Povratak na emisije ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 961. emisije...

Pilotska knjiga na novom letu

.

.

Konačno! Evo "Pilotske knjiga" po treći put...

...ali ovog puta i među građanima regiona! Rekoh to tek da ne ispadnem lokal patriota, jer je, nakon što je pre dve godine potpuno nestala ne samo iz svih knjižara, već i iz magacina izdavača, ponajviše upita o "Pilotskoj knjizi" pristizalo upravo sa adresa van Srbije. Nažalost, Mladinska iz Beograda prestala je da se loži na moj pilotski bukvar, te je odustala od trećeg izdanja. Razumem je, jer su luksuzne monografije o lepotama Srbije, vladarima Srbije i crkvenim spomenicima Srbije em tiražnije, em i skuplje, a vremena su takva da izdavačke kuće više nemaju nekadašnje uređivačke timove, nego o svemu brine uglavnom jedan jedini urednik. Ali je zato u igru prestola oberučke uskočila beogradska Mikro knjiga, decenijama već poznata po ultimativnim izdanjima računarske, opšte i obrazovne literature, kao i čuvene edicije "Za neupućene". Tako je s njenim blagoslovom "Pilotska knjiga" juče po treći put izašla iz štampe!

Evo je sada ponovo na tržištu! Neko će, pa tako i ja, ovo nazvati njenim trećim izdanjem, što u suštini i jeste. Ali da bi izdanje bilo zaista TREĆE, moralo bi da se razlikuje od drugog, kao što se i drugo izdanje razlikovalo od prvog. Drugo izdanje je, recimo, imalo dopunu u vidu DVD-a s filmom "Škola letenja" i dosta dodatnih kolor strana. Treće izdanje nema novih elemenata, pa zato nije bilo opravdanja za novi dizajn korica, a unutrašnji print, od prve do 528. stranice, u potpunosti je u crno-beloj štampi. Ima to svoje dobre strane: prodajna cena knjige je drastično pala, a sve epizode filma "Škola letenja" sada su na zajedničkom YouTube linku, s polazištem na izdavačevoj stranici na kojoj je i prezentacija "Pilotske knjige".

https://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-7555-431-8

Mogu samo da dodam da me je ovog puta crno-bela štampa oborila s nogu - otisak više nije bled, već zaista odličan, pravi "muški"! Crno je definitivno crno, a belo stvarno belo, kako drugačije to da vam dočaram... Koričenje je odlično, štampari to zovu "cigla" :-)

I, za mene najvažnije: više neće biti problema sa isporukom knjige ne samo u zemlji, već i na bilo koje odredište u inostranstvu! Eh, kako volim taj kosmopolitizam...

.

* * *

.

Ludaci u letećim gondolama

.

.

Taman se obradujem trećem izdanju moje "Pilotske knjige" i zaustim da, u skladu sa poskočicom "treća-sreća", poskočim s dodatnim zanimljivostima o njoj (a da pritom ne zaliče na prizemni marketing), dobijem faksimil dokumenta o ukidanju, o bože, Muzeja vazduhoplovstva! Potpisala premijerka, tačnost prepiska overio generalni sekretar (nečega?), a kao što obično i biva u ovakvim dokumentima, Gornji naslov obaveštava Dolepotpisanog o Onome u sredini. To u sredini preneo je i portal Tango Six, pa sve pročitajte i sami. Faksimil dokumenta čuvam za sebe.

Dakle, naš stari, dobri Muzej vazduhoplovstva konačno je sahr... pardon, ukinut. Za sada mi nije jasno šta to tačno znači. Pretpostavljam ne i rušenje one grandiozne staklene pečurke na prilazu aerodromu "Nikola Tesla", mada me ni takav gest ne bi iznenadio. Vidite i sami da ta čudna skupina ljudi koja sedi u vrhovima svega što se zove vlast ruši svašta, e da bi iz praha tih mnogobrojnih ruševina izrastalo nešto što ne liči ni na šta. Pitate se: zašto taj impozantni Muzej, zalog, spomenik i sećanje ne samo na slavne dane avijacije pod ovim delom neba, nego i na čoveka koji mu je udahnuo život, lepotu i civilizacijsku notu, Čedu Janića, sada birokratski brišu iz naše svakodnevice? Znači li to da više nećemo imati šta da posećujemo? Da ćemo na ulaznim vratima od stakla zaticati katanac? Da će kustosi Muzeja od sada nositi vojničke uniforme? Da za sve ove godine nije stigla ni jedna jedina ponuda, ni jedan jedini upit od privatnika zainteresovanih za privatizaciju Muzeja? Da je "vojni puč" nad Muzejom od pre nekoliko godina bio pucanj u prazno i da je rasna mlada primila u postelju navalentnog, ali impotentnog udvarača?

