Povratak na ZAIR iz 2019. godine

Ponešto iz 995. emisije...

Ko se jubilejima hvali...

.

.

U stvari, želeo sam da se pohvalim. I ja, poput drugih koji obznanjuju svoje impresivne godišnjice, imam svoje. Na primer, 50 godina pred mikrofonom, 45 godina od prvog leta, 40 godina od prve emisije "Ventilator 202", 40 godina od prve knjige, "Krilata katedra", 30 godina od upisa boinga 727 u JAT-u, 25 godina u kompaniji Prince Aviation, dve decenije "Zakona akcije i reakcije" (ZAIR), inače za koju nedelju hiljaditog... Heej, Zorane, koči!!!

Jubileja koliko hoćete, ali takve i slične jubileje nemam samo ja, ima ih svako. Pa ako se vi ne hvalite, zašto onda ja to činim? Ionako malo-malo, na ekranima gledate ljude iz šou-biznisa, sveta umetnosti ili poslenike javne reči kako obeležavaju svoje višedecenijske jubileje. Da li to znači da svako iole poznat mora da se hvali dugim stažom i da je baš toliko vredniji od vas?

Kad ste neviđeno dugo u nekom poslu to samo znači da živite duže nego što pristojnost nalaže. Ovu pojavu zovem "fenomenom života dužeg od slave". Ali ako imate sreće, pa umrete u cvetu mladosti i pod dramatičnim okolnostima, postajete "fenomenom slave duže od života". Zato valjda zavidimo Džemsu Dinu i armiji pokojnika posle njega.

Mora da je zgodno doživeti pravovremenu pogibiju, pa zatim gledati sopstvenu sahranu i zajedno sa ucveljenim obožavaocima roniti suze nad samim sobom, a onda do kraja života - pardon, smrti - uživati u romantičnim sećanjima drugih na vas na svaku okruglu godišnjicu vaše smrti. Ali, spoznaja da smo prešišali sve povoljne termine koji su mogli da nam ulepšaju biografiju ostavlja nas na peronu stare železničke stanice u koju vozovi više ne dolaze... Sada su negde daleko, u nekoj nedođiji, u Prokop Centru na primer, ali tamo na njih čekaju neki drugi, mlađi i za umiranje spremniji, koje, ovako prepušteni zaboravu, nikada nećemo upoznati. Koliko god se stvari na prvi pogled činile jednostavnim, mislim da prijem u Društvo mrtvih pesnika ipak podleže nekim drugim pravilima koje samo oni znaju. Džabe se trudimo.

...Mada mi se čini da ovaj zgodan i namerno upriličen susret ekipe koja je radila u tzv. "prvoj beogradskoj rok jazbini" (donja slika) i nije bio toliko uzaludan. Zajedno od novembra 1969. do leta 1973. godine kao prva postava prve zemunske diskoteke "Sinagoga", 50 godine kasnije, ispred ulaza na nekadašnje radno mesto, sada restoran "Sač". S leva na desno: dr Dimitar Martinovski, Vera Mrmak, Zoran Modli i Predrag Mrmak.

Ona gornja, namerno crno-bela fotografija, načinjena je pred istim vratima pre 30 godina, a kadar je iz prvog dela TV portreta koji je o meni tada snimio Igor Spasov za jutarnji program Radio-televiziju Beograd, na dvadesetogodišnjicu nekadašnje "Sinagoge". To sam stavio na Jutjub, za svaki slučaj. Da se nađe. Jubilej je jubilej. :-)

 

Radio emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se jednom nedeljno na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Urednik i voditelj ZAIRA: Zoran Modli. Leteći reporter: Vladimir Bubanja. Mailbox emisije: modli@beotel.rs.