Povratak na emisije ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 968. emisije...

Veliki cirkus moje mladosti

.

 

Noćas sam ponovo onaj od pre pola veka.

Kako je dobro opet imati dvadeset godina. S nekadašnjim uzbuđenjem ponovo čitam, a s nataložrnim iskustvom ponovo doživljavam dramatičan pilotski dnevnik Pjera Klostermana "Veliki cirkus". Knjiga sećanja francuskog pilota-lovca u britanskom RAF-u, od Bitke za Britaniju do kraja drugog Velikog rata. Omiljena knjiga moje mladosti.

Hoćete li o njoj od kraja ili od početka?

* * *

Početak: "...Kroz nekoliko sati možda ćemo leteti na 'spitfajeru' i tako preći poslednju stepenicu koja nas razdvaja od velikog cirkusa. Aerodrom Bigin Hil. Voz lagano klizi pored aerodroma. Žak najednom prisloni lice na prozorsko staklo kupea: "Eno naših 'spitfajera', Pjer!" Sunčev zrak probija se kroz vlažnu maglu i obasjava dvadesetak aviona poređanih duž ivice asfaltne piste. Došao je veliki dan!"

A sada kraj: "...Veliki cirkus je otišao. Publika je bila zadovoljna. Program je bio dosta bogat, izvođači nisu bili loši, a lavovi su prožderali ukrotitelja. Još nekoliko dana pričaće se o cirkusu. I kad sve bude zaboravljeno - fanfare, vatromet i lepe uniforme - na malom trgu ostaće još samo krug strugotine i rupe od kočeva. Kiša i zaborav izbrisaće brzo njegove tragove. Moji drugovi i ja, koji smo preživeli Veliki Cirkus, srećom, 'nismo razumeli' i to će biti naša jedina nagrada."

* * *

Motivišuća i herojska priča o licu i naličju rata viđenog iz perspektive pilota koji iz kokpita svog 'spitfajera' štiti leteće tvrđave koje s tepisima bombi putuju ka nemačkim gradovima, ludački juriša za 'meseršmitima', uleće u spasonosne kumuluse sklanjajući se od 'fokevulfova', gori u zapaljenom avionu, sahranjuje poginule prijatelje i proslavlja pobede sam, bez ikoga u blizini, sedeći u hladnoj kantini zabitog ratnog aerodroma.

Piše tu da su nemački piloti govorili: "Dajte nam 'spitfajerova' krila, pa ćete videti šta mogu naši 'meseršmiti'!" Živa istina. Moji klasići i ja stigli smo na aerodrom Lisičji Jarak do balčaka zadojeni romantikom vazdušnih dvoboja i Klostermanovom odom nenadmašnom 'spitfajeru'. Učili smo da letimo na 'cesni 150', a fotografisali jedni druge na krilu impresivnog 'aera 3', koji je, mnogo više nego naša "penzionerska" 'cesnica', ličio na inkarnaciju lovačkog aviona! :-)

.

.

Tome ni ja nisam odoleo. Eto mene na prvoj slici kako se pravim važan na drvenoj oplati krila 'aera 3', znalački oslonjen na pleksi poklopac njegove kabine. Mada, moram priznati, ipak sam dobio jednog lepog dana preobuku na ovaj avion i s ponosom ga upisao u svoju letačku knjižicu. S njim ste imali sasvim drugačiji osećaj od onog u ulickanoj 'cesni 150': pogled na stazu pri rulanju kao iz podmornice, zaglušujući i rezak zvuk 'lajkomingovog' motora mešao se sa mirisom benzina i ustajale ambalaže padobrana na kom ste sedeli - ali je osećaj da ste u "lovačkom avionu" stvarno bio vredan svog tog maltretiranja!