Ne znam odgovore na ova pitanja, a verujem da većinu ljudi ova priča niti pogađa, niti zanima. Mnogo ludih stvari događa se u ludom svetu oko nas i premalo je mentalnih resursa preostalo čak i za atom emotivnog angažmana zbog tamo nekog muzeja. U cunami talasu naše ravnodušnosti prema vlastitoj sudbini muzeji nisu čak ni delić kreste na njegovom vrhu.

Pitate, postoji li neko ko nije ravnodušan, a da ne spada u subotnje šetače i borce za život dostojan čoveka?

Da, postoji, a gađam na istu onu ekipu koja, pošto joj se već fućka za "ludake u letećim mašinama" izloženim u Muzeju vazduhoplovstva, svu svoju energiju i tuđe pare s radošću ulaže u jarbole, fontane i "ludake u letećim gondolama" nakačenim na kalemegdanske zidine.

Guske jesu spasile Rim, ali gondole nisu spasile čak ni Veneciju. Kako li će tek Beograd?

.

* * *

.

Tuđin u vlastitom svetu

.

.

Upitali su me nedavno - znam i ko, ali je za ovu objavu to nebitno - da li smatram da će tehnologija dostići nivo kojim će prevazići ljudsku kreativnost, pa na taj način kreativnost inteligentnih mašina učiniti zanimljivijom od ljudske?

Kao zakoniti staratelj radio emisije "Zakon akcije i reakcije" nisam smeo sebi da dozvolim luksuz da ostanem bez onog drugog - bez reakcije. Kreativnost inteligentnih mašina jeste zanimljiva - odreagovah ja, - ali samo kao niz poslaganih reči, boja, nota ili logičkih rešenja u nazovi inteligentnoj komunikaciji. Sve izgleda skladno, ali je, nažalost, prilično štreberski.

Između zbirke konzerviranih podataka s jedne i stvaralačke analize zapamćenog s druge strane postoji kvalitativna razlika. Teško je staviti znak jednakosti između memorisanih algoritama u srcu mašine i asocijativne kreativnosti ljudskog uma. Za sada. Mada, ne vidim šta bi me to moglo razuveriti i u predvidivoj budućnosti. Za iskren muzički, likovni, spisateljski, stvaralački i svaki drugi kreativni čin sudbinski je važna, uz zanatsko umeće, i emocionalna inteligencija. Kada upeglani softver u složenom matematičkom svetu kompjuterske enkripcije bude zaplakao, kada se bude zacenio od smeha ili, nedobog, izvršio samoubistvo zbog teške depresije koja je prostrujala kroz njegove elektronske vijuge, priznaću veštačkoj inteligenciji i nešto neophodne ljudskosti.

Čak je i mene samog prilično iznenadio vlastiti konzervativizam, nisam se tome od sebe nadao. Izgleda da sam se poveo za nekim ljudima koji su, mada ispred svog vremena, krenuli u antipropagandu ideja u koje su investirali sopstvene živote, kao, recimo, Voja Antonić, koji se okrenuo protiv dosade kompjutera. Ili Tim Berners Li protiv pretnje interneta. Koja je to prelomna tačka posle koje nam postane neudobno u svetu koji smo sami izgradili, pa sebi pišemo opravdanje za izlaz iz njega?

Možda se deo odgovora krije i u izjavi Broja 1 koji je jednom prilikom, u onom poznatom strip-oblačiću, rekao": "Da bi bio star i mudar, prvo moraš biti mlad i glup..." Zaista, ponekad nam ne uspeva ni sami sebe da razumemo, posebno kada jaz između naše nekadašnje mladosti i našeg sadašnjeg trenutka postane prevelik. A ako nemamo razumevanja za same sebe, koliko li ga tek imamo za druge? Svejedno, volim da kažem kako mi ni danas, u ovim godinama, ništa nije teško.

Samo me mrzi...

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.