Povratak na ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 975. emisije...

Drugi, pa treći život, od mogućih devet

.

.

Nije baš povodom maturske slike u izlogu, ipak je u pitanju mnogo nedavniji događaj, mada ne baš od juče. Fejsbuk vas svakog dana podseti na neku od vaših starih objava. Neke budu od prošle, a neke od pre tri, četiri, pet ili više godina. I onda uzdahnete: i-jao, vidi kako je ovo bilo dobro... Ili: oh, ovo mi je tada pronenilo život... ili... ma, nema veze, uspomene su uspomene. Pre neki dan Fejsbuk me je podsetio na jedan za mene važan trenutak - promociju drugog izdanja moje "Pilotske knjige", čija je sudbina tada bila u rukama izdavača po imenu Mladinska Beograd. Na fotografiji koju je Fjesbuk iskopao smeškamo se Bojana Dodića, urednica moje knjige, Snežana Jerotić, šefica prodaje i pilota komada dva, pilot Žika Zuvić i pilot JA!

Pomislih u sebi: dok dlanom o dlan, ode 2014. godina! Jeste, zaista je pre pet godina, kako Fejsbuk kaže, to bila efektna indoor promocija drugog izdanja "Pilotske knjige" na čuvenom B737-800 simulatoru mog mirnodopskog (srećom, ne i ratnog) druga i kolege Žike Zuvića. Začudo, za nedavno izašlo treće izdanje, iza kog je ovog puta hrabro stala beogradska Mikro knjiga, nisam upriličio nikakvu promociju: pustio sam "Pilotsku knjigu" da tiho ušeta do onih kojima nešto znači tih pet stotina strana teorije i praktičnih iskustava, popločanih PPL, CPL i IFR trnjem na putu do zvezda... I do oblaka na nebu, pre svega.

Tako moja knjiga nastavlja da živi svoj treći život; nadam se da će ih, kao i mačka, imati devet.

A Žikin simulator?

Te 2014. godine, dok ste leteli virtuelnim prostranstvima, u nozdrve bi vam se uvlačio osvežavajući miris hlora, jer je simulator bio u sklopu bazena "11. april" na Bežanijskoj Kosi. Onda se preselio na Terminal 2 aerodroma "Nikola Tesla" i proveo tu nepune dve sezone. Onda su došli divlji... pardon, Francuzi, pa isterali pitome visokom kirijom, te je Žika opet uvukao stajni trap i sa simulatorom "preleteo" u Muzej vazduhoplovstva, svega par stotina metara dalje.

Eno ga tamo i dan-danas. Bolju parking-poziciju nije mogao da nađe. Mislim da će tamo i ostati dokle god ijedan boing 737 bude leteo nad ovom planetom. Ili bar dok ijedan budući pilot za znanjem o letenju bude tragao kroz lavirinte moje knjige, ha! Posle može i kod Žike na simulator :-) Slobodno!

Facebook memories od 21. juna 2014:

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10203762744499562&set=a.4531342372101&type=3&theater

* * *

.

Demo-top era u Ventilatoru 202

.

.

Pretprošla sedmica na mom zidu počela je pričom o kompjuterima na radiju, uglavnom povodom meni značajne godišnjice: 40 godina emisije "Ventilator", a nju šlepam uz pedesetu godišnjicu Beograda 202. Program "dvestadvojke" pun je priča o vlastitom poluvekovnom jubileju, kao i o jednoj drugoj četrdesetogodišnjici, 40. rođendanu "Hita 202". Hit 202 je krenuo istovremeno sa mojom emisijom, ali nisam primetio da se iko ovih dana setio i "Ventilatora" - pa k'o velim, hajde bar ja to da činim, malo na Fejsbuku, a malo u emisiji "Zakon akcije i reakcije"... Tako sam vas pretprošle nedelje podsetio na spektakularni IT deo biografije "Ventilatora 202", koji, iskreno, za mene ostaje najvažniji projekat iz tih osamdesetih godina ranog srednjeg veka. Prošle nedelje smo, opet, ponovo krstarili avionom iznad Beograda i okoline kroz prisećanje na tročasopvno emitovanje Ventilatora 202 iz vazduha tog 28. juna 1981. godine.

Dakle, k'o što vidite, CV moje tadašnje emisije imao je više stavki, još bolje - žanrova. Danas ću se pozabaviti još jednim od njih. Pričao sam dosta o toj emisiji: zbog čega je bila značajna meni, a zbog čega čitavoj jednoj generaciji vernih slušalaca. Pričao sam o kompjuterima na radiju, o Ventilatoru koji je išao iz vazduha. Danas je na redu...

