Povratak na emisije ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 969. emisije...

Moj prvi nastavnik letenja

.

.

Ovu fotografiju nisam uspeo da ubacim u "Pilotsku knjigu". Ni u prvo, ni u drugo, pa ni u treće izdanje. Voleo bih da jesam, niko mi nije branio da sve što sam ispričao u prvom licu privatizujem do one tanane granice koja ukus deli od vulgarnosti. Nisam je ubacio, jer je u trenutku dok sam pisao ključne ispovedne redove bila daleko od očiju, a zna se - daleko od očiju, daleko od srca. Sada je predamnom, pa eto, i kraj srca...

* * *

Da bi ste progovorili o dragom licu sa fotografije koju vreme nije ispralo, morate se setiti još nekih ljudi koji zbog prostorno-vremenskog raskoraka nisu u istom kadru, a važni su, jer su snažno uticali na vaš život u njegovim ključnim momentima. To su oni trenuci kada ste u neizvesnoj potrazi za samim sobom.

Ja sam napre ušao u novinarstvo. Ne računajući piskaranje u đačkim listovima u osnovnoj i srednjoj školi, u sedmu silu sam ušao kroz "Politiku Ekspres", gde sam proveo tri nezaboravne godine u energičnom drilu i životnoj školi tadašnjeg urednika beogradske rubrike Momčila Stefanovića. Tu me je zakačila i čuvena '68. sa studentskim nemirima. Bila je to neverovatna novinarska i životna škola. Ne postoji mnogo ljudi za koje bi čovek bio spreman da stavi ruku u vatru i za njih učini sve. Ja sam, kao što rekoh, imao sreću da sretnem nekoliko takvih koji su to zavredeli svojom harizmom, ljudskom dimenzijom, očinskom brigom, neposrednošću i profesionalnim iskustvom. Jedan od njih bio je Momčilo Stefanović.

Sada prelazim na fotografiju. Nastala je prvog leta mog "vojevanja" na Lisičjem Jarku, beogradskom sportskom aerodromu koji je postojao odvajkada, a postojaće dovajkada. Pored mene, tada već iživljenog radio-voditelja koji je odlučio da se oprosti od Studija B, a promenu obeleži eksperimentalnom bradom od tri nedelje, sede još dvojica kolega-početnika s pomalo zakasnelom letačkom motivacijom poput moje: prvi s leva Steva Živković, u to vreme iskusni stjuard JAT-a (kasnije je nastavio karijeru u saobraćaju, ali kao flajt-inženjer na DC-10) i, drugi s leva, Nikola Damjanović, svršeni student vazduhoplovstva na Mašincu (nastavio kao pilot-trenažista bez ambicije za profesionalnim bavljenjem pilotažom).

Glavna ličnost na slici je naš, a moj, Sima Zeljković. Dakle, moj prvi nastavnik letenja! On me je naučio da mislim kao pilot, a razmišljam kao vazduhoplovac. Još bolje: kao avijatičar. Poput onog načela po kome je pilot profesija, a avijatičar način života. Taj stari, iskusni vojni pilot, koji je rano penzionisan zbog pluća sagorelih kiseonikom na strato-letovima "super sejbrom", divan čovek i izvanredan pedagog, naučio me je odmerenosti u letačkom zanatu i za ceo život nadahnuo pozivom instruktora letenja. Nešto kasnije, kada sam i sam postao instruktor, kad god bi pored mene u kokpitu aviona sedeo učenik, pomislio bih: šta bi Sima Zeljković uradio u ovoj, a šta u onoj situaciji?

Što je najlepše, uvek bih imao i odgovor. Hvala mu na tome.

* * *

U ranim osnovačkim danima, tek što sam pored ćirilice savladao i latinicu, dopala mi je ruku knjiga čijih se asketski dizajniranih korica sećam kroz izmaglicu ova dva veka. Iako sam je čitao, nekako je njen sadržaj ispario u sećanjima. Znam da je bila posvećena ljudima koji su njenom piscu, Mišku Kranjecu, mnogo značili. Ali zato ću zauvek pamtiti njen naslov: "Volio sam ih".

Potajno želim da i ja napišem takvu knjigu. I, kad bi samo mogla da ima isti naslov...

.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.