Povratak na ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 974. emisije...

Novi prilog 40. rođendanu emisije Ventilator 202

.

Od prvog uzletanja do bezglasnog sletanja

.

.

Prošlu sedmicu sam započeo pričom o kompjuterima na radiju povodom jedne meni značajne godišnjice: 40 godina emisije "Ventilator". Bilo je to IT poglavlje iz biografije "Ventilatora 202", najvažnije emisije moje radijske prošlosti osamdesetih godina ranog srednjeg veka. Međutim, treba da znate da je CV ove emisije imao više stavki, još bolje - žanrova, pa ću se danas pozabaviti tim (preostalim) stavkama. Logično, krenuću od samog početka, dakle od Kulina Bana, i uvesti vas u porodilište u kojem je moja emisija prvi put ugledala svetlo FM dana...

.

PRVO UZLETANJE

Umesto uvoda, evo citata iz "NIN"-a od 9. marta 1980: "Uvođenje u život 'džepnih' radio-stanica poput Studija B ili Beograda 202 predstavljalo je u oblasti radiofonije prekretnicu koju danas treba posmatrati isključivo kao revolucionarnu. Revanš je uspeo u potpunosti: radio je sada zadao udarac televiziji na istom onom terenu gde ga je ona, petnaestak godina ranije, izbacila iz komunikacijske igre... 'Džepne' radio-stanice su, vremenom, veoma zaoštrile svoju prikrivenu konkurentsku borbu za prestiž kod slušalaca. Rezultat svega bio je taj da se voditelj javio kao kurentna ličnost na tržištu šou-biznisa: slučajevi transfera (Zoran Modli, Marina Rajević, Dina Čolić) postali su ovde česti kao u fudbalu..."

Tako je pisao NIN.

A godina dana ranije, juna 1979, navršilo se deset godina od mog disk-džokejskog debija u zemunskoj "Sinagogi", pa četiri godine od otkaza datog Studiju B, onda godina dana od saradnje sa neverovatnim Nikolom Karaklajićem i istorijski važnom emisijom "Veče uz radio", zamirali su moji putujući disko-karavani, a kao novopečeni profesionalni pilot više sam bio na aerodromu nego na gradskim ulicama... Baš kada mi se učinilo da sam zaboravio na radio i ovaj na mene, dogodilo se čudo: Beograd 202 napustili su neki bivši, a na njegovo čelo došli neki novi, što bi Balašević rekao, "klinci" (mada to odavno nisu bili!) - iskusni Nikola Mirkov i Mihajlo Ćurčić. Njih dvojica odlučili su da skinu anatemu sa mog imena, koje se obično vezivalo za radijsku anarhiju, kao i za imidž Studija B iz ranih sedamdesetih. Pozvali su me u Beograd 202, reorganizovan preko noći. "Smisli neku emisiju i u nedelju kreni sa njom!" rekli su mi.

Tako je rođen "Ventilator 202". Zaista je u početku išao nedeljom, a onda sam za sebe izboksovao subotu popodne. Uvek sam želeo što više vremena. I dobio sam ga: tri puna sata, od 15 do 18.

Potez decenije bio je prelaz na "self-ops" sistem (sam svoj ton-majstor), kada sam, 1982, dobio zeleno svetlo od Radio Beograda da mogu u potpunosti da preuzmem i tehničku realizaciju emisije. Nekome ko nije bio disk-džokej to, možda, i ne znači mnogo; meni je bilo od životne važnosti da u potpunosti kontrolišem ne samo sadržaj, već i kompletan zvuk, dinamiku i ritam emisije.

Dodeljen mi je mali studio u prizemlju Radio Beograda, označen sa "šest A" (VIa). Skroman novinarski studio, u kome su vidjeni reporteri Radio Beograda i Radio Jugoslavije šest dana u nedelji montirali svoje priloge, subotom je bio samo moj! Sada, kada sam bio daleko od očiju urednika i šefova smena na "prometnim" spratovima zdanja u Hilandarskoj 2, kroz "Ventilator" je mogao da počne defile raznih ideja i izuzetnih ljudi...

.

RADIO U VAZDUHU

Pa, kad već počeh sa PRVIM UZLETANJEM, nastavljam priču na srodan način - mašući krilima.

Elem, rekoh već: pobegao sam SA drugog sprata Radio Beograda. A kako "pobeći" IZ Radio Beograda? Kako pobeći od samog sebe - u nešto još zanimljivije i još nepoznato? Treću dimenziju mogao je da donese jedino avion! Pa zašto da ne iskoristim tu mogućnost kad već mogu? Profesionalni sam pilot sa nešto iskustva, na beogradskom sportskom aerodromu Lisičji Jarak zaposlen sam kao nastavnik letenja, prilično uspešno se takmičim na aero-relijima, a što je najvažnije - avioni su mi pri ruci!

Počele su pripreme za prvu radio-emisiju iz vazduha.

Tu nije bilo nepoznatih elemenata. Znam da upravljam avionom, znam da vodim radio-emisije, slutim moguće tehničke probleme sa "prenosnim vezama" i načisto sam sa idejom kako sve to upregnuti u poduhvat koji ima smisla. O ovoj zamisli obavestili smo tehnički sektor Radio Beograda, avion bezecirali u Vazduhoplovnom savezu Beograda, a letove prijavili Centru za odobravanje letova na surčinskom aerodromu.

Kažete, letove?

