Povratak na ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 973. emisije...

Kratka istorija vremena

.

40 godina emisije Ventilator 202

.

Svaki od ZAIRA u poslednje vreme počinjem nekim od hitova sa demo top liste Ventilatora 202 iz onih osamdesetih - tačnije, iz 83, 84 i 85. godine. Pa red je, valjda, da uza sve to, progovorim i neku reč o samom Ventilatoru, zar ne? O Ventilatoru i o kompjuterima na radiju! Pa onda, evo kratke storije o svemu tome...

 

Bože, kakva laž! Uopšte nije kratka. Nešto ovako dugo odavno niste čuli ni ja ispričao! Nemojte, onda, ni da slušate - ako imalo cenite svoje vreme! A, šta, hoćete? Dobro, sami ste to hteli. Što reče nekada mali Makoli Kalkin, junak franšize "Sam u kući", na početku antologijskog video spota Majkla Džeksona "Black and white": "Eat this!"

.

Počinjem: Kako su kompjuteri došli na radio, kako se rodio i šta je izrodio “Ventilator 202”

U prvih par godina moje emisije "Ventilator 202" (a krenula je na Beogradu 202 u junu 1979. godine), reč kompjuter nije bila čak ni izgovorena. A i kako bi, kada niko oko mene blage veze nije imao s tim spravama u najavi. Kraftverk su gajili isključivo sintetizovani zvuk, Robert Moog je već zašao u legendu, londonski Radio Capitol je razglabao o ulozi kompjutera u stvaranju zvuka tek načetih osamdesetih... Sve je to bilo u redu i ja sam revnosno prepričavao te zgodne medijske teme u emisiji. No niko nije video dalje od svog nosa, a ponajmanje vezivao kompjutere za svakodnevicu.

Tek stasali mlađi punoletnik Dejan Ristanović, posvećeni programer na Texas Instruments kalkulatorima, pisao je mini-traktate u tadašnjoj "Galaksiji" i besplatno delkao čitaocima programčiće različite namene kojima nikako nisam uspevao da prokljuvim namenu! Sreća moja te sam stalno visio u redakciji "Galaksije", povremeno pisao rubrike o vazduhoplovstvu, a redovno raspredao o još egzaktnijim temama sa njenim nezaboravnim i najznačajnijim glavnim urednikom, gospodinom od glave do pete, Gavrilom Vučkovićem, ali i sa mladim pomoćnikom urednika Jovom Regasekom.

Isti taj Jova neprimetno je u "Galaksiji" krčio prostor za računarske teme, a u Dejanu Ristanoviću otkrio briljantnog pisca koji ume da barata duhovitim i jezgrovitim rečenicama, pravom lektirom za nadiruću kompjutersku generaciju.

Od te Jovine "zavere" do prvog broja specijalnog izdanja časopisa "Galaksija", "Računari u vašoj kući", delilo nas je tek nekoliko nanosekundi... S prvim brojem "Računara" koji su ispunili Dejan Ristanovic i Voja Antonić (programer i konstruktor prvog potpuno domaćeg kućnog računara "Galaksija"), pod dirigentskom palicom Jove Regaseka, počela je kompjuterska revolucija na Balkanu!

.

Drugi deo: Cvrčanje na radiju

Ja sam to gledao širom otvorenih očiju, zapanjen i zadivljen. Jova Regasek je bio stalni slušalac "Ventilatora", a kada bih, uz očajničke napore, uspevao da ga doguram do mikrofona - i njen učesnik. Valjda da bi se kurtalisao mog insistiranja da se pojavljuje u svakoj emisiji (što je mrzeo iznad svega!), jednog popodneva je procedio:

"Zar ne bi bilo bolje da slušaocima pustimo jedan lep kompjuterski program? Kratak je i neće mnogo da bole uši!"

Da bole uši?.. Tu je počela nova era radija. Prvi program, skinut sa "spektruma" na audio-kasetu, bio je Dejanov "Paginator", rutina za paginaciju i repaginaciju programskih linija pisanih u "spektrumovom" bejziku. Cvrčanje i pištanje preko radija trajalo je nepunih 15 sekundi i - nema slušaoca "Ventilatora" kojeg tog dana nisu zabolele uši!

.

Da li se sve to isplatilo?

Jeste, isplatilo se. Naročito švercerima! Kompjuteri su bili, pa skoro zakonom zabranjeni. Htedoh reći - carina na njih bila je nepodnošljiva, pa su Sinklerovi "spektrumi" od 16 i 48K masovno krijumčareni ispod kaputa i džempera, kao knjige. Ovde su brzo nalazili kupce. Stravično je skočila i prodaja jeftinih mono-kasetofona, pošto su tadašnji računarski eksperti tvrdili da se kompjuterski programi najbolje učitavaju sa jeftinih mono-kasetaša!

Od tada se neprestano igram. Ne kao gejmer, već kao zastupnik teze da život i nije zaslužio da se prema njemu odnosite preozbiljno. Ako se već on igra s vama, igrajte i vi svoju igru, kakva god da je.