...DEMO TOP ERA

 Zalazeći gotovo svakodnevno u kancelarije najvećih jugoslovenskih disko-kuća, puno vremena sam provodio u zanimljvim razgovorima sa njihovim muzičkim selektorima. I, dok bi mi pokazivali nova izdanja, pogled mi je nehotice klizio ka poluotvorenim ladicama njihovih radnih stolova. Odatle su provirivali namotaji studijskih traka, sa presnimcima ne dužim od 3-4 minuta i sa nalepnicama na kojima su flomasterom bila ispisana razna nepoznata imena. "Šta je to?" pitao bih. "Doneli nam da preslušamo", odgovarali bi. "Pa jeste li preslušali?" pitao bih. "Nešto jesmo, nešto nismo", odgovarali bi. Dok jednom nisam predložio: "Mogu li ja to da ponesem i preslušam?" Odahnuli su: "Slobodno ponesi, ionako to nikada nećemo štampati." "Zar nikada?" "Verovatno. Premalo materijala za LP, pretanko za hit-singl."

Ranih osamdesetih singlovi su prestali da budu kurentna roba. Kupovale su se (pa stoga i izdavale) samo long-plej ploče i kasete. U domove diskofila masovno su ulazili hi-fi stubovi raznih gabarita, a sa njima i finiji gramofoni i kvalitetni kaset-dekovi. Ko bi još šmirglao iglu na singl pločama? Izdavači su prihvatili nova pravila igre, pazeći pritom strogo na to da svaki LP ima "eskort" u vidu audio-kasete. Čak je i tajming na svakoj strani ploče morao da bude u dlaku isti, kako na kasetama ne bi bilo "praznog hoda" - dakle, neiskorišćene trake na A, odnosno B strani! O novom mediju, kompakt-diskovima, pričalo se šapatom samo u krugovima povlašćenih, ali još ih niko nije video u prirodi...

...Tako sam uneo prvu gomilicu zaboravljenih traka u "Ventilatorov" studio. Bili su to demonstracioni snimci načinjeni u raznim privatnim studijima za šaku dinara, urađeni s nadom da će pobuditi pažnju nekog muzičkog urednika PGP-a, "Jugotona", "Diskosa" ili "RTV Ljubljane". Većina i nije bila bogzna šta, ali uvek se nađe ona "kritična masa" koja zrači ideju, energiju ili vatricu profesionalizma. Ćutke sam zaobišao komisije Radio Beograda zadužene za odobravanje muzike koja može na njegove programe - i gurnuo to pravo u "Ventilator 202"!

I upalilo je.

Snimke koje sam počeo redovno da dovlačim u "Ventilator" nisam smestio u rezervat koji bih sladunjavo-pokroviteljski nazvao "kutak za početnike", "studio VIa vam pruža šansu" ili "o njima će se tek čuti". Činilo mi se da bi to omalovažilo pre svega ideju s kojom su nastupali u startu, noseći prećutnu poruku: hoćemo sve i odmah! Mnogi od njih su tu poruku tako savršeno artikulisali kroz svoju muziku da sam demo-snimke odmah ubacio u istu konkurenciju sa mejnstrimom Dejvida Bouvija, Bijelog Dugmeta, Fila Kolinsa i Prljavog kazališta. Štaviše, kada se - nakon nekoliko narednih subota - zaliha demo-traka enormno povećala, više od polovine muzike u emisiji bila je upravo muzika demo-grupa!

Baš to je "Ventilatoru" dalo osobeni zvuk. Hvala im.

EPILOG

"Ventilator 202", bar onakav kakav sam ja vodio, zamro je poznih meseci 1987. godine. Ne znam da li sam to već napomenuo, no: radeći "Ventilatore", istovremeno sam bio zaposlen kao JAT-ov instruktor letenja u Pilotskoj akademiji u Vršcu. Te, 87. godine, najavljeno mi je da ću vrlo brzo sa školskih aviona da predjem na veliki "Boeing 727". Tri mlazna motora, tri člana posade, 167 putnika na udobnim sedištima... znate već kako je to. Znači, predstoji novo naporno školovanje, a to je značilo samo jedno: zbogom emisiji - i zagrej stolicu za novu, pilotsku šansu, Zorane!

Oprostio sam se od "Ventilatora" i od ekipe Beograda 202. Uostalom, u emisiji je sve već bilo rečeno i još jedan deo mog medijskog života bio je savršeno zaokružen. Dalje bi bilo samo ponavljanje već urađenog. Uostalom, desetine drugih radio-stanica uvele su kompjuterske emisije, vrtele demo-grupe, slale reportere u avione i podmornice, poneke dopuštale svojim voditeljima da sami miksuju na programu... Dizgine "Ventilatora" predao sam svojoj koleginici Dubravki-Duci Marković. Ona ga je prekrstila u "501" ("petsto kec"), preselila u noćni termin četvrtkom na Beogradu 202... ali, to je neka druga priča.

Ovo je bila moja.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.