Da. Pored glavnog leta na dan emitovanja emisije, neophodan je bio i probni let dan ranije, kako bi se utvrdila pouzdanost vazdušnog linka ka studiju Radio Beograda. U oba slučaja glavna uloga je dodeljena udobnom sportskom četvorosedu, jednomotornom pajperu čiroki PA-28 sa oznakom YU-DAZ, mom avionu-mezimcu sa Lisičjeg Jarka.

Na probnom letu, u petak, 27. juna 1981, baš na godišnjicu Beograda 202, u "pajperu" su, pored mene, bili tonski tehničar Miloš Pražić (ključni igrač za tehnološki uspeh poduhvata!), novinar "RadioTV revije" Danilo Štrbac i novinar "Duge" Momčilo Bulović. Imali smo i pratnju: u avionu citabrija (iz kog su i načinjeni snimci našeg aviona u letu) sedeli su pilot Milan Petrović i čuveni fotoreporter Mioljub Jelesijević. Test je pokazao da veze funkcionišu korektno, da je moguće istovremeno voziti avion i voditi radio-emisiju - i da antenu prenosnog "storno-uređaja" (danas bi se to časkom rešilo mobilnim telefonom) treba još više izvući napolje, kroz zaptivku avionskih vrata!

Nismo računali na naglo pogoršanje vremenskih prilika. Ogroman lokalni i izuzetno taman kumulonimbus pojurio nas je iznad grada, presekao put ka matičnom aerodromu i naterao nas da privremeno pobegnemo na sportski aerodrom Smederevo. Tu smo sačekali da oluja protutnji, a onda se vratili na Lisičji Jarak, spremni za sutrašnju medijsku premijeru.

.

S konja na magarca

Meteorološki gledano, subota 28. juna 1981. bila je OK. Tehnički gledano - počela je loše. Jedan od motorskih agregata na pajperu ispustio je plemenitu dušu, pa je avion ostao beskorisno da leži u hangaru. U igru je uskočila mnogo manja cesna 150, sa samo dva sedišta. Tako su svi spektakularni snimci objavljeni kasnije u novinama bili snimci sa probnog leta, pošto je u cesni bilo mesta samo za Pražu i mene. Ali, zar je to slušaocima bilo važno?

Poleteli smo sa manjim zakašnjenjem (stari jugo-običaj) - i konačno se uključili u program "dvestadvojke", to jest u moju emisiju "Ventilator". Nakon svih prethodnih nerviranja na Jarku zbog neposlušnog "pajpera", natezanja sa avio-mehaničarima i izvinjavanja ostalima što ne mogu sa nama u avion, odlazak i u vazduh i u etar došao je kao pravo olakšanje.

Ovde ne bih trošio redove na detaljan opis svih dogadjanja u letu toga dana. Zamoliću vas da to pročitate u reportaži Mome Bulovića iz "Duge", koji je do tančina i neobično živopisno dočarao sve ono što se zbivalo tokom tri sata trajanja "Ventilatora" iz aviona (za reportažu ćete kliknuti na link u izvornom tekstu na mom sajtu). Samo bih rekao da život postaje veoma zanimljiv kada istovremeno komunicirate sa tehničarem pored sebe, dogovarate se sa kolegama u radijskom studiju, komunicirate sa kontrolom letenja, pripremate sagovornike za telefonsko uključenje u program, vodite (razume se, živahno!) emisiju i, uz to, budući da vam je cilj i da opstanete u vazduhu a ne zalutate - upravljate avionom i vodite navigaciju!

Pa sad, šta da se radi, sam sam to hteo.

.

Hjustone, imamo problem

U studiju Beograda 202 za miks-pultom je sedeo Mile-Pile Miletić, najpoznatiji kreativac zvuka tog vremena i proslavljeni ton-majstor Radio Beogradu. Preuzimao je i prosleđivao u program moj glas iz aviona i telefonske linkove sagovornika emisije, kombinujući sve to sa muzikom, džinglovima i reklamama. Svoj posao je, pogađate, odradio maestralno.

Emisija je tekla bez većih problema, uz tu i tamo poneki prekid zbog neželjene interferencije signala, a iz vazduha smo obišli potez Beograd-Zrenjanin-Novi Sad-Šabac-Beograd, razgovarajući (posebno kada smo ponovo došli nad Beograd) sa selebritijima čije smo domove preletali: Đorđem Marjanovićem, Borom Čorbom, Momom Kaporom... Nervoza u kokpitu aviona poskočila je u poslednjim minutima emisije: nakon gotovo tri sata leta, cesna je potrošila raspoloživo gorivo. Odmah sam se, zlu ne trebalo, popeo na dvostruko veću visinu, e da bih, ako motor stane, mogao kao jedrilica da isplaniram bezglasan prilaz ka pisti Lisičjeg Jarka.

Motor nije stao. Sleteli smo, čak uspeli i da dotaksiramo do aerodromskog hangara!

.

Ole!

Pošto je magnetofon u emisionom studiju beležio sve što se događalo tokom emisije, skraćena verzija "Ventilatora 202" iz aviona otišla je u Barcelonu. Bila je reprezent Radio Beograd na Internacionalnoj smotri radio i televizijskih ostvarenja "Premias Ondas"! Nije pokupila radijskog Oskara, ali mi je legendarni zagrebački novinar Pero Zlatar rekao da je bila vrlo zapažena. Odlučiuo sam da mu verujem.

Kasnije sam u više navrata leteo kao "vazdušni reporter", kako za radio-stanice za koje sam radio, tako i za informativno-zabavne programe Televizije Beograd. Međutim, ovaj let mi je najdraži.

Bio je to let za "Ventilator" i let za apsolutni radio.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.