Povratak na Zaire iz 2019.

Ponešto iz 953. emisije...

Jedan običan predsednički dan

.

.

Volim spektakle. Zaista volim spektakle.

Kao i svi ovdašnji avio-gikovi, tako sam i ja na Flightradaru 24 pratio ruski Air Force One, Iljušin 96-300 "Rosija". Ukratko: Rossiya Special Flight Squadron RSD159, registracija RA-96022, serijski broj 74393203022, proizveden 2015. godine, poleteo je sa moskovskog aerodroma Vnukovo u 10.06 h po srednjoevropskom vremenu, a sleteo na stazu 30 beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" u 13.02 h po mom ručnom satu. Putnika: jedan. Hoću da kažem, video sam da je samo jedan čovek hitro izašao iz aviona, makar u TV prenosu.

Nebitno. Bitan je spektakl. Znajući sa sigurnošću kada će širokotrupni džet ruske proizvodnje da sleti (za razliku od jedne televizije koja je na neviđeno, petnaestak minuta iza podneva, objavila kako je ruski predsednik sleteo na beogradski aerodrom gde ga je pozdravio srpski predsednik, mada sam lično sa sigurnošću utvrdio da je ruski Er Fors Uan tada tek ušao u mađarski vazdušni prostor, a što me je podsetilo na onaj nesrećni helikopter sa bebom iz marta 2015. koji su pre nego što je uopšte uspeo da se sruši naši ministri veselo dočekali na surčinskom aerodromu, pa se posle ispostavilo da su vidoviti mediji objavili ono što su mislili da će se desiti, a desilo se ono što se stvarno desilo), uputio sam se pešice ka zapadu ulicom Jurija Gagarina, jer je iz nje, bar u mojim blokovima, najbolji pogled na avione koji sleću na stazu 30, a poleću sa staze 12. Ne samo da je "Rosija" imala sreće, nego je i meni bog vetra bio naklonjen, pa je naložio da se za sletanje koristi staza 30. Znači, prilaz preko Save, gde patka nosi pismo na vrh glave, što jeste istina, jer uz obalu između splavova živi i plovi mnoštvo pataka i pačića.

.

.

Nisam pošteno ni stigao do raskrsnice na kojoj se dimi lokalna pečenjara pored koje leži izbeglički restoran "Korjeni" poznat po pucnjavi iz juna 2013. godine u kojoj su ranjena dvojica od ranije poznata policiji, kada je iz pravca Ade dohučalo nešto veliko, belo i zdepasto sa podvešenim mlaznim motorima, na čijem trupu je velikim slovima bilo ispisano (ćirilicom, ali ne terajte me da sada pritiskam Alt-Shift da bih promenio tastaturu) ROSIA. Da, to se ona malecka silueta aviona s mog flajtradara 24 koju sam pratio od Vnukova pa do svečanog finala nakon preletanja Novog Sada materijalizovala u predsednički "džambo", pružajući mi priliku da ga vidim uživo pre našeg predsednika koji ga je sa svitom čekao desetak kilometara dalje na Nikoli Tesli. "Rosija" je dostojanstveni prozujala sa odavno izvučenim i zabravljenim stajnim trapom, da bi onda nad mojim blokovima zagrmela tri miga 29. Treći je bio posebno glasan, prvo zato što je proleteo tačno iznad moje glave, a drugo zato što mora da je učinio to namerno, tek da i mi "blokci" još bolje vidimo ono što čujemo, mada je takav gest normalan jer baš u mojim blokovima stanuje najviše vojnih pilota, a i pilota inače, uključujući i mene koji nisam vojni pilot, ali sam pilot inače. Bio. Mada, jednom pilot, uvek pilot.

.

.

Ne smem da pomislim koliko je izluđujuće mnogo pripreme potrebno za gomilu protokola koji prate dolazak, boravak i odlazak svetske atrakcije broj jedan. Kada prođete kroz kompletan scenario i prebrojite sve stavke uključene u ovu predstavu, sve sa dizanjem i spuštanjem zavese, ne možete da kažete da smo amateri. Imamo višedecenijsko iskustvo negovanja kultova mnogih ličnosti i sa takvim prirodnim talentom bez šansi da omanemo u organizaciji spektakala. Rekao sam da obožavam spektakle, a spektakla nema bez preterivanja. Preterali smo u velikom stilu i ja sam ponosan. Ponosan koliko i piloti migova koji su dopratili "Rosiju", ali i "Rosiju 2" koja je sletela petnaestak minuta kasnije sa ostatkom svite, jer za takav zadatak se određuju najbolji i najpouzdaniji. Takvi su i komandosi sa rentgenskim očima iz obezbeđenja, provereni novinari sa personalizovanim propusnicama obešenim oko vrata, kamermani koji nemaju skrivenu snajpericu iza objektiva, popovi koji ispod mantije ne nose pojas s patronama dinamita, članovi hora kojima se neće od treme osušiti grlo, ali i spontano formirani špalir građana na Svetosavskom platou među kojima ni jedan od njih, dok mobilnim telefonom snima video svog života, neće odlučiti da gađa u glavu niskog gosta i visokog domaćina (gde upotrebljeni pridevi ne služe da označe status, već isključivo vizuelni utisak).

Za voljenog gosta ovo je bio još jedan zanimljiv radni radni dan. Ustao je iz toplog kreveta, doručkovao kod kuće, seo u avion u došao u Beograd. Uveče je opet seo u avion i noćnim letom "Rosije" RSD159 odleteo za... čekajte, samo da pogledam na flajtradaru 24... Aha, evo ga: poleteo je sa Nikole Tesle u 20.13, dok ovo kuckam na sred je Crnog mora, a vidim da je nos aviona usmeren ka Sočiju. Valjda tamo i leti. Nisam proveravao na medijima niti video prenos ispraćaja. Ako ga je bilo. Mislim, prenosa. U svakom slučaju, spavaće opet u vlastitom krevetu i možda pre toga smazati ponoćni sendvič. Takav je život državnika.

Za nas, voljene domaćine, ovo je bio poslednji dan stresa koji traje već danima. Katarza nakon neopisive euforije. I najnoviji ispit efikasnosti našeg obezbeđenja. A ruskog? O, da, ruskih komandosa je bilo koliko vam srce želi, danima ranije. Svi smo bili na nogama. Ne obraćajte pažnju na maliciozne priče o preterivanju, naredbama za zatvaranje prozora i spuštanje roletni na zgradama koje okružuju kvartove kojima je koračao čovek čiju facu sa uvek istim zaleđenim osmehom niko ne može da provali. Bar da tvituje, pa da bar ponekad znaju šta misli. Ne radi ni to. Mislim da i ne dopušta ništa sofisticiranije od klasične pisaće mašine.

Kad smo već kod tvitovanja, šta mislite koliko bi tek narasla priča o preterivanju da nam, nedajbože, u posetu dođe, kao što nikada neće, najpopularniji tviteraš na planeti, sve sa pravim Air Force One Boeingom 747-800? Mislim da bi tada gužva bila desetostruko veća. Naravno, među bezbednosnim snagama, ne na Svetosavskom platou...

* * *

Sad lepo vidim: predsednički avion RDS159 "Rosija" postavio se u finalni kurs za prilaz i sletanje na aerodrom Soči. Laknulo mi je, V. V. Putin sigurno će spavati u svom krevetu. I možda pojesti sendvič pre spavanja. A ja ću otići u horizontalu srećan što sam u jedan popodne sa trotoara u ulici Jurija Gagarina video dva "iljušina" i tri miga 29. Dovoljno da kažem kako je i meni ovaj dan bio zanimljiv.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.