U "Ventilatoru" smo se igrali sa muzikom i sa kompjuterima. Puno je tu bilo “ljudi-dece” okrenutih računarskoj egzotici. Dejan Ristanović je objašnjavao čemu služi kompjuter, Voja Antonić kako radi kompjuter. Bane Ostojić je popravljao neposlušne "spektrume" i "galaksije", Aleksandar Radovanović pravio prve animacije na "spektrumu", Srđan Radivojša je naterao "spektrum" da progovori, Andrija Kolundžić "komodor 64" da propeva. Borislav Mitrović-Buč je napisao prvu knjigu na "spektrumu", Vlada Janković i Dragan Tanaskoski (kasnije osnivači "Mikro knjige") prve knjige o "spektrumu" i "komodoru". Zoran Životić je držao slovo o programiranju, Anđelko Zgorelec (osnivač časopisa "PC World") javljao uzbudljive novosti iz britanske metropole, a ja, ja sam manijakalno prebacivao sve relevantne programe za svaki od masovno prisutnih kompjutera na studijske trake i emitovao ih iz emisije u emisiju...

Zahvaljujući tom iritirajućem pištanju i škripanju binarnih kodova pretvorenih u zvuk, imali smo prvi (i jedini) prenos slike preko radija! Prema našoj slobodnoj proceni, tih ranih osamdesetih, na području koje je pokrivala "dvestadvojka" moglo je biti tridesetak hiljada računara, mahom "spektruma", zatim samosklapajućih "galaksija" i nešto skupljih "komodora". Cifra da vam se zavrti u glavi tih ranih osamdesetih!

Sve su to bili kompjuteri koji su prošli i kroz moju kuću. "Galaksiju" nikada nisam uspeo valjano da sastavim. "Spektrum" je celu moju porodicu zauvek šarmirao "Wall”-om i "Manic Miner"-om. "Komodor 64" sam konačno upotrebio i u profesionalne svrhe: na njemu napisao dve knjige, "Piste u noći" i "Školu letenja", snimio gomilu džinglova za "Ventilator" - i premostio vreme do nabavke prvog PC-ija. No, svima u kući najdraža je ostala "amiga 500": brza, moćna, humana, sa raskošnim stereo zvukom i grafičkim interfejsom.

.

Treći deo: Kompjuteri na radiju

Kompjuteri su strašno pojeftinili i pojednostavili proizvodnju dnevnog radio-programa. To je, između ostalog, jedan od razloga što je pre dve decenije niklo toliko novih radio-stanica. Ne računajući problem oko dobijanja legalne frekvencije i koliki-toliki trošak oko instalacije FM predajnika, radio-stanicu je teoretski mogao da ima svako. U ono vreme bila je dovoljna mala biblioteka CD-ova i gomila MP3 fajlova pobacanih na hard disk. Sve ostalo odradila bi Daljevićeva "Radiomatika" ili "RadioPro", Ristićev "HD Player", Šušnjarev "SoftSound" ili neki skromniji šerver sa Interneta. A ako ćete da se igrate radija samo na Internetu, ne treba vam ništa više osim kompjutera. Ponekome čak ni mikrofon.

Prvi eksperiment sa rutinskim korišćenjem kompjutera na radiju načinili smo u proleće 1993. godine na Radio Pingvinu, onog trenutka kada sam startovao sa emisijom "Modulacije".

Tek svršeni maturant Matematičke gimnazije, Aleksandar Šušnjar, napravio je savršen softver za radio-profesionalce, prethodno pronikavši u dušu Sound Blaster 16 procesora. Ovaj paket (koji je tražio i hardver u vidu 386 mašine i originalnu Creative Lab-ovu SB16 zvučnu karticu) nazvali smo "Pingvin SoftSound". Šuletu smo pevali hvalospeve preko radija i preko novina. Ali, iako smo to od srca želeli, nije se obogatio. Momci iz okruženja koji su se ponudili da plasiraju ovaj paket na tržištu brzo su posustali. Na kraju su trapavo ispiratizovali Šuletov softver, nešto od toga i prodali, pare strpali u vlastiti džep - i nestali iz naših života.

A Šule? Šule je u međuvremenu, uz Pingvinov i Comtradeov blagoslov, otišao na studije u Ameriku, zatim u vojsku, zatim u brak, zatim u BK Telecom, pa u PC Press kao stručnjak za testiranje hardvera... a evo ga sada, bezmalo već dvadeset godina, u Kanadi gde, vozeći elektro-Teslu, unapređuje kanadski brend BlackBerry. Ali ne legendarni telefon (koji, naravno, zbog lojalnosti kompaniji nosi u džepu), već neke druge stvarčice o kojima i ne sanjate. A ni ja ne znam mnogo o tome.

To bi, u najkraćem (za pojmove normalnih slušalaca radija: definitivno U NAJDUŽEM!) bila priča o kompjuterima na radiju i rađanju radio-emisije “Ventilator 202” koja je mnogim svojim slušaocima odredila životni put: put u IT svet današnjice!

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.