Najdragoceniji artefakt koji sam nakon mnogo godina dobio i s ponosom doneo kući dok su me susedi zabezeknuto posmatrali pitajući se šta je to, bila je elisa baš sa ovog 'aera 3' koji pozira sa mnom. Od tada, decenijama već, visi okačena na zidu moje sobe, s kracima gordo raširenim toliko koliko ne može ruke da raširi ni najhvalisaviji ribolovac pod kapom nebeskom! Pitala su me deca kad su bila mala, a sada me pitaju i deca moje dece: "Gde je avion?" A ja im obično kažem - tu je, s druge strane zida, u susednom stanu. Hoćete da pozovem komšije i kažem im da upale motor?

Deca uvek veruju u neverovatrno ako je verovatno.

.

.

Mnogo godina kasnije prvi put sam i ja sleteo na legendarni Bigin Hil. To više nije ratni aerodrom iz davnih uspomena Pjera Klostermana, onih meseci Bitke za Britaniju i onih godina Velikog cirkusa. To je slatko skockan aerodrom za generalnu avijaciju na koji sleću laki jednomotorci sa vikend-pilotima, ali i skupi poslovni džetovi "teški" po tridesetak miliona evrodolfunti. Tog, prvog puta, osetio sam se nekako svečano, kao da dolazim na hodočašće, pun respekta prema junacima jedne prohujale epohe. Na Bigin Hilu su svesni toga. Zidovi svih prostorija i salona prizemne zgrade aerodroma ukrašeni su sepia-fotografijama slavnih pilota britanskog neba, eskadrilama 'spitfajera' i 'harikena', nekadašnjim barakama iz kojih su dežurni (dakle, svi!) piloti istrčavali ka svojim avionima spremni da se istog trena vinu u nebo i odbrane ga od roja "osica" koje preko Lamanša tutnje ka britanskoj obali.

Sletao sam bezbroj puta i na Hitrou, i na Getvik, i na Luton, i na Stansted, ali bi mi srce ludački zaigralo kad god bi mi kompanija javila: "Sutra letiš za Bigin Hil!" Eh, šta mi uradi taj "Veliki cirkus"...

* * *

Više i ne znam koliko sam puta glasno izgovorio mantru po kojoj bih "dao deset godina života za deset minuta letenja na 'spitfajeru'" - toliko sam bio zaljubljen u taj avion i njegova elipsoidna krila. Ali, da mi se slučajno ukazao anđeo Gabrijel i stvarno ponudio da ispuni želju - hm, nisam siguran da li bih se i dalje junačio... Sreća moja, pa nije. :-) No ipak sam, ako već ne leteo, u 'spitfajeru' sedeo! I to je nešto, zar ne?

 

.

Moji svedoci su, što i na slici vidite, "ludi naučnik" kako ga ja zovem, Brajan Gorodetski, doktor raznih nauka i neviđeni eksperimentator koji s hemijskim elementima ume da uradi sve, osim da iz olova dobije zlato pošto je hemičar, a ne alhemičar i jedan divni čovek, tadašnji kustos Muzeja vazduhoplovstva Beograd, Draško Kostić, koji je i aranžirao ovo moje 'spitfajersko' krštenje. Draško i ja smo i pre toga i posle toga puno sarađivali, a, između ostalog, snimili i onaj film koji je na DVD-u pratio drugo izdanje moje "Pilotske knjige", a najnovije, treće, prati kao YouTube kanal na koji vas sa stranica knjige ovog puta vodi QR kod. Nažalost, i Draško se, kao i toliko drugih ljudi koje sam, trčeći životnu trku, usput pogubio, zauvek zaustavio u 2005. godini, pa ga se od tada samo sećam. S ljubavlju.

Vi ćete verovatno zaključiti da je i vaš život, u stvari, jedan veliki cirkus. Ali je ovu priču, kao i ideju da povadim nešto fotografija uz nenapisanih memoara, inspirisala knjiga koja mi je pre pola veka pružila ruku i povela u svet avijacije. "Veliki cirkus" Pjera Klostermana, koji će zauvek ostati s one strane zida što sadašnjost deli od prošlosti, poput onog izmišljenog aviona s druge strane zida moje sobe na kojem je i dalje okačena jedna izanđala elisa...

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.