Povratak na ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 988. emisije...

Male Fejsbuk poštipalice

.

.

Nije greška u koracima. Poštipalice, ne poštapalice. Štipnem se kad god naletim na nešto što je neverovatno. To i vama preporučujem, deluje otrežnjujuće. U stvarnosti niko nije lep kao na Fejsbuku, pametan kao na Tviteru i ružan kao u ličnoj karti – poskočica koju mi je poslao Bane Ostojić Zardjali Ekser, nakon što je naleteo na nju em negde, em ranije. Bilo je to u kontekstu diskusije koja se uobičajeno razvije nakon kakvog britkijeg posta na "narodne teme“. U datom slučaju tema se ticala hejtovanja (koje, usput, radije nazivam mrzovoljom umesto mržnjom), ali me uvek me raduju reakcije nakon objava inspirisanih beznačajnim događajima - takvima koji značajno menjaju sudbinu beznačajnih persona poput nas.

Kvalitetu i posrednom Doplerovom efektu neke objave često više doprinesu komentari koji se na nju nanižu negoli sama objava. Više ljudi pruži na tacni i više činjenica, a među njima znaju da zablistaju ne samo dragoceni podaci, već i oštroumna zapažanja. Ona pomažu u popunjavanju rupa u socijalnom ponašanju, ponekad i znanju, a ponekad se i podsetimo onog što smo možda zaboravili. Uostalom, da parafraziram samog sebe iz prethodnog posta - loše je kada zaboraviš ono što te se nikada nije ni ticalo.

Poruke, poruke, poruke... Ima ih neverovarnih, takvih da se često pitate da li su njihovi pošiljaoci normalni (što svakako nisu, jer ko je uopšte danas ovde normalan?), ili nisu stigli da odrastu pa su ostali na nivou koji ne ide dalje od napomene 'dozvoljeno za 12+'. Mislim da bi 16+ za njih bilo prejako. Takvi umeju da botuju poruka i poruka, a one su toliko živopisne (zaključno sa onim hejterskim i sa onim 'nemoj da ideš mojom ulicom' biserima), da čovek prosto pomisli: zar sofisticirane tehnologije postoje i zbog ovakvih, izvin'te na izrazu, omaklo mi se - majmuna?

Bila su tamo neka vremena kada su svi znali sve, ali samo o fudbalu. Danas svi znaju sve o svemu. Ne da znaju sve čega se dotaknu, nego i umeju sve o što se spotaknu. Teniski su geniji kao Nole, ali samo kada pobeđuje, vickasti su kao Mićko, ali samo dok teče "Pljiž", prolivaju krv za Kosovo, ali samo dok ide Dnevnik.

Pa sad, ako možeš na nečemu ili na nekome da se ispucaš, to zvuči kao pristojna terapija. Ali ako govorimo i o problemu, onda neugodno iznenadi kada zreli ljudi počnu da rezonuju kao da su se her Alchajmer i madam Demencija potrudili da im izbrišu iz sećanja sve ono što su pod prisilom učili u osnovnoj školi, možda i u srednjoj, ukoliko su u međuvremenu dobacili do nje. Bekstvo od nauke je i inače savremeni medijski trend, ali se njime ne treba ponositi. Moguće je da je jednostavnije prelistavati ekran mobilnog između dve tramvajske stanice nego odšetati do platoa na kom je Hram Svetog Save... Ponekad je ipak dobro tamo odšetati, ali ne da se pomoliš, već da svratiš do prvog suseda, Narodne biblioteke Srbije i vidiš koja znanja ona krije.

Pardon, ne krije. Nudi.

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.