Povratak na emisije ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 960. emisije...

Hoće li se srušiti zbog mobilnog?

.

.

Eh, da nema ZAIRA, ko zna da li bismo se setili mobilnih telefona i takozvane "opasne" elektronike u putničkim avionima, a usput i dr Aleksandra Simića, zaslužnog za epski serijal u mojoj radio emisiji pod naslovom pozajmljenim sa korica njegove knjige - "Sve što je potrebno znati o putovanju avionom". Odlučio sam da iz prošlonedeljne emisije izvučem odgovor na pitanje: šta je istina u vezi sa mobilnim telefonima i prenosivim elektronskim uređajima - da li su zaista opasni po letenje? Čitajte, ako već na radiju niste odslušali intervju sa dr Simićem...

Malo je pravila koja više zbunjuju putnike od onih koja se tiču upotrebe mobilnih telefona i prenosivih elektronskih uređaja u letu. Ljudi žele jednostavan odgovor u koji se sve uklapa. Nažalost, nema ga. Zavisi od spravice i kako i za šta se ona koristi.

Uzmimo prvo laptopove. U teoriji, stari, slabo zaštićeni kompjuter mogao bi da emituje štetnu energiju. Međutim, glavni razlog zbog koga laptopovi treba da budu odloženi tokom poletanja i sletanja je, najpre, da se spreči da postanu projektili velike brzine u slučaju iznenadnog zaustavljanja ili udara, a zatim da se osigura da ne zakrče prolaze ako dođe do evakuacije. Zato, nakon sletanja, letačko osoblje objavljuje dozvolu za korišćenje telefona, ali ne i kompjutera. Ma koliko neznatna bila, i dalje postoji mogućnost hitne evakuacije, a pritom ne želite da se ljudi sapliću preko svojih mekbukova dok hitaju ka izlazima.

Dalje, imamo tablet uređaje. Iz perspektive ometanja, teško je ozbiljno shvatiti zabranu sada kad i piloti koriste tablet u kokpitu. Onaj argument sa projektilima deluje dosta uverljivo - niko ne želi ajped koji fijuče u lice brzinom od 200 kilometara na čas, ali knjige sa tvrdim povezom isto toliko su teške, ako ne i teže: ako ćemo zabraniti tablete tokom poletanja i sletanja, zašto bi knjige bile izuzetak? Vazduhoplovne vlasti razmišljaju o tome i moguće je da u trenutku dok ovo čitate pravila za tablete postaju sve opuštenija.

I najzad, ono glavno: mobilni telefoni: mogu li mobilne komunikacije zaista da ometaju opremu u kokpitu?

Očekivani odgovor je da, ali isto tako i ne. Aviokompanije i vazduhoplovne vlasti su, jednostavno, neodlučne, pa rezonuju linijom manjeg otpora i kažu: bolje sprečiti nego lečiti. Elektronika aviona je konstruisana sa idejom da bude imuna na ometanje. Ovo bi trebalo da eliminiše sve loše efekte i do danas nema dokazanih slučajeva da je nečiji telefon negativno uticao na ishod leta. Svejedno, nikad se ne zna. Ako je zaštita aviona stara ili falična, na primer, šansa za nevolju postoji. Čak i ako se ne koristi aktivno, režim rada uključenog telefona odašilje nalete potencijalno štetne energije. Zato telefoni moraju da se isključe pre rulanja, kao što nalažu nikada dosadna saopštenja o bezbednosti pre poletanja. Ova politika je jasna, ali se očigledno ne sprovodi dosledno. Logična pretpostavka je da su rizici minimalni, inače bi osoblje aviokompanije pokupilo ili vizuelno pregledalo telefone, umesto što se oslanja na savest putnika.

Usudiću se da nagađam, kaže Aleksandar Simić na kraju, da bar polovina telefona, bilo greškom ili zbog lenjosti njihovih vlasnika, ostaje uključena tokom leta. To je bar milion telefona dnevno samo na nebu Evrope. Ako je ovo recept za katastrofu, onda bismo do sada morali da imamo i neki dokaz!

* * *

Tako je govorio Aleksandar Simić. Nemam bogznašta da dodam, osim serije vlastitih iskustava - dakle, esperimentisanja sa mobilnim telefonom u avionu na platformi, u rulanju, na poletanju i u vazduhu. Nema šta nisam činio da uznemirim avionsku elektroniku, ali je ona ostajala tvrdoglavo nema i ledeno mirna, koliko god da sam sve to radio sedeći u prvim borbenim redovima - u kokpitu, za komandama aviona! Zaključak: nema ometanja. Mada, što reče Simić, nikad se ne zna... Zna se jedino da sa deset hiljada metara baš nikog ne možete pozvati telefonom oslanjajući se na zemaljske repetitore. Gluvi ste i nemi, pa vam je đaba uključen telefon. Možete "progledati" samo uz pomoć satelitskog linka ili internet veze za putnike, ukoliko je aviokompanija bila toliko ljubazna da vam uz kupljenu kartu obezbedi i to zadovoljstvo.

.

Četvrta kuhinjska revolucija

.

.

Na obalama naše civilizacije odavno već leže odbačene krhotine mašinske, električne i digitalne revolucije. Talase uzburkanog mora današnjice odlučno seče pramac broda četvrte industrijske revolucije, najkompleksnije od svih dosadašnjih. Dobar brod, jak brod, na volšeban način sam od sebe ojačava, a posada mu je sve šarolikija. Čudo je ta četvrta industrijska revolucija, više se i ne zna ko su joj mornari, a ko putnici, nekako nas sve zajedno postepeno usisava u svoje potpalublje...

Kad zaboravite metafore i trezveno pogledate oko sebe, vidite da je sve manje malih, a sve više velikih. Novo doba nas je toliko izglobalizovalo da više i ne znamo zahvaljujući kome opstajemo, da li je to zbog nečije dobrote ili zbog nečije pohlepe. Ono što smo bili juče, danas više nismo, a budućnost se i ne usuđujemo da prognoziramo - mada je grčevito planiramo.

Znam jednu IT kompaniju koja je uvek bila mala, ali je dobijala velike poslove. Sve to je bilo suviše lepo da bi dugo trajalo, pa zato i nije. Poput hipermarketa koji je priterao u ćošak komšijin dućan dopustivši mu da preživi tek prodajom hleba i mleka, mala IT kompanija o kojoj govorim postala je još manja, a poslovi preko noći otišli u fejd-aut. Ljudi ne bi bili to što jesu kad ne bi bili borci, pa je prvi čovek male kompanije odlučio da napravi veliki veb sajt. Nazvao ga je "Recepti i kuvar online" i - evo ga sada kako pobeđuje četvrtu industrijsku revoluciju četvrtom kuhinjskom!

Miodrag Ilić (da, to je ime tog maštovitog i hrabrog IT krojača) načinio je malu revoluciju u načinu na koji se bavi hranom, kuhinjom i medijima na ovom portalu, u čemu mu je mnogo pomoglo upravo poznavanje IT-a. Ni to mu nije bilo dovoljno, nego je još i napisao i objavio knjigu "Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje", koja je istog časa uvrštena u naše nacionalno blago. I, gle, evo sada iste knjige i u e-book verziji u globalnoj knjižari Amazon.com za Kindle App e-reader!

To već treba iskoristiti.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.