Povratak na ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 992. emisije...

Dnevnik poslednje oktobarske sedmice

.

... ali ne one uplaćene na lotou

.

.

DAN 1. RAT SVETOVA. Ko uživa u najavi smaka sveta, povremeno dobije priliku da to i čini do mile volje. Uz rutinske najave cunamija, svetskog rata koji samo što nije počeo (a možda i jeste?), prirodnih katastrofa, bola, patnje, povratka Isusa i Dana Božje Presude, najopipljivijom se činila apokalipsa koju je svojevremeno trebalo da izazovu dva asteroida kad udare u Zemlju - ali na dva različita datuma(!) već zaboravljenog septembra 2015. godine. Naravno da ne ide da nas tresnu baš na oba datuma, jedan bi bio sasvim dovoljan, ali je i tog puta, na opšte razočarenje, apokalipsa izostala. Bez veze. Sve nas je tada utešio jedan od komentatora ovakvih prognoza: "Samo budala može da prognozira smak sveta; ako se ne desi, ispašćeš glup, a ako se baš i desi, ionako neće imati ko da ti čestita na dobroj prognozi!"

DAN 2. BANETOV GLUPI VIC. Pitali Cigu šta bi voleo onog dana kad umre da kažu na njegovoj sahrani. "Šta bih voleo? Najviše bih voleo da kažu: Eno ga, mrda!"

DAN 3. TV ANIMACIJA. Kako to publika u TV studiju najednom, složno i k'o jedan krene sa spontanim aplauzom? Gde se to prikupljaju dobrovoljci za javna snimanja? Plaća li im se to, a ako da - koliko? Nikada nisam naišao na oglas koji bi, otprilike, glasio da su „potrebni gledaoci-naturščici koji umeju smehom, aplauzom ili suzama pravovremeno da reaguju na odgovarajuća podsticajna zbivanja u TV studiju.“ Voja Antonić mi je svojevremeno, nakon gostovanja na Hepiju, pričao kako tamo jedan kamerman i dva "infiltrirana" pojedinca "povedu kolo" i počnu da lupaju dlanom o dlan, što publika istog časa shvati kao domaći zadatak i krene da aplaudira, naravno na Marićeve replike. Mene to ništa nije koštalo jer sam čuo od Voje. Ali je zato njega to gostovanje skupo stajalo. Lepo što je izvukao živu glavu i otišao u Ameriku, a nije morao da kupi kartu za "Titanik".

DAN 4. HRANI SINA I ŠALJI U VOJSKU: Evo odavno došlo vreme da negativci postanu pozitivci, a pozitivci negativci - ili, u najboljem slučaju, da oni s predzankom plus popadaju u zaborav. Draža i Nedić postali su narodne majke, partizani kao borci protiv nacista i Jevreji kao žrtve istih vrlo upitne grupacije, Stepinac čeka da dobije oreol sveca, Hitler je odavno bestseler-pisac i akter romantičnih dokumentaraca o rađanju nacizma, ovdašnje ulice sa imenima narodnih heroja iz drugog velikog rata prekrštene su u monarhističke bulevare i sokake, ratne žrtve postale su predmet sprdačina, a masovni ratni egzodusi komične epizode u jeftinim vicevima. Pitam se: isplati li se i u budućnosti ginuti sa njegovim imenom na usnama?

DAN 5. VOJVODA OKRUŽEN DECOM NA SAJMU KNJIGA. Čista pornografija koju treba držati daleko ne samo od dece, nego i od ovo malo preostalih normalnih ljudi. A trebalo bi ovu decu držati podalje i od vlastitih roditelja kad ih guraju o ovakve perverzije.

DAN 6. BARON MINHAUZEN & Co. Šta znamo o grupi besprizornih građana koji su se rasporedili po skupštinskim klupama najbližim kamerama RTS-a, u nekoliko najiritantnijih ministarstava, stranačkom menadžmentu, opštinama-muzarama i, naročito, državnom vrhu? Znamo, između ostalog, da funkcionišu po principu najbestidnijeg nadgornjavanja, a za to nadgornjavanje je malo reći da je predškolskog nivoa: oni na svaku dobru ideju, sočan fazon, gledanu emisiju, građansku akciju ili najobičniju duhovitu repliku odgovaraju u identičnoj formi - ali, kakvog li debiliteta - preslikanim upside-down sadržajem! Ako bih na to rekao “o, užasa!”, izgovorio bih to jedino zbog užasavajućeg potcenjivanja inteligencije mase kojoj se obraćaju svojim logoreičnim izjavama, sve je plašeći babarogom ispod kreveta. Nabrojao bih prvih "sedam veličanstvenih" pajaca koji bezočno sipaju otrov na svakog ko zaliči na naprednu inteligenciju, ali: kada god im izgovorite ili napišete ime, činite im uslugu, jer tada pomisle da nešto znače u vašim životima. A nije tako, zar ne? Neće vam reći za šta se bore, ali se sa Meseca vidi protiv koga su: najsurovije se bore protiv onih koji ne prave probleme. Ti su najopasniji.

DAN 7. EKV. "Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude..."

* * *

N1 kao broj 1: nagrada 'Dušan Bogavac'

.

.

