Povratak na emisije ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 965. emisije...

.

Poštujmo kolege

.

Znalo se kad pilot odlazi u penziju. Znali su šefovi, pa bi mu planirali omiljenu liniju. Znale su kolege, pa su za oproštajni let birale posadu s kojom mu je bilo najlepše. Znali su kontrolori letenja, pa su ga toplo pozdravljali iz sektora u sektor, s frekvencije na frekvenciju. Znali su mehaničari, pa su mu čestitali dugim i čvrstim stiskom zamašćene šake. Ponekad bi to saznali i putnici kad kolega s desnog sedišta zgrabi mikrofon, uključi "public address" i svima u avionu oda tajnu koju ovaj, nakon četrdeset godina uspešne karijere, više nije morao da čuva...

.

Da, nekada se znalo kad pilot odlazi u penziju. Njegov poslednji let se posebno planirao, obeležavao i obavezno završavao suzom kojom se slavljenik oprašta od svoje 'tice kad poljubi njen (najčešće beo) trup... Zatim su došla čudna vremena, pamtim ih, ranih dvehiljaditih. Iznemogli Jat je rumorio o raznim viškovima. Ne para, one su uvek bile u manjku, zna se da se država rado grebala o slatku Jatovu kešovinu, rumorilo se o ljudskim viškovima. Pljuštali su nalozi: otpustite deset odsto iz Komercijale, isto toliko iz Tehnike, obavezno i iz Letačke... Čudna, gotovo irealna situacija - pojma nemate da vaš kolega više ne leti. Dođete na posao, a vašeg kapetana nema u planu. Gde je? - pitate. Pojma nemamo, odgovaraju drugi. Izgleda da su ga penzionisali, dodaće treći, nešto bolje obavešteni, možda stari prijatelji dotičnog. Ljudi su tiho odlazili u anonimnost, posle toga ih više nikada ne biste videli. Nisu se vraćali bar da se rukuju sa dojučerašnjim kolegama. Ponos im nije dozvoljavao.

Moj odlazak u pilotsku penziju, kao i sve u mom životu, dogodio se pod drugim i neobičnim okolnostima. Odlazio sam dvaput. Najpre u Jatu, zajedno sa poslednjim letom boinga 727, a da nisam ni znao da će mu to biti poslednji let. Pet godina kasnije u Prnce Aviationu, zajedno sa poslednjim letom mlazne cesne 550 - a da nisam znao da će i njoj i meni to biti poslednji let. Zbog takvog sticaja okolnosti nisam imao nikakav emotivan odnos prema vlastitom penzionisanju. Jednostavno sam nastavio da živim onaj drugi, medijski život, kao da sam se probudio u jednom krevetu, a onda prešao u drugi. Čak nisam stigao ni avion da poljubim. :-)

.

Poslednjih dana marta u penziju je otišao i moj prijatelj, kolega i čovek s kojim je zaista bilo ne samo zadovoljstvo, nego i radost leteli. Kapetan Stevan Ignjatovic. Planirao sam da pričam o našim zajedničkim letovima i doživljajima koji samo pilotu nešto znače, ali i "šou programima" koje smo priređivali putnicima na veselim letnjim čarter letovima. Pošto krenuh da lamentiram nad penzionanim letačima, o onome ću drugi put. Sad bih vas samo uputio na zvučni prilog o Stevinom oproštajnom letu u mom najnovijem ZAIRU. Link ka emisiji je odmah ispod ovog teksta. Steva je danas miljenik medija i veoma važan kada treba javnosti govoriti o herojskim podvizima pilota. Dok je bio živ Steva Popov, javnost je čitala o dramatičnoj epopeji izvlačenja izbeglica iz ratnog Sarajeva. Nažalost, Steve Popova više nema, ali zato je tu Steva Ignjatović koji ume živo da priča priču o uzbudljivom spasavanju Jatovih aviona od NATO bombi i njihovom gerilskom preletanju za Rumuniju.

Reklo bi se da su heroji večita potreba ovog naroda.

.

.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.