Povratak na Zaire iz 2019.

Ponešto iz 956. emisije...

Tri u jedan:

.

Jedna stara fotografija,

jedan magazin

i jedno TV gostovanje

.

.

Taman da se dve stvari poklope. Pardon, tri. Izlazak februarskog broja magazina National Geographic, objavljivanje ove fotografije na njegovim stranicama i jutrošnje prelistavanje štampe sa Igorom Rillom na N1. Februarski broj još nisam prelistao, ali već znam da ću se odmah udubiti u priču o Silicijumskoj dolini, a ova fotografija je ono što sam najpre ugledao na 112. strani (koju sam, uostalom, ciljno i tražio, ne bez veze). Potiče iz lične kolekcije. Na njoj je moj 26 godina star otac kakvog ne pamtim: prikazan kao zauvek okamenjeni deo života jednog avijatičara koji se dogodio daleko pre mog rođenja.

Treća-sreća današnjeg dana bilo je pametno gostovanje jednog pametnog čoveka na pametnoj televiziji. Potrefilo se da je na prelistavanje na N1 kanabetu ovoga jutra pozvan baš glavni urednik Nacionalne geografije za Srbiju, Igor Rill. Možete pročitati ono što sam nešto niže prepričao, a možete videti i kompletan video Minjinog intervja sa njim na http://rs.n1info.com/Vesti/a457113/Igor-Rill-u-Novom-danu-o-ostavci-Zorana-Babica.html, kako hoćete. Ja ću svesti priču na dve teme, "odliv mozgova" i veronauku kao školski predmet.

Odliv mozgova apsolviramo svakodnevno, jer je poznato da svake godine Srbiju napusti 35.000 ljudi, rekao je Igor Rill, što je katastrofalno za zemlju koja inače ne može da se podiči visokim procentom obrazovanog stanovništva. Shodno tome, kad bismo se držali poruka koje su nam ostavili Arčibald Rajs i Milan Jovanović Batut, već bismo smo mnogo uradili. A da smo ih poslušali na vreme, mogli smo odavno da budemo balkanska Švajcarska.

Ali postoji nešto u šta smo sigurni da smo davno apsolvirali, još prvih godina nakon 5. oktobra - uvođenje veronauke u škole. Bio je to običan politički ustupak bez ikakvog utemeljenja u obrazovnom sistemu i u čiju korist, s čim se beskrajno slažem sa Igorom, još niko nije izneo uverljivu argumentaciju.

"Veronauci nije mesto u školi. Škola nije mesto za bilo kakvu indoktrinaciju. O tome bi trebalo više da se govori, kako se konteks obrazovanja ne bi bazirao na političkim kompromisima. Dešavaju se strašne stvari, deca izlaze dezinformisana iz škole. Govore im da je Volt Dizni satanista, a Bitlsi đavoli iz pakla. Ne krivim samo veronauku. Imamo tihu, ali agresivnu klerikalizaciju društva, a to je strašan korak unazad."

Tri teme, od kojih ste na prve dve, mog oca-pilota i Nacionalnu geografiju, verovatno zaboravili od prve. Ova treća miriši na dobru raspravu. Ja stojim uz Igora, da se odmah zna! A za to vreme, moj mlađani otac ostaje zauveki da stoji pored svog aviona iz 1936. godine... I samo nas posmatra.

.

* * *

.

Kako je RTS upucao nogu vlastitom radiju

.

.

Ovo nisam morao da pišem baš na dan posle Dana radija, dana u kojem smo slavili sve što počinje na slovo R. Glupo je što pišem baš na ovaj dan, a trebalo je mnogo ranije, još onog dana kada je RTS počeo na sva zvona da propagira RTS Planetu, "platformu nad platformama". Ali, nikad nije kasno, mada je uvek uzaludno, kao i obično u životu.

Sa svojom Planetom RTS je dibidus zapetljao slušanje radija. Pre svega, zbog insistiranja samo i jedino na ovoj platformi, onemogućio je ono što je bilo normalno do pojave Planete: slušanje strimova Radio Beograda i na njihovom osnovnom sajtu rts.rs i kroz niz aplikacija, veb portala i specijalizovanih platformi na Netu koje su, pored živih strimova hiljada svetskih radio stanica, imale i programe Radio Beograda. Sada ih nemaju. RTS ne dozvoljava, tvrdoglavo insistira na Planeti. Rezultat: pad internet slušanosti sva četiri programa Radio Beograda zarad ekskluzivnosti zatvorenog eko sistema zvanog RTS Planeta.

Možda bih samo nastavio tiho da gunđam i, kad poželim da slušam neki od programa Radio Beograda, učitavam tromu Planetu, da mi se prekjuče nije javio sarajevski prijatelj Goran Pudar: "Ne razumijem logiku da se u vrijeme dok se svi bore za veću slušanost, RTS bori za što manju! Čak ima ideju da naplaćuje slušanje svojih radio programa. Istina, izgleda da su prije mjesec dana odustali od te naplate za radio programe, ali su napravili sebi nemjerljivu štetu zabranom restrimovanja. Zamisli koliko je samo stotina hiljada slušalaca u dijaspori uskraćeno za te mogućnosti. Istina je da se programi mogu pratiti registracijom na "Planetu", preko kompjutera ili telefona, ali zaista mi ne pada na pamet da u krevetu na stomaku držim laptop ili ga nosam po kući, e da bih mogao slušati radio. Sjeti se samo, nekad se Beograd slušao na AM području u cijeloj Evropi, a sada se nalazim na svega par stotina kilometara od Beograda - i gotovo sam onemogućen da ga slušam bez dodatne gimnastike..."

Isto što misli Goran, mislim i ja. Insistiranje samo i jedino na Planeti je dovoljno nepopularan, krut i, po meni, samoubistven potez, da čovek prosto mora da se nasmeje od muke. Lepo je čuti da RTS Planeta ima i televizijsku ponudu i bogatu arhivu zvukova i videa iz RTS-ove medijske prošlosti, ali radio je, brate, nešto što po defaultu mora da bude lako dostupno svuda i svakome. Vezivati slušaoce radija isključivo za jedan zatvoren eko sistem najblaže rečeno je pucanj u vlastitu nogu. Dajte makar radiju malo slobode i pustite da ga i drugi restrimuju! Pre svih biće vam zahvalni stvaraoci sva četiri programa Radio Beograda, a sa njima i ko zna koliko još slušalaca rasutih po celoj planeti, a ne samo oni rasuti po autističnoj RTS-ovoj planeti...

Dok ne vrati vlastiti radio na "slobodno tržište", RTS Planeta ostaje najudaljenija planeta u sunčevom sistemu domaćeg radija. Namerava li to i da ostane? Đavo će ga znati. Svejedno, ovo sam napisao držeći se devize da nikad nije kasno, mada je obično uzaludno.

Kao i obično u životu.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.