Pazite: ono što je Radio Studio B značio sedamdesetih, Radio B92 devedesetih, to pred sam kraj ove mučne decenije znači Televizija N1. To komotno mogu da posvedočim, jer sam svedok sve tri epohe, a u onoj prvoj čak i prvoborac! :-)

Zanimljivo, na svakih dvadesetak godina zablista neki izuzetan elektronski medij, baš u trenutku kada je najpotrebniji! U vreme besramnog otimanja, opanjkavanja, sarkazma, bezočnog laganja i usputnog huškanja rulje na one koji imaju dovoljno samopoštovanja, pameti, hrabrosti i reči da ukažu na zlo koje se uvlači među ljude koji žive na ovom ostatku Balkana, N1 televizija predstavlja dragocenu oazu zdravog rasuđivanja i novinarskog razuma u ovoj medijskoj pustošiji. Verujte mi, ne znam koga bi i šta čovek gledao u potrazi za em jačom, em ljudskom stranom istine da ne postoji N1. Zato hvala ovoj divnoj, složnoj i dirljivo mladoj ekipi na hrabrosti, upornosti i novinarskom poštenju, ovo zaista iskreno mislim.

Novinarska nagrada "Dušan Bogavac", koja se dodeljuje za etiku i hrabrost, danas je uručena redakciji Televizije N1 i novinaru NIN-a Vuku Cvijiću (njemu treba posebno čestitati). Dodela je počela aplauzom podrške za sve uzbunjivače, a zatim podsećanjem na to koliko su skupo, nekada i životom, plaćene reči etika i hrabrost. Novinar N1 Miodrag Sovilj je, u ime redakcije, nagradu posvetio uredniku Predragu Obradoviću. U profesionalnim i životnim bitkama nema odustajanja, a Predrag Obradović je upravo izvojevao i jednu tešku životnu bitku.

Nismo svi jaki, nismo svi izdržljivi, niti smo svi kasačka grla, ali se nadam da će hrabrost, poštenje i profesionalizam ovih ljudi i dalje ulivati snagu onima koji ostaju ovde jer nemaju gde da odu. Kada od muke više ne znate ko ste, kad vas iz toplog doma isteraju na ulicu, kada izgubite posao zbog nečijeg hira, kad vas u mraku pretuku neki pod kapuljačama, kada vam svi okrenu leđa jer ste drugačiji od drugih, kad ste sami u masi, kada se ne povodite za većinom, kad ste bespomoćni i spremni da dignere ruku na sebe - više sam nego siguran da vas N1 neće izdati i da će vam priteći u pomoć. To su spoznali mnogi koji su ih dugo častili pogrdama, a onda se izvinjavali kad je njima "maca došla na vratanca". Imajte to u vidu.

Život je maskenbal, pevao je Vajta na stihove Duška Trifunovića. Znajući to, zašto bismo ikada i poželeli da se maskiramo u ono što nismo?

* * *

Knjiga i ja na Sajmu knjige 2019

.

.

Kao što prekjuče obećah, juče bejah bio na Sajmu knjige. Još preciznije, na štandu Mikro knjige. Pa da ne bih dalje nastavljao sa pluskvamperfektom pomoćnog glagola biti, vratiću se normalnim glagolskim vremenima, koliko god ova u kojima živimo bila nenormalna (eh, da se bar za njih može reći da bejahu bila... :-( ). Dakle, na Sajmu knjiga gužva bez mirisa pljeskavica, na štandu Mikro knjige bez gužve, ali zato s mirisom avijacije zbog "Pilotske knjige"!

Najavili se neki moji Fejsbuk prijatelji da bi rado došli da se sretnemo uz malu razmenu lepih reči, potpisa i knjiga, ali su okolnosti bile takve da sam rekordno brzo bio kidnapovan sa drugog prstena Hale 1 i sunovraćen u prizemlje iste, nakon čega sam pod pretnjom "uživaj sa nama - ili ćemo uživati bez tebe!" bio prisiljen da ispijem nes kafu garniranu biter lemonom sa drAganom Ćosićem i Vladom Bubanjom (naravno, Polarotor), usput se domahujući s Urošem Petrovićem (to je onaj što piše ludačke knjige za decu, pitanja za udarne domaće kvizove, a usput je i četvrti na Mensinoj ATP listi najinteligentnijih osoba na svetu), koji je sedeo za susednim stolom.

Pre napuštanja štanda uspeo sam da se fotografišem sa Draganom Tanaskoskim, direktorom Mikro knjige, inače genijem koji je začeo kompjutersko izdavaštvo ranih osamdesetih antologijskim knjigama "Spektrum priručnik" i "Komodor za sva vremena", načinivši od buduće Mikro knjige izdavačku IT imperiju. To se ne zaboravlja.

Posle je on škljocnuo mene pored istog plakata na kojem je enormno uvećana naslovna strana "Pilotske knjige", učinivši da se autor iste oseti suvišnim, bezvrednim i sićušnim u odnosu na vlastito delo. :-)

Ah, da, stigao sam i da na nekoliko primeraka svoje knjige ispišem nekoliko RAZLIČITIH posveta, da ne kažem misli, ne previše dubokih, i da ih začinim svojim karakterističnim potpisom koji uvežbavam još od gimnazijskih dana. Da se nađe ukoliko naiđe neki od mojih najavljenih FB prijatelja, a mene ne nađe.

Pa i da niko ne naiđe, naći će se valjda neko kome će se dopasti da ovako lepo odštampana knjiga pride bude, makar na uvodnom listu, unakažena mojim švrakopisom. I to bez doplate!

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.