Nikola Tesla", a nakon "francuske buržoaske revolucije" ovog aerodroma, kada su novi vlasnici odlučili da kolegi Zuviću rebnu podeblju kiriju ukoliko misli da i dalje leti pod svodovima Terminala 2 (?!), simulator je prihvatio ljubaznu ponudu Vazduhoplovnog muzeja, "pretrčao" nekoliko stotina metara i sleteo u čuvenu staklenu pečurku okruženu oldajmerima naše avijacije.

Ah, da: tako je silom prilika postao i prvi simulator letenja koji nije samo stacionaran, već i dobrano pokretan - što svakako nije osobina prosečnih simulatora! :) Bar ne onih za koje ja znam.

 

.

Posle hiljaditog, ovo je otišlo u etar...

 

UZ 1001. ZAIR!

.

.

Ispostavilo se da sam ove godine tačno pedeset godina pred mikrofonom, što i nije neverovatno kad se zna da sam rođen 1948. Istovremeno, u vazduhoplovstvu sam 45 godina, a tokom aktivne službe najviše godina sam proveo u Jatu (dvadeset) i isto toliko kao kapetan u kompaniji Prince Aviation.

Startovao sam 1969. kao di-džej u najpoznatijoj zemunskoj "rok jazbini", diskoteci "Sinagoga". Iste godine sam počeo da se pojavljujem na tek osnovanom Beogradu 202, ali sam se proslavio kao radijski di-džej tek dve godine kasnije kad sam se zaposlio na ranom Studiju B. Stacionar u "Sinagogi" napustio sam 1972. kako bih mogao da putujem po Jugoslaviji sa svojim disko-karavanom po ugledu na čuvene britanske disk-džokeje tog vremena - Emperor Roskoa, Tonija Prinsa i Džimija Sevila.

Od 1975. moj putujući disko-karavan sam, normalano, prozvao "Letećom diskotekom Zorana Modlija", jer te godine sam započeo sa pilotskom obukom, pa je to bio najbolji način da se napravim važan i svima dam do znanja da sam i pilot! Od tada se avijacija i radio neprestano prepliću u mom životu.

Najznačajnije radio-emisije:

Emisija "Ventilator 202" rođena je juna 1979. na Beogradu 202. Kao nekadašnja zvezda Studija B dobio sam zakasneli poziv iz Radio Beograda tek kada se Beograd 202 odlučio za perestrojku, pripremajući se za veliku ofanzivu osvajanja slušalaca. "Ventilator 202" se vrlo brzo pretvorio u program koji je delovao na dva paralelna fronta: s jedne strane bio je inkubator iz kojeg su se izlegali mladi demo bendovi, a s druge strane je duvao u jedra kompjuterske revolucije, koja je s tadašnjim "spektrumima", "komodorima" i "galaksijama" brisala sve pred sobom.

Kroz devedesete sam proleteo na krilima emisije "Modulacije", koja je tada išla na Radio Pingvinu, prvom privatnom radiju. Iz nekog iracionalno-statističkog razloga odlučio sam da sa završetkom svake decenije pokopam prethodnu, a osnujem novu emisiju, pa sam u treći milenijum ušao sa "Zakonom akcije i reakcije", tj. ZAIROM. ZAIR je krenuo 2000. godine na (gle, opet!) Beogradu 202. Izdržao sam ovaj comeback uživo samo jednu sezonu, a onda se prepustio čarima digitalnog komformizma: profi editori zvuka na solidnim PC mašinama omogućili su da se prebacim na kućnu produkciju i emisiju ponudim i drugim zainteresovanim radio stanicama.

Zanimljivo, ovog puta i nakon prvih deset godina nisam ukinuo emisiju. Da li je danas, posle dvadeset godina, konačno došlo vreme da je "ubijem"? Dva puta, za svaki slučaj... :)

.

Zakon akcije i reakcije:

Radio emisija ZAIR (akronim za "Zakon akcije i reakcije") je autorska emisija posvećena tehnološkim komunikacijama, a ponajviše reakcijama ljudi na haj-tek svet oko nas. Tematski se bavi digitalnim dobom u kojem živimo, tehnološkim inovacijama, kreativnom primenom hardvera i softvera, elektronskim medijima i, naravno, avijacijom. Čim je prešla u moju privatnu produkciju, poželeo sam da je distribuiram ne samo preko interneta, već i kroz FM mrežu prijateljskih radio-stanica koje sam tih ranih dvehiljaditih potražio preko ANEMA. Zbog hronične besparice koja vlada na malim radio stanicama nije mi pošlo za rukom da komercijalizujem svoju "syndicated radio" produkciju, pa se i broj stanica uredno osipao iz godine u godinu. U ovom trenutku ZAIR se čuje u Vranju (OK radio) i Nišu (City radio), a to su radio stanice koje su ZAIR prigrlile od prvog dana. Podkast ZAIRA je na Apple iTunesu, sajtu Radio Lagune, portalu PrviPrvi Na Skali i na sajtu modli.rs.

Pošto je metropola strašno bitna za prodor do urbanih slušalaca, ZAIROVA životno važna šansa je upravo Radio Laguna, trenutno jedini "free" radio koji ne beži od kvalitetnog kulturološkog sadržaja. Mislim da je ovo do sada najbolje ZAIROVO uhljeblje u ovih prvih (ili poslednjih) hiljadu emisija!

U međuvremenu je tehnološka invazija promenila gotovo sve u našim životima, pa je i emisija tematski postala mnogo opštija nego što sam davnih dana planirao. Možda je ZAIR po nekim merilima i elitistička emisija ukoliko se uporedi sa prosečnim nivoom na kom se publici obraćaju tiražni srpski mediji; po meni, ZAIR ipak ima da pređe još mnogo FM kilometara da bi dostigao pamet svojih stalnih slušalaca.

Ne znam koliko ih je, ali za mene ostaje bitno samo jedno: nema veze koliko njih te sluša, važno je ko te sluša.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.